Прочитај ми чланак

ХИГИЈЕНА НА УДАРУ: Злоупотреба власти под изговором „рационализације“ у здравству

0
zdrastvo i

Фото: Вечерње новости

Најављивана рационализација на коју нас, по образложењу владе, присиљава ММФ у сврху фискалне консолидације државе, узбуркао је довољно страсти и забринутости, да су сви надлежни одабраним речима и меким аргументима ублажавали погубне последице наводно неизбежног. Јер свима је јасно било колико је драматична најава отказа у време огромне стопе незапослености, кад су минималне шансе да се ново запослење пронађе.

Ствари су постале још и горе јер се јавни сектор свео на просвету, здравство, МУП и судство (где је углавном владао ред), али су изузета јавна предузећа где одавно реда нема, секретарице имају већу плату од лекара, а највећи губиташи деле бонусе и 13. плате на терет грађана. Мало су се тензије смириле најавама министарке Кори Удовички да ће се осим оцењивања, приликом смањења броја запослених узимати у обзир и социјални критеријуми (линк), па ће се водити рачуна о самохраним родитељима, особама са инвалидитетом, једном од два супружника запослена у истој кући итд.

Међутим, обећано у време јавне расправе и нацрта, изостало је из Закона. Тиме се заштита права радника свела на самовољу руководилаца здравствених установа који усмено предложено могу да тумаче како хоће, јер је предвиђено да надзор над спрођењем Закона обављају разне инспекције, које то не чине, јер најављење контроле за јанура и фебруар ове године или нису нашле неправилности, или нису дале разултате. Напротив, из медија смо сазнали да они евентуално реагују по пријави оштећених појединаца, али је неизвестан епилог (линк ка вести).

Према речима министарке Удовички, требало би да се омогући да се трошкови сведу у одрживе оквире са оптималним бројем запослених у јавном сектору, чиме би се унапредила ефикасност рада. Добра намера да се непотребан број запослених сведе на одрживу меру прерасподелом послова на мање извршилаца и евентуалним спајањем неких послова, потпуно је обесмишљења јер су у пракси примењени двоструки аршини па су на медицинске сестре сваљени силни административни послови што је последица смањења броја административних радника. С друге стране, руководиоци гомилају функције и себи увећавају плату. Тако помоћница директора за здравство КЦВ истовремено управница Клинике за инфективе болести, начелница одељења и ангажована у настави на Медицинском факултету УНС где је и шеф Катедре за инфектологију.

Предложеним Законом, предвиђене су и стимулативне отпремнине с тим што је било замишљено да се сузи простор за злоупотребу јавних средстава.

И овде је замишљено изостало из Закона па је тако све оно „што закон не каже“ погодно тле за злоупотребе у здравственим установама које воде неодговорни политичари, и опет на крају највећу штету трпе директно – запослени, а индиректно и на дуже стазе – пацијенти.

Управо такав, еклатантан пример злоупотребе власти забележен је протекле недеље у Клиничком центру Војводине где су све запослене спремачице добиле понуду за споразумни престанак радног односа уз исплату накнаде – при чему се није водило рачуна да ли неко са списка припада социјалним категоријама на чију се заштиту права из рада обавезала министарка Удовички, додуше у изјавама за медије.

У достављеној понуди (коју потписује извесна Комисија за рационализацију – о чему запослени нису обавештени, нити информације о томе има на њиховом сајту) даље стоји да ће свака запослена на месту спремачице која споразумно прекине радни однос, уколико то жели, бити ангажована од стране приватног сервиса који ће убудуће одржавати хигијену у Клиничком центру Војводине. Употребљена терминологија “бити ангажована – звучи лепо и наизглед представља бригу за запослене.

Ипак, узимајући у обзир Закон о раду и Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору није јасно шта се подразумева под термином “бити ангажована. Наиме, Закон о раду предвиђа више модалитета радног ангажовања. Сваки од модалитета значе и одређена права и обавезе ангажованих. Из понуде која је прослеђена спремачицама не може ни наслутити који модел је у питању, те се понуда може сматрати непотпуном и неадекватном.

Поред наведеног нејасно је да ли се ангажовање гарантује или је само могуће. Дакле, услови понуде остављају могућност за манипулацију и злоупотребу права свих особа којима је понуда упућена. Такође, питање је шта ће се десити уколико се све спремачице определе да прихвате понуду да буду ангажоване. Такође представља суштински сукоб интереса за оне који ову меру спроводе, јер како би знали да ће будући послодавац преузети њихове раднике осим уколико немају сазнања ко ће тај посао добити, макар и на нивоу вербалног постигнутог договора. Осим тога, нема никаквих гаранција да ће потенцијални приватни сервис заиста ангажовати све спремачице. У овој ситуацији може се закључити да спремачицама које потпишу споразумни раскид радног односа не пружају никакве гаранције да ће бити ангажоване у приватном сервису.

Претпоставимо да је условима неког будућег јавног позива могуће одабир одговарајућег приватног сервиса условити ангажовањем наведеног броја спремачица из куће, али какве гаранције могу имати те жене које ионако раде захтеван физички посао, да нови послодавац неће након извесног времена од потписивања неке од њих (оне са 30-так година стажа и више) решити да замени млађим. Ово у нарочито неповољан положај доводи управо оне раније поменуте осетљиве категорије о којима Клинички центар није водио рачуна, уместо да им је понуђена прерасподела на друга радна места у складу са стручном спремом и потребама рада.

RIJEKA,16.05.2012. ILUSTRACIJA KBC BOLNICA RIJEÈKA  INTERNA KLINIKA GASTROENTEROLOGIJA  PACIJENTI KREVETI  SNIMIO:SILVANO JEŽINA

Фото: Силвано Јежина

Ствар постаје тим гора кад се узме у обзир колико има приватних сервиса који могу изаћи у сусрет захтевима овако обимног посла какав јесте одржавање хигијене у Клиничком центру, па не треба много маште да се закључи да ће иза затворених врата бити унапред постигнут договор „запосли ове моје раднике а ја ћу теби дати посао“, будући да је фирма БМК из Старе Пазове већ ангажована у Клиничком центру на овим пословима.

Још 2014. године је по овом принципу уведен приватни субјект као извођач радова, који је преузео велики број спремачица Клиничког центра. Тадашњи пилот пројекат је на тендеру 2015. године потписан на две године. Потписивање је обављено упркос великом незадовољству запослених клиничког центра због ниског квалитета посла, противљењу струке и негативних извештаја које су доставиле надлежне службе за превенцију и контролу болничких инфекција. И тако је „рационализација“ у здравству, као покушај укидања непотребнх радних места постала сигурна зона за корупцију.

Сигурно је да посао одржавања хигијене мора неко да обавља, остаје нејасно како ће бити остварене буџетске уштеде отпуштањем чистачица ако се оне морају поново ангажовати преко приватног сервиса. Очигледно је да ће оне са платног списка здравствене установе прећи код приватника, али ће ове услуге здравствена установа опет морати да финансира из буџета коју ће књижити РФЗО. Испада да су и вук сит и овце на броју, с том разликом што су из буџета исплаћена огромна средства на име рационализације, док се тако и неко треће правно лице уводи у трошкове финансирања из средстава РФЗО. А то ко може добити овакав посао, и коме се за то обратити, постаје тржишно вредна информација.

Са друге стране, оне спремачице које не пристану на ову непристојну понуду, упозоравају се да ће као „запосленима на радним местима за којима је престала потреба, бити прекинут радни однос у поступку прописаном за технолошки вишак“. О поступку отказа у случају да се донесе одлука о смањењу обима посла нико од запослених није обавештен.

Према Закону о раду члан 179 став 4 тачка 1 послодавац може дати отказ запосленом “ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла”. У том случају послодавац нема само права већ и обавезе које мора поштовати. То значи да је послодавац дужан да донесе програм решавања вишка запослених (члан 153). Да ли се понуда прослеђена спремачицама може сматрати програмом, није извесно али се са сигурношћу може утврдити да не представља понуду у складу са Законом о раду.

Као закључак истичемо да реално не престаје потреба за радом спремачица и да се неће смањити трошкови здравствених установа јер ће се услуге одржавања хигијене плаћати приватном сервису. Осим што је тешка злоупотреба власти управе, ово је и озбиљно застрашивање запослених и кршење права из рада, јер потписана “Комисија за рационализацију” није утврдила поступак за технолошки вишак, нити да је за спремачицама престала потреба, нити је задовољен минимум транспарентности рада, што је очигледно увод у неку нову злоупотребу власти од стране неодговорних политичара.

(Отпор струке)