Слободана Стојановића (11) је пронашао патолог у јами код села Доња Каменица код Зворника у старом плавом радничком мантилу заједно са неколико убијених Срба.

Његово тело на обдукцији је прегледао патолог др Зоран Станковић 6. марта 1993. године.

„Пронашли смо га у једној јами у оближњим брдима. Са телима још неколико убијених Срба. Било је у поодмаклој фази распадања. Дечак је на себи имао само стари тамно-плави раднички мантил. Са етикетом “Приморје”. Испод – ништа. Идентификовали су га отац Илија и мајка Десанка“ – рекао је патолог.

Десанкин син Слободан је под земљом дуже него што је по њој ходао. Убили су га на најсвирепији начин 1992. године, када је имао само једанаест година.

О Албанки Елфети Весели писали су сви медији. Позната је под надимком Хосовка, родом је из Урошевца на Косову, а до рата је наводно била настањена у Власеници. Она, према неким извештајима живи у Швајцарској код свог брата Мухамеда Веселија.

Она је из истог села и познавала је Слободана, наравно. Имала је тог дана пуне 32 године, али и морбидну потребу да и ритуалним иживљавањем над 11-годишњим комшијом “шкијом” утоли мржњу. Доказујући се пред локалним Алаховим ратницима.

Слободанов убица живи на слободи, далеко од правде и нема намеру да је тражи. Слободана је покушај да спасе свог пса коштао живота.

Ужасан призор!

У горњој вилици није имао шест предњих зуба које су му избили. Стомак му је био расечен у облику квадрата, видели су се унутрашњи органи… Расекотине по глави… Ноге поломљене. Жена-монструм тек на крају је пуцала из непосредне близине право у слепоочницу: метак је прошао леву чеону кост и изашао кроз десну. Његова највећа грешка била је то што се вратио по свог пса којег су у налету панике заборавили приликом бекства из сопствене куће. Утрчао је право у руке онима који су и по Доњој Каменици убијали и уништавали све пред собом.

(Србијаданас)

Ознаке: Косово и Метохија, Србија, Шиптари