У европским земљама је верска настава препозната као један од начина стварања толерантног друштва кроз упознавање са својом и поштовање других религија. Шта је онда циљ агресивних атеиста који предлажу укидање веронауке у школи?

Коначно су власти у Србији и Војводини нашле заједнички језик. Недавне изјаве министра образовања Срђана Вербића и заменика покрајинског секретара за образовање Александра Јовановића показале су да могу бити сложни бар у једном – треба укинути веронауку и тако увести дискриминацију деце и родитеља верника, без обзира којој од цркава да припадају. Агресивни атеизам који су испољили је био присутан у 20. веку само у тоталитарним идеологијама. У земљама ЕУ, Немачкој на пример, никоме не пада на памет да укида веронауку у школи. На кога се онда поменута господа угледају?

Јако је интересантно да је министар Вербић започео свој мандат практичним укидањем природних наука у средњим медицинским школама. Тако се може десити да нас у наредним годинама лече лекари који су последњи пут учили физику или хемију у првом разреду средње школе. Како ће онда моћи да рукују савременим медицинским средствима? Дакле, није у питању број часова физике или веронауке, већ систематска намера да се уруши систем образовања и васпитања и деца оставе без знања, односно реалне основе да се боре и побеђују у модерном свету.

Улога верске наставе, као ни једног другог предмета, је управо у васпитном делу образовно-васпитног система, који је, иначе, у нашем школству скоро у потпуности занемарен. Верска настава је враћена у наш образовни систем пре петнаестак година са циљем очувања верске и културне баштине и традиције, развоја идентитета, неговања верске равноправности. Уосталом, право на верско образовање у школи гарантују многи међународни прописи. У европским земљама је верска настава препозната као један од начина стварања толерантног друштва. У друштву, до сукоба међу различитим групама долази због незнања и предрасуда, а верска настава управо омогућује да се боље упознамо, разумемо и уважавамо. Уколико министар предлаже укидање веронауке, шта је заиста његов циљ?

Министар Вербић упорно покушава да реформу сагледа само кроз бројеве. Јуче је то био број страна уџбеника, данас је број часова појединих предмета. Наставни планови и програми су у фази сталних реформи и измена, са потпуно недефинисаним циљевима којима се тежи. Министар је директно одговоран јер је Национални савет за високо образовање био у блокади три месеца, Национални просветни савет девет месеци, а конкурс за научне и технолошке пројекте касни већ годину дана. На тај начин читав систем образовања и науке се налази у својеврсној блокади. А као највећи проблем, министар је уочио веронауку. Да ли је проблем у веронауци или министру?

Српски покрет Двери обећава наставницима, родитељима и свим грађанима Србије да ће наш апсолутни приоритет бити унапређивање наставе поготову из предмета који су значајни за развој привреде, јачање друштва и развој родољубља.

Проф. др Иван Дојчиновић,
члан Председништва Двери и координатор Савета за образовање и науку

Oznake: ateisti, veronauka, dr Ivan Dojčinović, Ministar prosvete, srpske škole, Srpski pokret Dveri