Прочитај ми чланак
Да ли је могуће да Србија добије оно што јој треба из Русије директном погодбом између две државе, без учешћа посредних компанија
Да у руско-српским односима има „проблемчића“, потврдила је и најновија посета председника Србије Томислава Николића Москви. Да у руско-српским војним односима има „кашњења“, такође није тајна. Чињеница је да је некадашња СФР Југославија куповала од Совјетског Савеза најмодернију ратну технику по процедури много бржој и једноставнијој него што је то данас случај. Истина, тада смо Москви одмах и плаћали ратну технику, а сада тражимо од Руса да нам одобре кредит да бисмо набавили авионе, радаре, хеликоптере и ракете. Чињеница је и да некадашња оружана сила те Југославије није имала, барем не у периодима када је куповала совјетско наоружање, тако блиске војне односе са НАТО какве данас има војска Србије. Дакле, зашто куповина шест авиона типа „миг-35“, како је најављено, и зашто уговор у вези са тим још није ни потписан? Ко ту и шта „кочи“?
Бирократија је увек спора, војна бирократија је најспорија. Кад разговарамо с Русима о куповини најмодерније војне технике за потребе војске Србије заправо разговарамо с људима из најмање три руске структуре: генерали из састава руских ваздухопловних снага, инжењери и конструктори из фабрика и конструкторских бироа и руски трговци из компаније „Рособороне експорт“. Сви имају своје ставове и свој стил рада, а како у Русији данас више нема социјализма, већ је на делу капитализам, ни Владимиру Владимировичу Путину не пада на памет да тек тако нареди: „Дајте одмах нашој браћи Србима авионе, ракете и радаре без икаквих компликација и процедура.“
Наши разговори (преговори) с генералима руских ваздухопловних снага о куповини ратне технике по правилу су коректни, истина команданту руске авијације омакне се и примедба типа „ви сте у Хаг испоручили вашег бившег председника“, што не мора да значи да би ми у Брисел одмах испоручили и најновији „миг-35”, или ракетни систем С-300 ПМУ2, али и такве примедбе доста говоре о руским размишљањима. И бојазнима. Кад ту сумњичаваст некако савладамо, долазе други проблеми.
Ми тражимо да ,,миг-35” за наше ваздухопловство има најновији радар са фазном решетком, да би авион могао да буде модеран и следећих 25 година, а Руси су нам понудили авион са постојећим радаром, иако нису одбили могућност испоруке апарата с радаром какав тражимо. Ту је и цели сет питања и проблема око одржавања и ремонта авиона, као и набавке резервних делова. У нашем случају то не би требало да буде велики проблем, јер испитну станицу за авионе ,,миг-29” једини у региону Балкана имамо ми у Батајници. Наш завод „Мома Станојловић“ способан је да, у сарадњи са „Орлом“ из Бијељине, прихвати одржавање и ремонт нових авиона. Но произвођач се тешко одриче права на ремонт, јер ту су и „најслађе“ паре. Посебно су тешки преговори с компанијом „Рособороне експорт“, то су трговци оружјем и наступају врло сурово када су у питању цене.
Да ли је могуће да Србија добије оно што јој треба из Русије директном погодбом између две државе, без учешћа посредних компанија као што је „Рособороне експорт“, то у овом часу није познато. Без одлуке Путина, то сигурно није могуће. Вероватно то зависи и од „проблемчића“ с НИС-ом.
Када су у питању ракете земља-ваздух, то је тек прича. Наиме, ми смо показали интерес за куповину једног пука система С-300, те за четири дивизиона система „панцир“. Руси су нам онда рекли да систем С-300 ПМУ1 више не производе и питали нас зашто не тражимо С-400. Када смо рекли да бисмо ми то тражили, али да претпостављамо да нам га не би дали, онда су нам понудили С-300 ПМУ2. Када смо рекли да је то у реду, да нам управо такав систем треба, онда су нам понудили систем С-350, јер је то јефтинији и сасвим добар ПВО систем за нас. Када смо хтели да видимо како ради тај систем и фабричку линију за његову производњу, онда су нам рекли да производња система С-35О почиње тек за две године. И при свему томе на наше више пута поновљен захтев још нисмо видели систем С-300 ПМУ2, ни у фабрици, ни на полигону како гађа. Истовремено, Французи нас зову да видимо како гађа њихов ПВО систем „астер“ сличних карактеристика као С-300 ПМУ2, али је јефтинији од руског система. Нуде га нама на продају. И Кинези нам нуде да видимо њихову потпуно дигитализовану верзију система С-300 ПМУ2, верзију коју су управо продали Турцима. Ако је то добро за Турке, могло би бити и за Србе.
Четири пута смо од Руса тражили да нам доставе понуду за противоклопне ракете „конкурс“ ради опремања нашег новог борбеног возила „лазар 2“ тим пројектилима. Одговора још нема. Уместо тога, руска страна сада поставља питање зашто смо модернизовали изворно њихове системе „куб“, „нева“ и противоклопне ракете ,,маљутка“, а да их нисмо ни питали. Руси то сматрају повредом права на интелектуалну својину и на цели проблем гледају ретроактивно. Ми бисмо да подвучемо црту – што је било, било је. Они неће. Ми с Русима немамо потписан ни уговор о заштити тајних података, а са НАТО имамо споразум о протоку поверљивих информација из 2008. године.
(Политика)
