Прочитај ми чланак
(Новости)
Ђорђа Михаиловића, старог чувара сени српских ратника на чувеном војничком гробљу заробиле бриге. На гробљу у Солуну похрањени су посмртни остаци 8.000 српских јунака.
Чика Ђорђе нема коме да преда чување гробља
Повијених леђа у избледелој војничкој униформи, са шајкачом на глави и срдачним осмехом уз војничко држање Ђорђе Михаиловић, најстарији чувар војничког гробља у Солуну, дочекује нову групу туриста који су дошли да виде чувено гробље српских ратника.
Михаиловић, кога сви ословљавају са чика Ђорђе, у 85. години живота са великим жаром и поносом набраја имена јунака чије кости почивају под чемпресима на Зејтинлику. За „Вечерње новости“ прича о свом животу који је посветио чувању успомене на српске ратнике. Тешко му, каже, пада што нема наследника који ће наставити породичну традицију.
– Од 1960. чувам српско војничког гробље на Зејтинлику у Солуну, пре мене тај посао су радили мој деда Саво Михаиловић, који је најпре био борац, затим и отац Ђуро, али ето мени се није дало да имам сина, имам ћерку, али се и даље надам унуку – прича чика Ђорђе.
Он је рођен на гробљу, оженио се Гркињом која је са њим управо на гробљу свила породично гнездо. Већ годинама му помаже и у пословима око одржавања гробља.
– Имамо ћерку, али не иде да она спава на гробљу, не може жена сама да одржава, чисти и чува оволико гробље, а ето имам две унуке, бојим се да неће имати ко да ме наследи у овоме, а ко зна, можда и добијем унука – каже Ђорђе.
На гробљу у Солуну похрањени су посмртни остаци 8.000 српских јунака, а причу о храбрим српским борцима, небројано пута испричану, Ђорђе и даље говори са војничким заносом и поносом као и када је први пут говорио опонашајући свог оца.
– Поносан сам што наше гробље, где у костурници у унутрашњости споменика почивају кости 6.000 ратника, а око споменика налазе се гробови још 2.000 војника, дневно посети људи колико и суседне гробове где су похрањени француски, италијански, енглеских и руски војници за годину дана – каже Михаиловић.
Чика Ђорђе уредно брине о сваком гробу, а сваком посетиоцу помогне да покуша да нађе свог рођака. Стигле су га године, али „не да се“, јер како каже, још нема ко да га наследи.
