Литургијом у Вазнесењској цркви, коју је служио патријарх Иринеј, обележен је Спасовдан, градска слава Београда. Након тога, централним улицама кренула је литија током које се одржавале три молитве.

Литија, коју је предводи патријарх српски Иринеј, кренула је централним градским у 11.30, из Улице адмирала Гепрата, а пропратила су је звона са свих градских и приградских цркава. На челу литије налазио се Јерусалимски крст, барјак Града Београда и коњица.

На барјаку од црвеног броката је био са једне стране икона Вазнесења Господњег и словима од златних нити натпис „Општина Града Београда 1938“, а са друге стране икона Свете Петке и порука „Ко Крсно име слави – оном и помаже“.

Са леве и десне стране барјака носила су се два мала крста и два мала звона која све време непрекидно звонила, а иза њих ишло је жито Храма и Града Београда, као и колач храма и Града.

У литији су епископи, као и представници управе Града Београда, студенти богословије, питомци Војне академије, и велики број грађана.

Литија, која представља једну од настаријих традиција Београда, кретала се од Адмирала Гепрата, преко Кнеза Милоша и Краља Милана до Теразија где је код Теразијске чесме одржана прва молитва за здравље Београђана.

После молитве, литија се кретала Кнез Михаиловом и Париском до Симе Марковића где се код Саборне цркве одржала друга молитва у којој се молило за поштеду од страдања, мир и напредак.

Литија одатле се наставила Поп Лукином, Бранковом улицом, кроз Краљице Наталије и Добрињску до Адмирала Гепрата, где се по повратку у Вазнесењску цркву, испред гранитног Крста, одржала трећа молитва у спомен свих палих јунака Београда.

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан. Та стара заветна Слава симболично указује на уздизање – вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност.

Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске славе је повремено прекидано, али и обнављано.

Празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, један је од 10 празника посвећених Христу. Вазнесење спада у покретне празнике – увек пада у четвртак, 40 дана после Васкрса, а 10 дана пре Духова.

По хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима 40 дана, јављајући им се, учећи их и учвршћујући им веру после Голготе и распећа.

Иначе, колики су значај Срби придавали наведеном празнику, види се и по томе што је Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

На прослави Спасовдана, 1939. године, град Београд је одликован највишим ратним одликовањем – Карађорђевом звездом са мачевима четвртог степена.

Градска слава није слављена од 1946. године, а обновљена је 1992. Скромном литијом коју је око цркве повео партијарха српски господин Павле, поново је Вазнесење Господње почело да се слави као градска Слава.

Током литије, од 11 до 14 сати, за саобраћај ће су биле затваране деонице којима она пролази.

Литија у част славе града Вазнесења Христовог

Литургијом у Вазнесењској цркви и литијом централним градским улицама, у четвртак, 21. маја, биће обележа слава града Београда – Вазнесење господње, познатија у народу као Спасовдан. Домаћин овогодишње славе биће Синиша Мали, градоначелник Београда.

Андрија Младеновић, заменик градоначелника, подсетио је на конференцији за новинаре у Старом двору да је славу града установио деспот Стефан Лазаревић 1403. године, када је Београд и проглашен за престоницу српске средњовековне државе.

– Спасовдан је једна од најмасовнијих прослава нашег главног града и представља један од најзначајнијих датума у његовој историји. Након традиционалне литије улицама Београда и пријема у здању Старог двора, имаћемо још један важан догађај, којим ћемо додатно обележити градску славу. Наиме, тада ћемо славном писцу Петеру Хандкеу доделити звање почасног грађанина града Београда. Ради се о личности која је много задужила наш народ, државу и главни град и којој ћемо се одужити на овај начин. Као што је познато, господину Никити Михалкову, руском редитељу, глумцу и уметнику такође је додељено ово признање, и они су први добитници овог признања ван државничког статуса – рекао је Андреја Младеновић.

Јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве, подсетио је на симболику Спасовдана и придружио се позиву Београђанима да у што већем броју увеличају предстојећу литију.

– Спасовданска литија представља најстарију традицију Београда и ми смо на ту чињеницу поносни. Тада се молимо Богу за Београђане и благовестимо граду најузвишенију радосну вест да смо наш град и ми у њему вечни – рекао је јереј Арсенијевић, најављујући да ће се ове године у литији носити и икона са троном деспота Стефана Лазаревића.

Протојереј Милојко Милијанчевић, свештеник Вазнесењске цркве, подсетио је да после обнове градске славе, литија по 22. пут пролази улицама Београда.

– По завршетку свете литургије литија ће бити позиционирана у Улици адмирала Гепрата у 11.30 часова, када се очекује и полазак устаљеном трасом. Као и до сада, литија ће имати три стајања, код Теразијске чесме, у Кнеза Симе Марковића и унутар порте Вазнесењске цркве, где ће се одржати помен страдалима у бомбардовању 1941. године. Тада је оштећена и сама црква, а по нашим подацима међу жртвама су најброније биле мајке са децом из околних зграда – рекао је Милијанчевић.

Он је истакао да ће литију предводити његова светост патријарх српски Иринеј, кога ће пратити велики број свештеника, челници Града Београда, питомаца Војне академије, припадника полиције и фолклорних група.

На челу Спасовданске литије ће се, поред традиционалних барјака и Јерусалимског крста, налазити барјаци града и звона којима ће се означавати слава.

Начелник Одељења за динамички саобраћај Секретаријата за саобраћај Града Београда Александар Михаиловић рекао је да ће се тог дана од 11 до 14 часова периодично затварати одређене деонице централних градских улица. Литија ће се, према његовим речима, формирати у Улици адмирала Гепрата, потом ће се кретати Улицом кнеза Милоша, Краља Милана до Теразија. Учесници ће затим проћи пешачком зоном Кнез Михаилове, Париском, Улицом кнеза Симе Марковића, Поп Лукином, Бранковом до Улице краљице Наталије, после чега се литија враћа у Вазнесењску цркву, навео је Михаиловић. Он је додао да ће од 10 до 15 часова бити уклоњени сви привремени објекти, летње баште и продајни објекти у Кнез Михаиловој који су на траси литије и апеловао на суграђане да од 10 до 14 часова не паркирају возила у Улици адмирала Гепрата, на потезу од Добрињске до Кнеза Милоша, на правцу Добрињска – Адмирала Гепрата – Краљице Наталије, као и на такси стајалишту у Коларчевој.

Спасовдан је један од десет празника посвећених Исусу Христу. Спада у покретне празнике, празнује се увек у четвртак, четрдесет дана после Ускрса, а десет дана пре Духова.

Извор: Студио Б

Ознаке: Београд, градска слава, православље, Спасовдан, Спасовданска литија