Прочитај ми чланак
Што се тиче руског председника Путина, он је за немачку телевизију дао опширан интервју који је објављен у недељу, 16.11. где је о кризи у Украјини говорио врло јасним речима.
У једном тренутку је поменуо и Косово и Метохију као преседан и пример за то да „међународне инстанце“ дефинишу „међународно право“ кроз „своју праксу“. Новинар Хуберт Зајпел је упитао руског председника:
„Мислите ли на пресуду Међународног суда правде према којој су Албанци на Космету имали право на самоодрељење и да су они могли да гласају о томе желе ли сопствену државу или не?“
Путин је одговорио:
„Управо тако. Али не само то: ту је стајало оно најважније, да када је реч о самоодређењу, народ који живи на одређеној територији, није обавезан да о томе пита државу на чијој територији се тренутно налази. Дозвола централне владе за спровођење мера самоопредељења – није потребна. То је најважније.
На Криму се није десило ништа друкчије од онога што се десило на Космету […]
Тамо је независност проглашена одлуком парламента. На Криму није само парламент донео одлуку, већ је одржан и референдум. И његов резултат је био убедљив.
Дубоко сам убеђен да никакво нарушавање међународног права Русија није допустила. Да, не кријем, наше Оружане снаге су блокирале оружане снаге Украјине лоциране на Криму, како се не би допустило крвопролиће, како би се дала могућност људима да изразе свој сопствени однос према томе како желе да одреде своју будућност и будућност своје деце.
Шта је демократија? – Сви то знамо. Шта је „Демос“? – Народ. Демократија је право народа. У овом случају право на самоопредељење.“
(Објављујемо скраћену варијанту интервјуа)
Х. Зајпел: Поштовани господине Председниче! Ви сте до данас једини руски Председник који је говорио у Бундестагу. То је било 2001. године. Рекли сте да је потребно искоренити идеје Хладног рата.
В. Путин: Ја сам се просто потрудио да направим анализу претходног периода развоја ситуације у Европи и свету пошто је Совјетски Савез престао да постоји.
Х. Зајпел: Ви кажете да ваши интереси безбедности нису били довољно узети у обзир. Окидач за актуалну кризу био је споразум са Европском унијом и Украјином. Он се назива Споразум о асоцијацији између Европске уније и Украјине. Централна тачка тог споразума је отварање доступа ЕУ у Украјину и обратно. Зашто сте били против тог споразума?
В. Путин: У пракси у сфери економије дешава се скоро исто што и у области безбедности. Ми говоримо једно, а радимо друго. Говоримо о неопходности формирања јединственог простора, а у ствари повлачимо нове линије поделе. Како можемо све то да допустимо? И ми смо одмах рекли: „Слушајте, ми смо за, али хајде да урадимо то постепено, узимајући у обзир проблеме који могу да се појаве између нас и Украјине“. Шта су нам одговорили? „То није ваша ствар, ви не гурајте овамо свој нос“.
Х. Зајпел: Ви сте потценили реакцију Запада и могуће санкције које су биле уведене?
В. Путин: Ми сматрамо ову реакцију потпуно неадекватном ономе што се десило.
Х. Зајпел: Али дозволите да дотакнемо следећу тачку. Украјина је данас подељена. Четири хиљаде људи је погинуло, има на стотине хиљада избеглица, које су се између осталог упутиле и у Русију. Према Минском споразуму било је примирје, ипак сваког дана гину људи. Земља је банкротирала. У том конфликту у принципу изгубили су сви. И Украјина вероватно у првом реду, али Европа и Русија такође. Како према вашем мишљењу изгледа будућност за Украјину?
В. Путин: Украјина је сложена земља. Мени се чини да недостаје разумевање да како би се било успешним, стабилним, просперитетним, потребно је да сви људи који на тој територији живе, ма којим језиком да говоре, осећају да је ова територија њихова Домовина. Зато не схватам нежељу неких политичких снага у Украјини чак да чују за могућност федерализације.
Х. Зајпел: Да ли ће Украјина остати самостална држава? И друго питање: може ли Русија да учини више? Можда Русија има још веће могућности у Украјини?
В. Путин: Ми смо много пута чули да Русија има кључ за решење сиријског проблема, да имамо посебне могућности за решавање неког другог проблема, украјинског проблема. Увек почињем да сумњам да на нас желе да пребаце одговорност и желе да ми за нешто додатно платимо. Украјина је самостална, независна, суверена држава. Веома смо забринути тиме да се тамо не појави жеља да се спроведу некаква етничка чишћења, плашимо се да се Украјина не суноврати у неонацизам. Ако се то деси, то ће бити катастрофа за Украјину и за украјински народ.
Мински споразуми појавили су се само зато што смо ми, Русија, радили и са устаницима Донбаса, тачније југоистока Украјине, убедили их да они треба да се одлуче на одређене договоре. Постоје одређени проблеми у испуњавању ових договора, то је истина.
Али и украјинска армија не ослобађа неке пунктове одакле је требало да оде. Важно је хитно прекинути крвопролиће, узајамна ракетирања, створити услове за почетак политичког дијалога. Када тога нема, нема ни политичког дијалога.
Х. Зајпел: Постојале су изјаве кијевских власти о томе да Русија подржава сепаратисте наоружањем и да шаље тамо своје војнике.
В. Путин: Главно је да се проблем не сме посматрати једнострано. Сада се на истоку Украјине одвијају бојева дејства. Централне власти Украјине послале су тамо армију, примењују чак балистичке ракете. Неко о томе говори? Ни речи. То говори о томе да желите да централне власти Украјине све униште, све своје политичке противнике и опоненте? Ви то желите? Ми то не желимо. И нећемо дозволити.
Х. Зајпел: Запад је после придруживања Крима Русији искључио Русију из Групе осам. Истовремено САД и Британија су увели Русији сакнције. Ова криза има контрапродуктивни карактер, шта Ви мислите?
В. Путин: Наравно, ко је за то заинтересован? Наравно, рачунамо на то да ће криза у Украјини бити прекинута. Наравно, желимо нормалне односе са свим нашим партнерима, између осталог и у САД, између осталог у Европи. Наравно, то што се дешава са такозваним санкцијама штетно је за међународну економију (и за нас, и за међународну економију је штетно), пре свега за односе Русије и ЕУ је штетно.
Ако наши партнери у Европи, у САД, желе да помогну Украјини, како они могу да поткопавају финансијску базу, ограничавајући доступ наших финансијских установа међународним тржиштима капитала? Они желе да униште наше банке? Али тада ће они уништити Украјину. Мисле ли они уопште шта раде или не? Или политика заклања поглед?
Х. Зајпел: Врло је тешко исправити грешке које прави неко други. Да ли сте сами правили грешке?
В. Путин: Грешке се увек праве. Питање је у томе да се благовремено и ефикасно реагује, да се оне анализирају и схвати да су то грешке, и да се иде даље. Не у ћорсокак, већ ка решавању проблема.
Мени се чинило да у последњој деценији у односима са Европом и у целини са Федеративном Републиком Немачком између осталог деловали смо управо на такав начин. Погледајте каква је атмосфера настала између Русије и Немачке у последњих 10-15 година. И мени се чини да је то врло добар бизнис, добар темељ за развој односа не само између две државе, већ и између Русије и Европе у целини, уопште за хармонизацију односа у свету. Биће штета ако ми то изгубимо.
(Комплетан интервју на енглеском језику можете прочитати овде: President of Russia)
