Напомена преводилаца

Поштовани читаоци, пред вама је текст од марта месеца ове године. Но, сматрамо да је, без обзира на „шта је писац хтео да каже“, добро полазиште за даље истраживање теме о новој, једној и јединој вери у једном и једином Новом светском поретку, па се надамо да ћете нам послати своје предлоге шта даље објављивати: радове домаћих и текстове страних аутора. Замолићемо вас да предлози из стране продукције буду на енглеском језику – знате већ како стоје сајтови иза којих нема разних вучића и петреуса…

Драстични утицаји

Ова хистерија понекад има трагичне последице. Током опсаде ранча огранка Давидијанске цркве у Вакоу 1993. године, водеће личности покрета против култова су отишле на место догађаја да представнике закона подстичу да против заједнице употребе силу. Препад и опсада изведени на војни начин, у којима су тенкови и хеликоптери опколили ранч и бомбе са сузавцем бацане у просторије заједнице, довели су до катастрофе – већина опкољених је погинула у пожару. Трагедија која се могла избећи.

Међу присустнима код опсаде био је и оснивач „Института за образовање о култовима“, самопрокламовани „експерт за култове“. Институт за образовање о култовима с почетка је имао епонимни назив Институт за проучавање деструктивних култова и контроверзних група и покрета „Рик А. Рос“, по свом оснивачу.  У саветодавном одбору института је била и психолог Маргарет Сингер (сада покојна), која се бавила контролом ума.

Контроверзни оснивач овог института је током опсаде вршио утицај и на медије и на активност владе, иако зато није имао никакве формалне квалификације јер је имао само завршену средњу школу. Ангажовала га је телевизија Си-Би-Ес, а као аналитичар је „висио“ и на другим мрежама. Рос је наводно имао неограничен приступ и утицај на агенте ФБИ и Бироа за алкохол, дуван и ватрено оружје (БАТФ / АТФ) који су изводили опсаду. Иако је Министарство правде касније тврдило да се ФБИ није „ослањао“ на његове савете, према професору Ненси Т. Амерман, ФБИ-јеви транскрипти разговора откривају да је Рос био“тесно укључен“ у рад и ФБИ и БАТФ, и да је „БАТФ саслушавао особе на које их је усмереравао и да је очигледно да су у планирању препада од 28. фебруара користили информације из тих разговора“. Амерман тврди да је Рос препоручио агентима да „покушају да понизе Кореша“(вођу заједнице), као и да га је „ФБИ очигледно слушао“, што се да закључити на основу стратегије коју су агенти ФБИ примењивали да би осрамотили Кореша, и да се све то догађало иако су у ФБИ знали да „експерт за култове гаји личну мржњу према свим верским култовима“ и да ће радо помоћи сваком покушају представника реда и закона да се „уништи култ“.

На опрез је требала да упозори и Росова прошлост. „Експерт“ је у својим двадесетим годинама био осуђен за провале, а имао је још један сусрет са законом 1991. године, пошто је био ангажован као „депрограмер“ да одвоји и „депрограмира“ једну 18-годишњакињу од Пентакосталне цркве, девојку која се опирала из петних жила па су сарадници депрограмера морали да је силом увуку у комби. После је у грађанској парници порота била става да је депрограмер „намерно и безобзирно поступао на тако флагрантан и тако по степену екстреман начин да то превазилази све могуће границе пристојности и сматра се гнусним и потпуно недопустивим у цивилизованом друштву“. Суд је пресудио да је експерт одговоран за заверу лишавања особе њених грађанских права и слободе вероисповести.

Занимљива ствар је што је та и таква особа ауторитет у комунистичкој Кини, где се позива да говори на антикултним симпозијумима. Комунистичка влада Кине допушта само пет религија, а све друге, и хришћанство и будизам, жигоше и сузбија као „зле култове“. У случају једног жестоко прогоњеног новог верског покрета, Фалун Гонг, постоји извештај да је кинеска влада прогонила припаднике Фалун Гонга ради „жетве“ органа. Овај стравичан податак није зауставио експерта за култове у подржавању пропаганде кинеске владе. Много говори чињеница да су ставови антикултног активисте са Запада у сагласју са ауторитарним комунистичким режимом који сузбија верске слободе и крши људска права.

На Западу се кампања против култова углавном води на интернету. У том циљу, сајт Института за образовање  о култовима има форум који, иако Институт тврди да је „зона слободног говора“, заправо функционише као нека врста виртуелне инквизиције: анонимни форумаши могу да покрећу свој приватан лов на вештице и оптужују људе и групе без икакве одговорности, а покушаји оптужених да побију оптужбе се цензуришу, бришу и забрањују.

Институт за образовање  о култовима само је шрафић машинерије која ради против алтернативне духовности, али је пример за углед истој, толико успешно функционише.

Иако мрачни савез владе, медија и антикултних покрета у већини земаља Запада нема званичан статус, у Француској је законски кодификован, тамо је покрет против секти инсталирао своју инквизиторску идеологију у све институције. Такав „успех“ је довео до циркулисања и примењивања „црних спискова“ такозваних секти (француски еквивалент за „култ“), листи које праве парламент и орвелијанска агенција МИВИЛУДЕС, Међуминистарска мисија за надзор и борбу против секташких девијација. Мисија прогања „зломисао“, која се дефинише као „грех“ имања „одређених идеја које се разликују од општеприхваћених“, а што ствара ситуацију у којој влада, медији и антидуховне организације оркестрирано делују на сузбијању слободе вероисповести и удруживања. Европски међурелигијски форум за верске слободе (EIFRF) то објашњава на следећи начин:

„МИВИЛУДЕС већ годинама учествује у бројним кампањама не само против нових религиозних покрета жигосаних као „секте“, већ и против малих заједница старијих религија, без обзира да ли су католичке, протестантске, евангелистичке или неке друге. Они су чак организовали рације у заједницама и у њих ишли са новинарима, и износили жестоке и погрдне коментаре, све у циљу поспешивања свог мрачног плана жигосања тих заједница ознаком „секта“.

… неко можда мисли да се то примењује само на нове, мале и необичне групе типа Њу ејџ, сатанисти или какве друге мале религије, и да се „такве ствари дешавају само другима“. Међутим, чињеница је да МИВИЛУДЕС и антисекташка удружења као „секте“прогањају и католичке заједнице, евангелистичке хришћане, хинду заједнице и друге. Секта је вера које неко жели да се ратосиља.“

Општи план: рат против свесности

Ако се вратимо корак уназад и погледамо ширу слику, постаје јасно да кампања против алтернативне духовности и глобални притисак за консолидацију великих светских религија функционишу као два правца једне глобалне стратегије – да се ратом против свесности сузбије и контролише духовна слобода.

У оба случаја, људи са верским или духовним уверењима бивају приказивани као извор великих пошасти које угрожавају друштво, зато што стварају или „култове“ или „екстремисте“:

– Постоје мутне везе између влада и великих злочина и зликоваца, злочина који се потом користе да се подстакне одговор.

– Ти злочини, гнусни али малобројни, изазвани су пропагандом која шири панику, стварајући страх и перцепцију егзистенцијалне угрожености друштва.

– Резултат: јавност преклиње власт да реши проблем, а власт добија сагласност за наметнуто решење, за које, иако подразумева драстично кресање слободе, људи верују да је у њиховом најбољем интересу.

Можда је кампања против алтернативне духовности први корак у рату против свесности. Она служи смањивању духовних опција у друштву, условљавајући људе да се плаше алтернативних духовних могућности. Она је табуом начинила сваки покушај организовања у духовне групе или заједнице изван великих етаблираних верских институција. Када се делује мимо статус квоа, то је аутоматски сумњиво, зато је вероватније да ће се људи прилагођавати, а не упуштати у нешто „ван оквира“.

Глобална контрола религија може бити следећи корак. Пошто је смањена могућност избора, таква стратегија се може примењивати да би се контролисале преостале духовне опције.

Највеће светске верске институције су превелике и превише етаблиране да би их се могло потиснути као мање групе. Међутим, стварање глобалног тела неупитног ауторитета да диктира шта Бог сматра прихватљивим а шта не омогућиће онима на елитној позицији да религијама наметну своје параметре. Може се увести глобални консензус и онда изоловати,  искључити, прогласити грешним и за „култ“ све што се чини мимо смерница или одобрења елитног тела. На мети би биле већ прогањане алтернативне духовне групе, али и деноминације великих религија које одбијају да се потчине једном, врховном светском ауторитету.

По таквом моделу, религије не морају да буду замењене једном монолитном вером као што неки предвиђају: централно тело може да утиче и инфилтрира се у велике светске религије, остављајући их наоко нетакнуте, а наређења се могу заоденути традицијоналним облицима саобраћања са стадом.

По таквом моделу, „једна светска религија“ ће бити налик хоботници: свака рука може да изгледа другачије, али их повезује исто место, којем служе.

Завади па владај: крај духовности

Кад се боље размисли, последице постојања једне светске вере биће огромне.

Без обзира колико се људи широм света разликовали, сви потичемо од истог и од истог материјала смо саздани. Ако светска елита буде могла да ограничава и контролише како човечанство поима свет, зар неће тако контролисати човечанство?

„Духовност“, у најширем смислу, упућује људе на виши извор, силу коју владари овога света не могу да контролишу. Како год људи ту силу звали – Бог, божанство или виша свест – духовност људима може да обезбеди начин да се повежу и и да на неки начин црпу снагу из тог вишег извора.

У древним временима, духовне личности поштоване у великим религијама су имале дубок утицај на људе и свет. Чак и у новијој историји, духовност је имала средишње место у животима изузетно утицајних људи, као што су били Ганди и Мартин Лутер Кинг. Шта год неко мислио о њиховим верским ставовима, нико не пориче да им је вера давала снагу и да је кроз њихово деловање позитивно утицала на друштво.

Духовна веза може омогућити људима да оживе перцепцију веће слике живота и да активирају и пробуде свесност. Тада је човеком теже манипулисати и контролисати га. Међутим, не може се порећи да корумпирани људи могу да злоупотребе духовна и верска убеђења за манипулисање и контролисање других, и гушење алтернативних погледа на свет – чиме се може објаснити тежња ка стварању једног, врховног светског верског ауторитета.

Зато се, верујем, остварује програм смањивања духовног избора и контролисања преосталих верских опција. Изгледа ми као да неке моћне силе овога света не желе буђење свесности и повезивање људи са вишом духовном силом.

Да би овај антидуховни рат против свесности био ефикасан, људи морају да буду подељени. Једном подељене, лако их је покорити: „завади па владај“ елита примењује од памтивека.

Луцидан опис како ова стратегија успева налази се у чувеном цитату који се приписује пастору Мартину Нимелеру, човеку који је на почетку подржавао успон нацизма у Немачкој, јер је био против комунизма као и нацисти, али је илузије изгубио када је режим почео да контролише цркве и прогони хришћане, но у часу када је почео да се противи диктатури, нацистички режим је већ био дубоко укорењен и Нимелер је завршио у концентрационом логору.

Речи пастора Мартина Нимелера се различито наводе јер је и сам користио различите верзије, а ово је најчешће коришћени цитат:

„Прво су су дошли по социјалисте,
а ја се нисам побунио јер нисам био социјалиста.
Затим су дошли по синдикалце,
а ја се нисам побунио јер нисам био синдикалац.
Затим су дошли по Јевреје,
а ја се нисам побунио јер нисам био Јеврејин.
Затим су дошли по мене,
али тада више никога није било да се због мене побуни.“

Молитва за мир: папа Франциско, Махмуд Абас. Шимон Перес… јуна 2014. Извор: UltimasNoticias

ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО (I ДЕО):

ДУХОВНОСТ У НОВОМ СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ – да ли ће папа бити првосвештеник Једне светске вере?

У другим верзијама се помињу и други прогоњени, као што су „неизлечиви“ (болесни и физички и психички инвалиди који су присилно еутанизовани) и Јеховини сведоци, који су у тадашњој Немачкој били прогањани и потпуно забрањени. Али без обзира коју верзију користили, основна порука је иста.

На глобалном нивоу, „завади па владај“ се спроводи тако што хришћанска и муслиманска друштва окрећу једне против других, у сталном рату што служи војно-индустријском комплексу и укидању грађанских слобода на Западу. Иако ратови и даље бесне, мало их је који примећују да скривена рука помера пешаке с обе стране на геополитичке шаховске табле – и игра се „једни на друге“ – док авет верског екстремизам утире пут једном светском верском ауторитету.

И  код кампање против духовности у западном друштву такође важи завади па владај. Мало је вероватно да ће Њу ејџ бранити хришћанску заједницу од прогона, јер ови нису хришћани. И обрнуто, хришћани неће бранити припаднике Њу ејџа које нападају да су „култ“, јер им се уверења разликују. Чак и унутар главних, традиционалних религија као што је хришћанство, велика деноминација неће бранити прогон мање, јер је сматра јеретичком, шта више, можда ће затражити да буде уништена.

Нажалост, због фанатизма, неки верски органи активно учествују у прогону других група, јер желе да потврде свој верски примат. Сведоци смо да се хришћани боре против култних покрета и да им се дефиниција култа подудара с дефиницијом јереси – у суштини свиме што није усаглашено са њиховим уверењима.

Они који нападају верске слободе других не схватају да помажу „завади па владај“ снаге које на нишану имају духовност и све религије. Једном када улове лакши плен, те снаге ће хтети да и веће институције асимилују у свој мрачни план.

Таква стратегија може учинити да се на крају појави један светски верски ауторитет.

У потрази за заједничким

Када постоји слобода изражавања духовног, сви појединци имају користи од права на истраживање духовног којим год путем желе, чак и ако се тај пут разликује од оног што су га други изабрали (или ако одлуче да се потпуно уздржавају од духовног). Слобода је заједничка основа – заједничко право – од користи свима. У друштву у коме постоје верске слободе, духовност цвета и буди се свесност.

Људи могу да бране слободу а да не одобравају шта други с њом чине, јер разумеју да је слобода на добро свих. Свако ко цени духовност има удела у слободи. Ако не можемо да нађемо ту заједничку основу, и да поштујемо међусобне разлике, онда нас је лако завадити и савладати.

Ако наставимо да себи допуштамо подељеност, када једном схватимо шта је намењено духовности у новом светском поретку можда ће бити прекасно.

Крај

Корисни линкови

– ФРАНЦИСКО, папа мрачног доба
– ПАПСКО ЛИЦЕМЕРЈЕ: Ватиканска банка главни акционар произвођача оружја „Пјетро Берета“
– Папа и дванаест мајмуна
– Климатске промене и папа као портпарол новог светског поретка

Аутор: Метју Батлер
Извор: The Conscious Reporter
Превод: Маја Орлић / СРБИН.ИНФО и Александар Јовановић / Ћирилизовано

Ознаке: SRBIN info, Александар Јовановић, Ватикан, Метју Батлер, папа Франциско Први, православље, светска вера, СРБИН.инфо, теорија завере