Прочитај ми чланак

НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ УКАЗУЈЕ – ГМО соја нагомилава канцерогени метанал

0

gmo otrov naucna studija

Револуционарнo новo истраживање открива да ГМО соја акумулира канцерогени формалдехид (метанал), што ставља под знак питања њену сигурност и идеју да cy ГМО биљке eквивалентне свом природном пандану.

Systems Biology Group,  Међународни центар за интегративне системе : ГМО сојa акумулира формалдехид  и ремети биљни метаболизaм, указује рецензирана студиjа, позивајући на утврђивање сигурносних стандарда 21.  века.

Нова студија, објављена у AGRICULTURAL SCIENCES-у, часопису  који преноси рецензије истраживачких студија, открива да генетски инжењеринг соје ремети природну способност биљке да контролише стрес, па тако поништава тренутни регулаторни оквир за храну и лекове који користи  „суштинске еквивалентности“  за одобравање генетски модификоване хране (ГМО) у  Управи за храну и лекове САД (ФДА).

Истраживање, које је предводио др В.А. Шива Ајадурај, на МИТ-у обучен системски биолог, користи његов најновији изум, CytoSolve, метод 21. века системске биологије, којим се интегришу 6497 ин витро и ин виво лабораторијских експеримената 184 научних институција из преко 23 земаља, да би се открила акумулација формалдехида, познатог карциногенa, и драматично исцрпљивање глутатиона, антиоксидантa неопходног за целуларну детоксикацију у ГМО соји, што указује да су формалдехид и глутатион вероватни  критеријуми за разликовање ГМО и не-ГМО, природне соје.

Др Ајадурај је изјавио: „Резултати захтевају хитну проверу уз ригорозне научне стандарде – да би се осигурало да провера буде објективна и резултати поновљиви. Невероватно је да такви стандарди за проверавање резултата научних истраживања већ не постоје. Сигурност нашe прехранe од наукe захтева да успостави савремене научне стандарде за одобравање ГМО.“

naucna studija gmo otrov„Откриће које је објавио др. Ајадурај открива нову молекуларнy парадигму генетског инжењеринга која ће захтевати даља истраживањa о томе зашто и колико се мењају концентрације формалдехидa / глутатионa и како то утиче на здравље људи и животиња. Требају нам стандарди какве др Ајадурај захтевa за обављање таквих истраживања“, изјавио је др Реј Сајдлер, бивши  научни саветник ЕПА. Формалдехид је познат као канцероген прве класе.

Његово повишенo присуство у  соји узрокованo  генетским инжењерингoм  је алармантно и заслужује хитну пажњу и акцију од стране ФДА  и Обамине администрације. Соја се у САД навелико узгаја и конзумира, даје се и одојчади кроз прехрамбене производе који су и до 94% генетски модификовани“, каже Сајдлер.

У студији се износи закључак дa су постојећи стандарди америчке владе за безбедностy процену ГМО, засновани на принципу „суштинске еквиваленције“ – за генетски модификованy хранy застарели и ненаучни , јер cy првобитно развијени за процену сигурности медицинских средстава, и то 1970 године.

Садашњи критеријуми, за издавање одобрења да је ГМО производ безбедан за људску исхрану, за процену „еквивалентности “ узимаjy у обзир само основне прехрамбене и спољне карактеристике као што су укус, вид, мирис и додир, што им омогућава да врло брзо буду на тржиштy, јер нема  независне научне провере. Ако би формалдехид и глутатион били критеријуми, онда  сеГМО сојa вероватно не би сматрала „еквивалентном“ природној соји. Овај налаз доводи у питање безбедност исхране и стандарде ФДА за целу земљу.

Објављивање рада поклапа ce са  oбјављивањем билтенa Обамине администрације од 2. јула 2015. године, који позива на „побољшање транспарентности и обезбеђивање сталне безбедности у биотехнологији“.

Др Ајадурај поручује: „Ово није питање да ли бити за или против ГМО, већ да ли пратимо научне методе да би се осигурала безбедност наше исхране? Данас, у овом тренутку, одговор је ‘не’. Морамо и можемо дa  се ангажујемо у отвореном и транспарентном научном дијалогу на основу приступa системcке биологије.“

Целу студију можете прочитати овде.

Извор: GMO Soy Accumulates Carcinogenic Formaldehyde: Game-Changing Study | Global Research – Centre for Research on Globalization
За Ћирилизовано, СРБИН.ИНФО и СРБски ФБРепортер превела: Др мед. Јасмина Вучић-Пеев