Прочитај ми чланак
Дневни извештаји о убиствима на Северном Кавказу, где тероризам и злочин остају кључни проблеми, присиљавају стручњаке да развију планове о нормализацији ситуације у немирном региону. Потпредседник Академије за геополитичке проблеме, Константин Сивков, говори за Весник Кавказа о својим ставовима о ситуацији у региону.
„Говорећи о ситуацији на Кавказу, ми морамо јасно да схватимо да на Кавказу интереси неколико врло озбиљних играча на глобалном и регионалном нивоу, као и локалних кланова, иду заједно“, изјавио је Сивков и именовао играче и друге факторе дестабилизације на Северном Кавказу.
Први фактор је заинтересованост глобалних играча за одређивање шта ће бити нови светски поредак. На првом месту, у овом случају, главни играчи на Кавказу међу глобалним актерима су САД и ЕУ. Намера ових играча је једноставна – да стекну упориште у региону како би повећали своју контролу над њиму, да допру до ресурса Каспијског мора, да створе стратешки војну базу за могући напад на Иран, као и за офанзиву на Централну Азију, а у будућности да крену на Кину. То су геополитички интереси ових играча.
У циљу решавања проблема консолидације региона, морају да дестабилизују Северни Кавказ и Русију. Контролишу Грузију, Јерменија је сувише мала да би била од интереса, Казахстан је велика земља и дестабилизовати ју је тешко, али републике на Северном Кавказу са својим озбиљним експлозивним потенцијалом, економском и политичком ситуацијом су повољна област за дестабилизацију ситуације.
Други фактор су градитељи новог глобалног исламског калифата које предводе Саудијска Арабија и Катар. Ови играчи користе вахабизам као идеолошко покриће, суочавају се са изазовом проширења своје доминације на два основна правца. На западу, то су Блиски исток и Северна Африка, а процес је прилично успешан. И на северу, то је правац ка Северном Кавказу и Ирану. Питање Ирана је прилично тешко, али Северни Кавказ може бити предмет реметилачког фактора. Вероватно, у овом деловању могу добити помоћ од Турске, која такође гледа да прошири свој геополитички простор. А посебно је то прилика за активно учешће Турске у војном сукобу у Сирији на страни опозиције.
Трећи фактор су земље региона. Овде нема већих центара који желе да дестабилизују ситуацију на Кавказу. Турска позиција је релативно неутрална, без великог уплива на тероризам на Северном Кавказу. И друге земље у региону су неутралне или пријатељске према Русији, као Казахстан и Иран.
Четврти фактор је постојећа друштвено-политичка и економска ситуација на Северном Кавказу. Огроман обим корупције чини да се огромна средства алоцирају из центра, савезна влада на Кавказу просто их ћерда у личну судбину локалних кнезова и господара. Довољно је да се сетимо приче о недавно ухапшеном градоначелнику Махачкале. Постоји безакоње локалних служби за спровођење закона, који у решавању проблема борбе против тероризма прелазе линију, што доводи до тога да се ови терористи умножавају у већој мери него службе које се баве њима.
Пети фактор је економска ситуација која је спојена са недостатком посла на овим просторима, незапосленошћу и страшћу локалних кланова да се боре за контролу. Локални кланови, покушавајући да преузму иницијативу у дељењу савезне пите, користе насилне методе борбе. Да би то урадили, они користе, наравно, младе људе, који делују против оних припадника снага кланова који су на власти. Ово објашњава експлозију тероризма у региону.
Говорећи о претњама Русији, Сивков је приметио: „Руска војска треба да буде спремна да се суочи са изазовима као делом локалних ратова. Да би се водили локални ратови, треба створити армију од милион или више припадника. Ово је добро позната прича. Подсетимо се “ Пустињске олује“ и Вијетнамског рата – то су били локални ратови. Американци су имали групе од 700 000, 800 000, милион људи. Ми такође морамо то урадити. Имамо критичну ситуацију на југу Авганистана, на стратешком правцу Централне Азије, нестабилне режиме централноазијских република, у бившим совјетским републикама.
Ми имамо врло компликовану ситуацију на Кавказу, која ће експлодирати са невероватном силом, ако избије рат против Сирије. Довољно је да размислите о томе шта се дешава у Дагестану и другим републикама. Јапан има велике претензије према територији четирију од Курилских острва, као и на део Сахалина. Ово такође не треба заборавити. То су питања која ће захтевати стварање снага, значајнијих. „
Према Сивкову, „да то урадимо, нама нису потребни војници по уговору, већ војска заснована на регрутима. Да би се распоредиле потребне снаге, ми ћемо морати да удвостручимо или утростручимо величину мирнодопских оружаних снага. Да би се ово постигло, потребно је најмање 50% обвезника, да имају потребне мобилне резерве. То су врло једноставне ствари, познате свим војним људима.
Што се тиче данашње ситуације, ја могу да кажем да је у високотехнолошким видовима оружаних снага, као што су подморничка флота, редовна флота, Стратешке ракетне снаге, и авијација, учешће регрута веома мало. Довољно је рећи да је 10-15%, максимално 20% војних обвезника у типичној посади нуклеарне подморнице. У редовној флоти, проценат је нешто већи, али је такође занемарљив. У ваздухопловству је чак и горе.
У пешадијским јединицама, које ће чинити језгро ударних снага, мора да постоји значајан удео регрута у војсци. Успут могу да кажем да је рат из 2008 показао да је војска војних обвезника способнија него она заснована на уговору, када се рат води у таквим неочекиваним околностима као што су биле, у ситуацији када непријатељ има супериорну технолошку опрему. „
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
