Прочитај ми чланак

ИСПОВЕСТ ВЛАДИКЕ ЈОВАНА: Затвор ме није сломио, црква је вредна жртве

0

Vladika Jovan OHRIDSKI1_620x0

Ја сам цео свој живот посветио светлом и великом циљу – борби за јединство цркве. За такву идеју се вреди жртвовати. Енергију и време које улажем нисам узалуд потрошио. Затвор ме није променио, моја убеђења остала су чврста. Једино ми је страдало здравље.

ДОЛАЗИ НА САБОР СПЦ

У мају је у Београду архијерски сабор свих епископа Српске православне цркве и ако Бог да здравља, обавезно ћу присуствовати – самоуверен је владика.
– Верујем да ће ми се до тада стабилизовати здравље и да ћу наставити молитве за мир на нашим просторима и јединство цркве.

Ово у ексклузивној исповести за „Новости“ поручује владика охридски Јован, који је под бременом лажне оптужбе за проневеру новца провео пет тешких година у македонском затвору.

После голготе незабележене у модерној Европи, овај верски сужањ је од 2. фебруара, када је напустио казамат Идризово, блаженство пронашао у Санкт Петербургу.

Позвао га је руски патријарх Кирил и Новодевичји манастир је његова привремена адреса. Ту вида ожиљке од тамновања, које му је нарушило здравље и подвргнут је детаљним прегледима.

Уверење да је на правом Христовом путу армирало је његов дух. И у његовом гласу препознајемо да није сломљен. Одлучан је, каже, да настави своју племениту мисију:

– Борим се за јединство цркве и вере и те високе вредности ми дају смисао животу – говори нам архиепископ охридски, који није хтео да приступи расколничкој Македонској православној цркви и за то је платио високу цену.

Зашто је понео тежак Христов крст?

– Живимо у времену кад многи нису у стању да разаберу шта су праве вредности. Журе да стекну материјално, а запостављају духовно. Немам дилему да само правилни систем вредности може да нам помогне да лекше живимо и пребродимо невоље на које наилазимо – у даху говори владика.

НЕСУЂЕНИ ИНЖЕЊЕР

Владика Јован се до замонашења, фебруара 1998, звао Зоран Вранишковски. Рођен је у Битољу 28. фебруара 1966. Завршио је Грађевински факултет у Скопљу. Касније се посветио религији.
На годину и по дана затвора осуђен је 2004. због „подстрекивања на етничку и верску мржњу“. Образложење је било да је у црквеном календару оклеветао МПЦ. Робијао је 220 дана. На две године осуђен је 2006, под оптужбом за проневеру 57.000 евра. У затвору је био 256 дана. Сличан је био процес у Велесу, где је такође оптужен за проневеру.

Током година заточеништва добио је шећер. Био је, каже, превелики шок за организам то што је ухапшен на правди бога.

Веома му је повишен и крвни притисак и зато је под надзором руских лекара.

– Домаћини су ме братски примили и организовали ми здравствене прегледе код одличних стручњака у чије знање верујем. Руски лекари хоће да ме што пре опораве.

Проверавају стање свих мојих виталних органа како би ималу праву слику.

Траже узроке не само високог шећера и крвног притиска, већ гледају колико је болест оштетила остале делове тела. Верујем да ће уз Божју помоћ бити све боље.

Мисао неминовно залута у тешке затворске дане.

– Само психички јак човек, уверен да ће правда победити, може да издржи муку која ме је снашла. Толике године провео сам у затвору, а знам да сам невин!

Најгоре је било у притвору, јер ми нису дали да користим свој апарат којим мерим шећер.

Не знам разлог, можда то не дозвољавају затворски прописи због оних иглица на апарату.

Морао сам да трчим и брзо ходам да би на тај начин побољшавао здравствено стање. Али шетње у затвору су само четрдесетак минута. Требало је све то издржати.

Владика нас подсећа и да је пуштен на условну слободу до 23. марта 2017. Питамо га, који су му то услов поставили:

Захвалност

Користим прилику да захвалим руском патријарху Кирилу, али и свима другима који су ме подржавали и помогли да изађем на слободу и дођем на лечење у Санкт Петербург – поручује архиепископ Јован.
– Захваљујем и „Новостима“, које су објективно писале о мојој тешкој ситуацији и објективно информисале јавност.

– При пуштању из затвора једини услов је био да не поновим исто кривично дело због којег сам био осуђен. Али ја то кривично дело и не могу да поновим јер је оно било измишљено.

Како сам могао да „перем паре“ којих није било? Ни сада немам пара, па не могу да направим било какво кривично дело које се назива „прање новца“…

Свима је сасвим јасно да је то био монтирани процес и да нисам ништа мућкао са било каквим новцем.

Над владиком у Санкт Петербургу бди и мајка Галена. Сваки Јованов дан у тамници урезивао се као сечиво у њену душу.

– Мајка је радосна што смо заједно. Од тренутка кад сам изашао из затвора она је као препорођена.

Много је пропатила, јер је знала да сам невин ухапшен. Али није клонула духом. Подржавала ме је колико је могла.

(Вечерње новости – Бранко Влаховић)