Прочитај ми чланак

НОВОРУСИЈА У БЕОГРАДУ: Верски сукоб између римокатолицизма и православља

0

bokan

Месни одбор Теразије Српске радикалне странке у просторијама истоимене месне заједнице организовао је трибину „Стање у Донбасу – патње руског народа у Украјини“. Повод за одржавање трибине је тренутна ситуација у Новорусији, где је донекле утихнуо жестоки грађански рат који је већ однео више хиљада живота. Сличну трибину је истог дана одржала и италијанска организација Coordinamento Solidale per il Donbass.

Посетиоцима трибине први се обратио председник Месног одбора Теразије Српске радикалне странке Теша Тешановић. Тешановић је указао да је, за разумевање тренутне ситуације у Украјини а посебно на истоку ове земље неопходно разумети шири геополитички контекст ових дешавања.

tesha teshanovicНаиме, Тешановић је указао да се политички преврат који је довео до грађанског рата и де факто дезинтеграције Украјине као јединствене државе може разумети као последица деловања западних империјалистичких сила.  Злодела нациста у Украјини не могу се осудити а да се истовремено не осуде и они који иза њих стоје а то су исти они делатници на међународној сцени који су одговорни за оружану агресију на СРЈ и противправну сецесију Косова и Метохије.

Централни део трибине обухватало је излагање тројице говорника међу којима је први био Драгомир Антонић, етнолог, аутор читавог низа књига, чланака и телевизијских емисија. Антонић је познат и пажљивим читаоцима Печата или оним мање пажљивим који новине читају отпозади јер се његова колумна редовно налази на последњој страници овог београдског недељника. Антонић је углавном говори о дубоким историјским векторима који делују испод површине и који одређују и токове савремених политичких збивања у Украјини.

Као најважније означио је два таква фактора – верски сукоб између римокатолицизма и православља и комплекс геополитичких питања који је обично означава као Источно питање. Источно питање, готово занемарен израз из геополитике претходних векова, подразумева у свом изворном значењу борбу великих сила и младих националних држава за наслеђе Османског царства али под њиме у ширем смислу се може подразумевати и борба великих сила за контролу над политички уситњеним и нестабилним пространствима југоисточне Европе, Блиског Истока и северне Африке. Према Антонићевом мишљењу кључна мета овог сукоба је Москва, односно што веће ограничење руске моћи и утицаја.

antonic pavicНакон Антонића говорио је Александар Павић, политички аналитичар и колумниста, чест аутор текстова на страницама портала Фонд стратешке културе и један од најактивнијих учесника иницијативе Никад граница.

Павић је указао да је напад на традиционалне вредности једна од окосница свих политичких сукоба последњих година, па тако и сукоба у Украјини. Путиново инсистирање на традиционалним вредностима и њихова одбрана у политичкој арени учинили су га популарним и међу западним конзервативцима. У свом говору пред Федералном скупштином Путин се осврнуо на слаткоречивост Запада према руским либералима 90—их и чињеницу да што је Русија била попустљивија и кооперативнија, чак и у вези са питањима од виталног националног значаја, њени западни опоненти су постајали насртљивији и осорнији.

Говорећи о свом наступу на телевизији Раша тудеј у фебруару ове године Павић је указао да је првог дана нереда у Кијеву лако успевао да руским гледаоцима разјасни основне карактеристике и динамику тих дешавања јер су она умногоме подсећала на слична дешавања у Југославији и Србији. Имао је прилику да уживо коментарише прве протесте и сукобе на Евромајдану и да посведочи о затечености иначе одлично обавештених Руса који раде на телевизији Раша тудеј дешавањима у Кијеву.

Павић пореди став Руса према Украјинцима са ставом пројугословенски оријентисаних Срба према другим југословенским народима почетком 90-их година – једноставно нису веровали да односи братских народа могу да прерасту у сукоб и крвопролиће. Ипак, Русија није неспремна дочекала заоштравање ситуације у њеном окружењу – почев од Минхенске безбедносне конференције 2007. године Путин је јасно назначио да су руска војска и држава спремне и за најозбиљније изазове.

pavic 1Ипак, Павић је указао и на размимоилажења у руској елити. Према његовим речима са санкцијама и претњама Запада дигли су нос либерали, поједини олигарси и медији. Многи Руси увидели су да њихов систем није у потпуности спреман за сукоб и да у појединим установама и даље преовладава либералски, неојељциновски курс (посебно карактеристичан за деловање руске Централне банке). Патриотски оријентисани руски економисти признали су да су и они хтели да се интегришу у западни систем, да своје пословање саобразе западним узорима и изграде равноправну пословну сарадњу. Показало се да је овако нешто немогуће.

Павић је покушао да разјасни има ли у оваквом развоју догађаја на истоку Европе нечега што може да погодује српским националним интересима. Према његовом мишљењу, инсистирање готово свих српских медија да је руско присаједињење Крима са позивањем на косовски преседан доказ да су нас Руси пустили низ воду никако не стоји. Наиме, и из врха руског естаблишмента, укључујући и руског амбасадора у Србији Александра Чепурина, стизали су сасвим другачији гласови – за разлику од Крима насилно отцепљење Косова и Метохије је последица спољне агресије када је у Београду постојала легална власт па ова два случаја једноставно нису упоредива.

dragoslav bokanДрагослав Бокан, режисер, публициста, писац и представник Доњецке народне републике у Србији, надахнуто је говорио о дешавањима у Новорусији и руској улози у њима сматрајући да овде настаје један нов геополитички квалитет који је и за Србију од потенцијално огромног значаја. Према његовим речима, постоје два супротстављена пола српског словенског пута – православни и евроазијски и европејски и југословенски. Први пут, који српске политичке елите нису одабрале, још увек стоји пред нама као могућност, истакао је Бокан.

Бокан је назначио да оно што су били расизам и антисемитизам за Хитлерову Немачку то је идеологија људских права за савремену евроатлантску империју. Супротстављање овој идеологији и инсистирање на аутентичним традиционалним, хришћанским вредностима је један од елемената сукоба који се одвија у Новорусији.

Бокан је указао да је питање Новорусије питање Русије и да ова два питања не могу постојати одвојено, као што нема посебног косовског питања изван српског питања. Да парафразирамо Боканове речи – падом кримског зида Русија је престала да буде национална држава притиснута великим силама и увек у повлачењу […] Русија се враћа у свој реални обим и кида геополитичку лудачку кошуљу која јој је навучена.

zastava donjecke republike

Према његовим речима налазимо се на почетку нечег спектакуларно геополитички различитог а српска политичка елита не допушта да се увиде геополитичке промене која дешавања у Новорусији доносе. Бокан је разјаснио да не треба подлегати утисцима из медија који онемогућавају да се разликују стратегија и тактика, односно широка визија и свакодневна, ситна дешавања на терену. Ако се погрешно концентришемо на нека свакодневна дешавања којима се често приписује далеко већи значај него што реално имају изгубићемо из вида ширу слику коју пред собом несумњиво има руско руководство када доноси стратегијске одлуке, које према Бокановом мишљењу готово неизбежно враћају Русију на место у светској политици које јој припада.

publika stanje u donbasuБокан је своје излагање закључио речима охрабрења за српске патриоте и указао да треба имати пуно поверење у водеће руске личности и посебно председника Русије Владимира Путина јер обнова Русије коју он води представља кључан предуслов за обнову посустале Србије. Можда је Боканов оптимизам претеран, барем када је реч о српској перспективи, али су његове речи свакако освежење на српској пронационалној сцени где неретко доминирају утученост, мрзовоља и самосажаљење.

После предавања уследила је дискусија. Публика је готово до последњег места испунила салу МЗ Теразије, која по амбијенту подсећа на мање успешно предузеће из домаћих серија Бољи живот и Срећни људи. Морамо истаћи да за разлику од сличних дешавања већи део од преко осамдесет присутних слушалаца овде је чинила млађа публика. Према најави организатора ново предавање о важној геополитичкој теми, рату у Сирији, требало би да се на истом месту одржи већ идуће недеље.

(Милош Милојевић, Србин.инфо)