Прочитај ми чланак
(Александар Донецкиј)
Народ Украјине ће ове године, у септембру, да помиње један тужан датум: тачно пре 100 година у Европи су први пут формирани концентрациони логори – Терезин и Талерхоф. Они су основани за Русине – проруски настројено становништво аустроугарске Галиције. Хиљаде Русина су погинуле само зато што су осећале симпатије према Русији и што су желеле да сачувају своје историјско име тако што су одбијале да за себе кажу да су Украјинци, како су то од њих захтевале аустроугарске власти.
Смештај заробљеника је био ужасан. Посебно у Талерхофу, где су људи држани напољу, без икакве заштите од непогода. Прве бараке су биле саграђене тек почетком 1915.године, а дотле су људи спавали на голој земљи, под отвореним небом. Једини услов за ослобођење је било одустајање од свог русинског порекла. А најциничније вређање је представљала чињеница да су за надзорнике затвореницима постављани такође становници Галиције, али они који су себе називали „Украјинци“. Управо су се они, који су се одрекли свог русинског имена, бавили убијањем „русофила“. Њихови злочини су заувек остали записани у „Талерхофском алманаху“ који је Комитет заробљеника Талерхофа издао двадесетих година 20.века.
Мржњу украјинских националиста према свему што је руско користили су и немачки нацисти у току окупације совјетске Украјине. Украјински националисти су у многобројним концентрационим логорима били чланови казнених одреда, а постављани су и за надзорнике. Када су совјетске јединице опкољене код Кијева, хитлеровци су заробили скоро 700 хиљада црвеноармејаца, међу којима је било много етничких Украјинаца. Само су се у градићу Бровари у близини Кијева налазила два логора, чије су затворенике, како се сећају локални становници, стрељали у близини села Биковња, и то не само Немци, већ и украјински полицајци. „Поносим се“ – изјавио је у интервјуу новинама „Киивскиј висник“ посланик Ровненског градског савета М.Шкурјатјук, – „што је међу 1500 извршилаца казни у Бабјем Јару било 1200 полицајаца из Организације украјинских националиста и само 300 Немаца“. Мало ко се сећа да су међу првим жртвама Бабјег Јара, још пре почетка масовног убијања кијевских Јевреја, били Украјинци који су држани у Сирецком „филтрационом“ логору и који су се заједно са Русима борили притв Хитлера.
У фебруару 2014.године на власт у Украјини су дошли исти такви „шкурјатјуци“ – наследници и поштоваоци нациста. Скандал у вези с подршком украјинских неонациста Сједињеним Државама и европским лидерима изазвао је одјек чак и у парламенту Немачке. Потпредседник фракције Партије левих у Бундестагу Сара Вагенкнехт је окривила канцеларку Ангелу Меркел да обмањује народ Немачке када говори о стварној ситуацији у Украјини и зато је захтевала: „Притисните Порошенка да заустави рат против сопственог народа“.
Сара Вагенкнехт је указала на чињеницу да је међу члановима Кабинета министара Украјине четири представника неонацистичке партије који гаје мржњу према Јеврејима и Русима. Реч је о партији „Слобода“ Олега Тјагнибока која је до 2004.године имала назив Социјал-националистичка партија, и то само зато што је при њеном оснивању Министарство правде Украјине одбило да је региструје као национал-социјалистичку партију. На извору те и још неколико неонацистичких политичких снага стајао је садашњи секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Андреј Парубиј. Међутим, списак неонациста у украјинској влади се не ограничава на четири особе. Уз оне који крију своје симпатије за нацизам има и оних који се отворено поносе због својих нацистичких погледа. На пример, Сергеј Квит, министар образовања који је у своје време био руководилац престижног универзитета – Кијево-Могиљанске академије, који је издао забрану да се на том универзитету користи руски језик.
Али, све симпатизере нацизма међу највишим украјинским руководиоцима превазишао је вршилац дужности министра одбране Михаил Коваљ. Он је причао о плановима владе када за председника буде изабран Петро Порошенко и изјавио је да ће сви пунолетни становници Доњецке и Луганске области, укључивши ту и жене, бити смештени у „филтрационе“ логоре, после чега ће их раселити у различите делове Украјине. „Спровешће се потпуно филтрирање људи. Вршиће се посебне мере филтрирања, гледаће се да међу људима, ту спадају и жене, не буде оних који имају везе са сепаратизмом“ – изјавио је тај министар.
Тако се у плановима новог украјинског председника и његовом официрском саставу нашло и формирање концентрационих логора, упоредивих са онима који су постојали у време Хитлерове окупације Европе… Становништво побуњеничког Донбаса има шест и по милиона људи. Један њихов део треба да се исели из својих станишта, да буде смештен у логоре и после тога да буде на силу расељен по различитим деловима Украјине. И то, у најбољем случају, уколико успеју да при „филтрирању“ докажу да нису имали никакве везе са отпором неонацистима. За оне који су се овако или онако супротстављали масовним убиствима мирног становништва које је вршила украјинска армија, нови председник Украјине је одредио другачију казну: њима ће се судити.
Тако свеобухватне пројекте дискриминације и насилног расељавања становништва читавих региона савремена Европа до сада није упознала. Да ли су Сједињене Државе и главни европски политичари спремни да подрже украјинске власти и онда, када оне почну да извршавају своје планове који потпадају под члан II (c) Конвенције УН „Упозоравање о чињењу геноцида и казне за то“?
(Фонд стратешке културе)
