Прочитај ми чланак
(Новости)
Незапамћен злочин у Великој Иванчи – Љубиша Богдановић убио сина, мајку и 11 рођака. Све их упуцао на спавању. У породици Деспотовић усмртио петоро, најмлађи Давид имао две године. У здравственом картону само ујед стршљена. Отац му се обесио кад је био дечак. Комшије кажу да је био миран човек, добар домаћин. У среду у Србији Дан жалости
Овим речима започео је највећи масакр забележен у Србији Љубиша Богдановић, из Велике Иванче, који је убио тринаесторо људи.
Без засада утврђеног мотива, убио је на спавању свог сина и мајку, а затим метком у главу ранио своју супругу. У крвавом походу усмртио је још једанаесторо својих рођака и комшија. Убио је шест мушкараца, шест жена и двогодишњег Давида Деспотовића. Злочин какав се не памти догодио се у уторак рано ујутро, између четири и пет сати. Убица је упадао у куће уснулих домаћина и из непосредне близине, из пиштоља ЦЗ 88, пуцао им у главу! Већина од њих страдала је у својим креветима, не слутећи крвави пир „мирног и вредног комшије и рођака“. Нико од њих није ни закључавао врата својих домова.
Злослутне речи којима је најавио крвави пир изговорио је супрузи Јаворки и у њу испалио први хитац. Тешко ју је ранио. Безумље је наставио пуцајући у свог сина Бранка. Онда је отишао у дворишну кућу, у којој је спавала његова мајка Добрила, и на месту је усмртио.
Потом је кренуо низ падину, на којој су, једна уз другу, куће његових жртава. Најпре је бануо у Деспотовиће, које је само ограда делила од Богдановића. Овде је убио деду Микајла, његову супругу Милену, њиховог унука Горана и снају Јовану, брачни пар који је пре три године започео заједнички живот. А онда је пуцао и у њиховог двогодишњег сина Давида!
Кренуо је затим на Стекиће, једва стотинак метара удаљене. У кући је затекао само баку Даницу. И убио је.
На две стотине метара одатле, упао је у кућу уснулих Јешића, у којој су у трену смртно страдали Љубинка и Милош Јешић, мајка и син.
Овде се није зауставио. Од куће Јешића упутио се у дом Мијајловића. Убио је Велимира, а тешко ранио његову супругу Олгу. Она је подлегла повредама у Ургентном центру у Београду.
Затим је наставио према другој породици Стекић. У кући је затекао једино Драгану, и убио ју је. Њен супруг Радоје, срећом, отишао је на посао и тако избегао смрт.
Зауставио се код куће Милошевића…
Онда се вратио назад у своју кућу, по муницију која му је недостајала. Пошто је видео да његова супруга Јаворка даје знаке живота, поново је пуцао у њу. Погодио ју је у врат.
Пре тога, како се нагађа, она је позвала младеновачку полицију, која је убрзо стигла у село.
Зауставили су га у тренутку када је насртао на кућу Милована Костадиновића, на узвишици. Тада је покушао да се убије. Полиција га је затекла на коленима, са већ испаљеним метком у главу. Са тешким повредама Љубиша Богдановић превезен је у Ургентни центар.
– Чуо сам како је кидисао на врата – прича Милан Костадиновић. – Никада се пре није тако понашао. Изашао сам и видео – полиција залеже. Видео сам Љубишу, клечи са пиштољем. Био сам изгубљен.
Каже, велика је срећа што је овде заустављен, јер у суседној кући Костадиновића живи троје деце.
Скамењени су и Милошевићи. Они су избегли смрт, јер је убици код њихове куће нестало муниције. Причају да их је у рано јутро пробудило некакво лупање. Тек после су схватили да је Љубиша ударао на њихова врата.
– Да смо знали да је он, отворили бисмо. Зашто не бисмо – кажу у овој породици.
Комшије сведоче да је њихов рођак био миран и вредан домаћин, који ничим није наговестио да би било коме могао да нанесе зло.
– Да си му тражио бубрег, дао би ти – каже Бане Станојловић. – Његов живот је био такав: прво другом да помогне, па онда себи. Био је то домаћин који је сабирао своју децу, пријатеље, комшије. Обрађивао је својих 15 хектара земље и у закуп узимао још толико. Не можемо да се освестимо шта се догодило. Сви смо затечени и занемели.
Када је страшна вест прохујала Србијом, у кућу Станојловића, неколико сати после злочина, стигле су Љубишине ћерке, Зорица Лазић и Славица Богдановић. Уплакане и у шоку. Нису могле до куће, јер је увиђај забрањивао приступ свима. Нису веровале првој вести. А када су их комшије увериле у истину, одвезле су их код стрица Радмила Богдановића, Љубишиног брата. Он се на вест о братовљевом крвавом пиру онесвестио.
У међувремену, пристизала је родбина жртава. Ливада на улазу у заселак Стублине, где се догодио злочин, била је готово попуњена. Мало ко је могао да поверује да се такав злочин заиста догодио.
– Не могу да верујем – говорио је тихо Сретен Деспотовић, брат Микајла Деспотовића. – Нико није могао да предвиди овакав исход. Деспотовићи и Богдановићи били су једна кућа. Како се ово догодило? Ко то зна. Људска природа је непредвидива. Несрећан сам и бићу несрећан до краја живота.
Шокирана и у неверица, родбина жртава је одбијала сваки разговор с новинарима. Биљана Деспотовић, Микајлова снаја, ипак је одлучила да говори:
– Петоро је убијено из наше куће – казала је. – Нико никоме није ништа скривио, колико ја памтим. А памтим дуго. Не могу да схватим да је мали Давид жртва. Просто не могу да поверујем док се сама не уверим да је заиста тако.
Гордана Петронијевић, ћерка Мијајловића, којој је Љубиша убио и оца и мајку (Велимира и Олгу), једва је задржавала јаук.
– Чула сам се са мојима у ноћи уочи убиства. Нико није ни реч прозборио о могућем крају. Нико га, ваљда, није ни слутио. А када је прострујала вест, упорно сам звала. Телефон час звони, час као да је заузета веза. Онда сам појурила овамо. Не могу да верујем, људи моји, да им је такав био крај. Никада једну ружну реч нису имали са Богдановићима. Били су као једна породица. Шта се заиста догодило, ваљда ћемо сазнати.
Да ли ће, заиста, прави мотиви злочина који је потресао Србију бити одгонетнути? У Дому здравља у Младеновцу „Новостима“ је директор ове установе Велибор Вешовић рекао:
– Проверавали смо картон Љубише Богдановића и у њему, осим једне пријаве уједа стршљена, нема никаквих других трагова да је имао проблема са здрављем. Дакле, није лечен на психијатрији, а није имао ни других пријављених болести.
Вешовић је још додао да су две екипе Службе хитне помоћи на позив изашле на лице места.
– Борили су се за животе преживелих, али жалимо што је за већину интервенција била безуспешна.
Тела однесена на обдукцију
Око шеснаест часова, у уторак, тела убијених у Великој Иванчи код Младеновца превезена су на Институт за судску медицину у Београду. Како су „Новостима“ казали надлежни који су обавили увиђај, обдукција ће делом бити обављена и на Војномедицинској академији. После одвожења тела убијених, у куће домаћина ушла је родбина. Био је то потресан тренутак не само за њих, већ за целу Иванчу и Младеновац.
Сахрана – општинска
Скупштина општине Младеновац обавестила је у уторак родбину жртава да ће сносити трошкове сахране. Председник општине Дејан Чокић упутио је у уторак по подне делегацију у Велику Иванчу да се са родбином и комшијама договоре о детаљима укопа. У Великој Иванчи се очекује да ће обдукција бити завршена најкасније за два дана.
Отац му се обесио
Комшије и рођаци Љубише Богдановића мотиве његовог злочиначког чина налазе и у чињеници да му је отац, док је он још био дечак, дигао руку на себе. Завршио је свој живот – вешањем. Такође, наводе да му је стриц лечен на психијатрији, и да је у том стању – умро. Наводно, и брат од стрица има психичких проблема и лечи се.
Медицинска експертиза коју ће наложити надлежни органи, даће, свакако, одговор на питање који су заиста мотиви овог злочина, незапамћеног у Србији.
Остале празне куће
Када су у уторак надлежни завршили увиђај, а родбина кренула у пусте куће убијених рођака, најтрагичнији је био сусрет са домом петоро убијених Деспотовића.
– Шта да видиш? Празну кућу! – говорио је Милан Филиповић, рођак Деспотовића. – Овде, где је требало да стасава наш Давид и сазревају његови родитељи, сада је празнина. Немам речи, тешко ми је, да нас оваква трагедија погоди. Молим новинаре да не замере што смо и сами са собом сударали, па смо се и њих одавде потискивали. Јер нема шта да се каже. Све је речено, у уторак, у зору.
Саучешћа поводом трагедије
* Министар у Влади Србије Сулејман Угљанин упутио је изразе саучешћа члановима породица 13 страдалих мештана Велике Иванче.
– Овакве трагедије, нетипичне за нашу земљу, код свих грађана изазивају шок и неверицу, а најтеже је члановима породица убијених. Зато су наша срца и мисли са њима – поручио је Угљанин.
* Градоначелник Београда Драган Ђилас и председник Скупштине града Александар Антић изјавили су саучешће породицама настрадалих у, како наводе, незапамћеној трагедији, која се догодила у селу Велика Иванча, код Младеновца.
* Председник Републике Српске Милорад Додик упутио је телеграм саучешћа председнику Србије Томиславу Николићу, поводом трагичне смрти 13 људи у Србији.
– У име грађана Републике Српске, и у своје лично име, упућујем Вам изразе дубоког саучешћа поводом трагичне смрти тринаест људи, који су били жртве безумног акта насиља – навео је Додик.
* Шеф делегације ЕУ Венсан Дежер упутио је писмо званичницима Србије и Београда у којем је исказао најискреније саучешће поводом трагедије у селу Велика Иванча.
– Са великим жаљењем сам сазнао о трагичном догађају у Великој Иванчи у којем је 13 људи изгубило живот. Моје и мисли мојих колега из делегације ЕУ у Србији су са вама и породицама жртава – навео је Дежер.
