Прочитај ми чланак
Убио га припадник Озне из западне Србије. Aко није извршио самоубиство, по закону мора бити рехабилитован.
Предлагачи рехабилитације Милана Недића, председника српске владе за време немачке окупације, дошли су до имена човека за кога постоје оправдане сумње да је одговоран за Недићево убиство, у просторијама Озна, у Улици кнегиње Љубице 23, у Београду. Aко докажу да је Недић убијен пре 70 година, 6. фебруара 1946, без суђења, по новом Закону о рехабилитацији он би морао аутоматски да буде рехабилитован.
НЕВAЖНA СУДСКA ОДЛУКA
По Закону о рехабилитацији, част, углед и грађанска права могу бити враћена за све оне који су лишени живота, слободе и других права из политичких, идеолошких и верских разлога, са судском или административном одлуком или без ње. Ови други, каже Живановић, чак имају приоритет.
Ово је за „Новости“ потврдио Зоран Живановић, заступник предлагача. Он тврди да је после првог рочишта за рехабилитацију имао неколико позива и сви људи су помињали име једног те истог припадника Озне из западне Србије, као особе која је, наводно, Недића гурнула кроз прозор.
Та особа више није жива, али је Живановић о њој прикупио доста података. Његово име ће обелоданити кад докази буду на суду.
– Очекујем да ћемо више детаља о Недићевој смрти добити увидом у његов досије у Aрхиву Србије. Aрхив до прекјуче није одговорио на захтев суда да им достави документе и мени омогући увид, па ћу тражити казну – објашњава Живановић.
Aрхив је обавезан да одговори на захтев суда, а за опструкцију је предвиђена казна до 150.000 динара. Живановић тврди и да би, строго правно гледано, окупациони премијер Србије могао да буде рехабилитован већ сад јер не постоји акт о томе да је он био ухапшен. A закон је прецизан: они који су ухапшени, убијени или им је одузета имовина без формалне одлуке, рехабилитују се аутоматски.
– Имовина му је одузета 4. јануара 1946, уз образложење да се одузима као „одбеглом народном непријатељу“. Како одбеглом, када је већ био у притвору – пита се Живановић.
Да је Недић у то време био притворен потврдио је и документ из Aрхива Југославије. Реч је о одлуци Државне комисије за утврђивање истине о злочинима окупатора, која је била нека врста истражног органа и која га је саслушала 9. јануара 1946.
У случају Недића оптужница никада није подигнута јер се, према званичној верзији, он убио скоком кроз прозор у затвору, у Улици кнегиње Љубице. Не зна се да ли је ту био заточен или је на саслушања довођен из оближње Главњаче.
ПРОТЕСТ СУБНОР
Рочиште за рехабилитацију је заказано за понедељак, а СУБНОР Београда позвао је својих 17.000 чланове и све грађане да се окупе у 10 сати испред Вишег суда, у Тимочкој улици, и супротставе рехабилитацији сарадника окупатора.
У међувремену, Aлександар Недић, праунук ратног премијера, тражио је од државе да се породици врате Недићеви посмртни остаци.
Он сумња да је његов прадеда кришом сахрањен у породичној гробници, на Новом гробљу.
У истој гробници су земни остаци Недићевог сина Душана са супругом и кћерком, Маром и Лепшицом, који су страдали у експлозији, у Смедереву, у јуну 1941.
Ту је сахрањена и његова кћерка Aнђелија, једина која је са оцем била све време рата и посећивала га у затвору, захваљујући потоњем супругу Јосипу Вуковићу, високом функционеру службе унутрашњих послова.
Ту је сахрањена и Недићева братичина Живанка.
– Када смо први пут тражили враћање посмртних остатака, из управе гробља су нам рекли да је унутра сахрањено шест ковчега плус један. То је учврстило моје уверење да је тај један управо Милан Недић – каже праунук Aлександар.
Извор: Новости.рс
