Прочитај ми чланак
Руска новинарка Дарија Асламова је разговарала са Жан Мари Ле Пеном, патриотом, истакнутим европским политичарем и оснивачем партије Националног фронта у Француској.
Оснивач партије Националног фронта и члан европског парламента, Жан Мари Ле Пен (86) јесте политичар који је постао легенда Француске. Он је као тинејџер учествовао у покрету отпора и борио се са француском војском у Индокини и Алжиру. Поздравио је новинарку уделивши јој комплимент и ту је започео њихов разговор.
Дариа Асламова: Господине Ле Пен, ви сте први рекли „Ја нисам Шарли“. Зашто?
Жан Мари Ле Пен: Ја нисам Шарли Ебдо. Те анархистичке новине су директан непријатељ партије Националног фронта, обзиром да су пре пар година њихови новинари скупљали потписе за петицију поводом затварања наше партије. Сви ти политичари који су дошли на демонстрације, ни они нису Шарли него „шарлоте“ (цхарлотс – француски кловнови). Они могу да организују велики спектакл уз подршку медија и слоган „Ја сам Шарли“, привремено мобилишући нацију, али они не могу да заштите државу од прилива имиграната са југа. Ја бих више волео да сам Шарл Мартел, брилијантни француски војник који је 732. године зауставио арапску инвазију код Поатјеа.
Али сада је 2015. година, а не 732.!
Тако је, али живимо у Француској са између 15 и 20 милиона муслимана. Све француске власти, левичарске или десничарске, омогућавале су, па чак и охрабривале имиграцију. Сваке године дође још 300.000 људи који не траже посао. Око 6-8 милиона људи у Француској живи од друштвене користи, због које ови имигранти и долазе. То је све резултат хришћанске и европске декаденције. Европа је уклонила границе у ЕУ и зато сада на јужној граници, коју нико не штити, на стотине хиљада људи долази у Француску. У питању је једна интраевропска издаја.
Али Француска је делом одговорна за то. Људи беже од рата и хаоса. На крају крајева, Француска је сравнила Либију са земљом!
Било је сулудо ући у рат против Либије. Француски авиони су бомбардовали Гадафијеве тенкове у време када се он спремао да преузме Бенгази, главно уточиште вехабиста. Данас у Либији влада потпуна анархија. Одатле се војска шири преко северне Африке, а француски лидери попут Саркозија су директно одговорни за то.
Ви сте члан Европског парламента и упућени сте у ситуацију са обореним малезијским авионом. Шта мислите о томе?
Изненађујућа чињеница је да се све истраге спроводе у највећој тајности. Ја нисам стручњак, али ми је јасно да овакав вид напада захтева војне професионалце на највишем нивоу и високо прецизна оружја која народна војска никако не може поседовати, а камоли употребити. Очигледно питање које се намеће јесте: зашто је цивилни авион летео изнад ратне зоне? Ко је дозволио да се то догоди?
Ваша партија Националног фронта није чак ни позвана на демонстрације против тероризма!
То је зато што ми бранимо националну идеју. Ми морамо да будемо на челу, јер је управо наша партија говорила о проблему имиграције годинама, али и о могућности исламског фундаментализма и тероризма!
Ипак, у афери Шарли Ебдо постоји много неодговорених питања.
Слажем се. Личне карте у аутомобилу ме у великој мери подсећају на 11. септембар када је пронађен готово нетакнут пасош, иако је предграђе Њујорка изгорело. Пуцњава у Шарли Ебдо има сва обележја операције тајне службе, али не постоје докази. Не мислим да су француске власти организовале овај злочин, али су омогућиле да се он догоди.
ДА: Зашто је часопис Шарли Ебдо стално вређао муслимане и хришћане, док Јевреји уопште нису помињани?
ЖМЛП: Зато што Јевреји знају да се бране. Обратите пажњу на организацију Фемен. Оне могу да истрче голе пред папом или у катедрали Нотр Дам, што никада не би могле да ураде у синагоги.
Европа оплакује мртве карикатуристе, али не спомиње смрти руских новинара у Донбасу.
Зато што су то прави новинари, а не ови троцкисти и анархисти из Шарли Ебдо. Да сам ја убио њихове колеге у другим француским медијима, особље Шарли Ебдо би се са задовољством „подсмевало“ њиховој смрти.
Какве су шансе да ваша ћерка Марин Ле Пен буде успешна на следећим председничким изборима?
Може она да победи, али се бојим да ће наследити руинирану државу. Француска неизбежно тоне у економски амбис.
Недавна анкета указује на то да Марин Ле Пен има велике шансе да победи на председничким изборима 2017. године.
(Вечерње новости)
