Прочитај ми чланак
Ако би руска војска умарширала у Украјину – НАТО не би војно реаговао, нити би уследиле значајне економске санкције, сматра Jan Tehau, шеф огранка Карнегијеве фондације за Европу са седиштем у Бриселу.
Дојче веле: Како би НАТО реаговао ако би Русија напала Украјину?
Jan Tehau: НАТО би то жестоко осудио. Али, варају се они који мисле да би НАТО војно бранио источну Украјину. Мислим да ни једна чланица НАТО није спремна да тамо пошаље трупе. Војног одговора не би било, то је сигурно, и Владимир Путин то зна.
Украјина није чланица НАТО, али зар друге чланице Алијансе, као Пољска или Балтичке државе, не би имале осећај да им је угрожен територијални интегритет?
Те земље се, због дешавања у Украјини, већ дуго осећају угроженим. НАТО чини много како би им пружио подршку. На пример, повећава се присуство трупа. САД управо изводе војне вежби у Пољској, Немачка ће током године послати авионе за надгледање ваздушног простора у Балтичким земљама. И друге земље то чине. Ипак, ако Русија нападне Украјину, војног одговора неће бити.
Да ли веће присуство НАТО дуж његових источних граница уопште има неки ефекат?
Није јасно како то Москва тумачи. Русија хоће да поврати политичку контролу над Украјином. То се ради крајње систематски. Путин не жели друге земље, он хоће да поврати Украјину.
Јан Тецхау Царнегие Ендоwмент
Да појаснимо: Ви кажете да Русија жели да поврати контролу над целом Украјином. Да ли се то односи и на запад земље са Кијевом ?
Говорим о политичкој контроли, не о окупацији целе земље. Не мислим да Русија планира војну операцију у целој Украјини. Ради се о томе ко управља земљом. Председник Јанукович је дуго био на руској линији, али онда је побегао, па сада Русија покушава да поврати контролу. Русија је покушала да Украјину што је могуће тешње веже за себе. Због тога нови председник мора бити проруски оријентисан. Нова влада не сме имати успеха, мора доживети тотални дебакл. Још је тешко проценити да ли Русија то жели да постигне што је брже могуће, дакле до избора у мају, или за једну до две године. Али циљ је свакако јасан.
Какав резултат онда могу да имају разговори између Русије и САД?
Русија је увек била мишљења, и то је званично, да Украјина није независна држава. Путин је то више пута нагласио. То да Украјина сада сама жели да одлучује о својој политичкој будућности, то је за Русију апсолутни табу. САД кажу да Украјина мора да има право на самоопредељење. То је главна препрека на путу ка договору.
Споразум из Женеве се очигледно се не поштује. Због тога Барак Обама прети економским санкцијама. Хоће ли тих санкције бити?
Пре свега: споразум из Женеве је за Русију била само игра на време. Москва је резултат споразума тактички веома паметно искористила да оправда своју политику и владу у Кијеву оптужи да се не придржава споразума. Што се тиче економских санкција: мислим да то Европа неће изгласати, делимично зато што то не жели Немачка. Неће их бити чак ни ако Русија преузме политичку контролу над Украјином. САД желе строге санкције, али Европа не. Она жели да се и даље покушава дипломатским путем и благе санкције. Дакле, поделу видимо не само унутар Европе, вец́ и између САД и ЕУ. И то не обећава ништа добро, ако се жели јединствена и снажна позиција према Русији.
Да ли мислите да Украјина може да остане суверена земља?
То је потпуно отворено. Уколико ситуација за сада остане оваква каква јесте, а чини се да ће тако бити, време ради против Украјине. То би био погубан корак уназад за цео европски систем мира после хладног рата. Јер, до сада је било јасно да је територијални интегритет неке земље гарантован. Сада се враћамо времену насиља, у којем нека земља, ако је храбра и довољно моћна, може да прекраја границе. Таква Европа креће се у правцу мрачне будућности.
