Западни политичари и економски аналитичари би требали бити опрезнији када предвиђању колапс руске економије и када неутемељено износе такве прогнозе, каже колумниста Блумберга у тексту под насловом „Не, Обама, руска економија није на коленима!“

„Запад се треба суздржати у својим изјавама да ће санкције и пад цена нафте утицати на руску привреду, за Bloomberg пише аналитичар Леонид Бержидски.

„Критиковање руског привреде у последње време је постала веома популарна разонода“, каже Бержидски. У свом коментару подсећа да је Anders Aslund с Института за међународну економију Петерсон објавио чланак који у овој години предвиђа пад руског БДП-а за 10%, наглашавајући смањење девизних резерви Русије игноришући чињеницу да Русија убрзано смањује износ свог иностраног дуга. Прошле године је јавни дуг Русије умањен за 129.400.000.000 $, а девизне резерве за 124.2 милијарде.

Укупни износ иностраног дуга Русије почетком прошле године је био 728,86 милијарди долара, а 1 јануар 2015. је он износио 599,49 милијарди долара. Треба рећи и да је руски инострани дуг у јулу прошле године скочио на 732.400.000.000 $, што умањење укупног дуга чини још већим.

Економске санкције против Русије ће, према мишљењу стручњака, „преживети ову годину, али ће имати много мањи утицај него што су желели на Западу“.

Истог мишљења је и економиста Сергеј Тсујло с руског Института за економску политику Гајдар, према којем ће западне санкције имати некаквог ефекта на само 6% руских индустријских предузећа.

Осим тога, бројна предвиђања да ће због пада цена нафте доћи до економског слома у Русији су се такође показала претеранима. Аналитичари Института Гајдар тврде „како ће се, чак и ако цена барела нафте Брент буде 40 долара, руски БДП смањити за само 2,7%“, а не за 10%, као што је у извештају навео Андерс Аслунд.

Због чега долази до оваквих прогноза?

Из простог разлога што се многи као Аслунд фокусирају на смањење руских девизних резерви, од чега је део новца био намењен за подршку државне потрошње у тешким временима. Истина, девизне резерве које сада износе 364.600.000.000 $ су мање за 26 посто у односу на годину дана раније, а додатних 21,6 милијарди долара је потрошено од почетка ове године.

Аслунд очекује да ће се 166 милијарди долара потрошити на улагања у инфраструктуру и спасавање компанија, а још 100 милијарди долара ће бити бег капитала и других издаци за домаћу валуту. Као резултат тога и обзиром иностране дугове од готово 600 милијарди долара „ситуација руских резерви се приближава критичној граници“, каже Андерс Аслунд.

Оно што он и њему сличну аналитичари заборављају је да смањење руског дуга говори како се та средства користе за плаћање обавеза државних фирми. На пример, прошле године су комбиноване иностране обавезе руске владе и компанија умањене за горе наведени износ (129,4 млрд УСД), што је у укупном износу прилично велика свота новца.

Осим тога, велики део преосталог иностраног дуга руских фирми је у ствари део врло једноставне шеме пореске утаје. Компаније саме себи позајмљују новац из иностранства, а онда добит преносе на компаније ниже пореске јурисдикције. Уколико санкције руској страни онемогуће отплату, такви се кредити лако могу поништити и Москва ће чак бити на добитку.

Пад цена нафте је мања претња него што су многи су упозоравали. Истина, приходи руске владе од извоза енергије ће пасти у доларима, али, будући да је Централна банка Русије допустила да рубља своју вредност веже за долар (тзв. плутајућа рубља), приходи од домаће валуте ће бити већи него што би то иначе било. Као резултат тога, Русији више није потребна цена од 100 долара за барел како би уравнотежила свој буџет, а учинак нижих цена нафте на ширу економију је искључен.

Економисти на угледном Институту Гајдар очекују да ће плутајућа рубље отприлике преполовити негативан утицај пада цена нафте на БДП. Такав став нема само један аналитичар, него експертски тим од 39 економиста испитаних од стране Блумберга између 20. фебруар и 25. фебруара ове године.

За многе је од западних санкција већи проблем поремећај трговинских односа са Украјином, а учинак санкција „остаје прилично безначајан, упркос свему што се говори о њима“.

За сада због инфлације нема значајног пада животног стандарда становника Руске Федерације. Министарство привреде Руске Федерације предвиђа да ће реалне плате ове године пасти за 9 посто, а Аслунд наводи „како то значи да ће се, први пут након 15 година на власти, руски председник Владимир Путин због оштрог пада животног стандарда морати суочити с негодовањем већине Руса „.

Међутим, до сада су Руси кроз почетни шок девалвације и пратеће инфлације прошли углавном безболно. Најновија анкета независног Левада Центра, спроведена између 20 фебруар и 23. фебруара, заправо показује да политику Путина одобрава 86 одсто испитаника, насупрот 85 посто, колика му је потпора била у јануару.

„Време је да се покопају очекивања да ће се Русија економски сломити под притиском пада цена нафте и економских санкција, те да ће се Руси разљутити због пада животног стандарда. Они неће устати и помести Путина из председничког кабинета. Западне силе се суочавају са тешким избором: продужити опсаду и подизати санкције, упркос побољшању ситуације у Украјини, или кренути у потрагу за начином како поново покренути дијалог са Русијом, земљом која једноставно не жели да поклекне „, пише Леонид Бершидски.

Русија напушта долар и одвлачи многе друге земље

Овде постоји још једна битна ставка у сучељавању Русије и Сједињених Држава, у првом реду, а то да Русија убрзао напушта долар и повећава своје резерве у злату.

Вашингтон је покренуо „рат“ против Русије, али за сада то није конвенционални рат са оружјем и бомбама, него са потезима који се могу тумачити као казна и освета са циљем да се поткопа руска економија. Русија је са више од 10 милиона барела дневно водећи је светски произвођач нафте и намере САД-а су биле колапсом цена нафте задати Русији смртоносни ударац, као што се догодило са бившим Совјетским Савезом. Међутим, као што је наведено, за сада тај план не доноси значајне резултате.

Вашингтон је у сарадњи са арапским монархијама оборио цену нафте, а истовремено, заједно са европским земљама, под изговором кризе у Украјини наметно санкције Русији. Укратко, САД и његови савезници планирају сломили Русију, а напади су политички, економски и медијски.

Но, Русија је постала сила, отворени савезник Кине, с којом улази у све веће билатералне трговинске споразуме. По први пут у децембру прошле године договара са Турском проширење гасовода Плави токкојим ће се транспортовати гас из Русије до Турске преко Црног мора, а потом ће гас из Турске тећи до јужних европских земаља (Грчке и Италије), Аустрије и на Балкан. Овом гасоводу се могу да придруже и компаније које ће у Европу да извозе гас из Ирана и Азербејџана. Све то представља претњу америчкој власти, јер је то гас за којег се за средство плаћања неће да се кристи долар.

Ови трговински споразуми у којима се елиминише коришћење долара се захваљујући Русији и Кини шире и на бројне друге државе и питање је када ће и хоће ли Вашингтон директно интервенисати у том смислу.

Свако одустајање од долара као међународне резервне валуте ће имати катастрофалне последице за америчку економију и заправо ће поткопати само постојање САД-а, стога се Васхингтон на било који начин залаже да то заустави. Казнама, осветом, економским ратом, до отворених напада и агресијом жели да обузда све оне који желе да одустану од све до сада неупитне резервне валуте. То је уједно политика која се обавила рат и Русији.

Русија, међутим, није Ирак Садама Хусеина Ирака или Либија Моамера Гадафија, земаља са неколико милиона становника коју је било лако бомбардовати, напасти и покорити.

Но, изгледа да Русију није лако укротити и та земља адекватно реагује на покушаје дестабилизације који долазе са Запада.

Као реагује Русија?

Напад на ту земљу је резултирао смањењем вредности рубље и руских државних обвезница и акција предузећа у државном власништву на московској берзи. Русија је искористила овај пад цена државних обвезница и акција предузећа у државном власништву како би откупила по умањеној цени. Као одговор на санкције је увела ембарго европским земљама на извоз пољопривредних и прехрамбених производа у Русију, чиме је помогла савезницима попут Аргентине, Никарагве, другим земљама Латинске Америке, али и Ирану и многим другима.

Оно што Запад, посебно САД, највише брине јесте продаја вредносних папира америчког јавног дуга од стране Москве.

Русија је у октобру 2012. године држала америчких дужничких вредносних папира у износу од 171 милијарду долара и била је на осмом месту међу главним земљама које су финансирале амерички јавни дуга, након Кине, Јапана, банака на Карибима, Бразила, Тајвана и Швајцарске. Од тада се тај удео постепено смањује. Према последњим доступним подацима и објављеним пре некеолико дана од стране америчког Министарства финансија, у децембру 2014. године је руски удео у америчком јавном дугу (Бонд УСА) пао је на 86 милијарди. Конкретно, у децембру 2014. године је са 108 милијарди пао на 86, што је смањење од преко 20%.

Друга велика савезница Русије – Кина, такође реже средства америчкој влади. Од 1316 милијарди долара америчких дужничких вредносних папира из новембра 2013., удео америчког дуга којег држи Кина је у децембру 2014. пао на 1 244.000.000.000 $. Све је то новац које Вашингтон мора негде да намакне.

Русија, упркос тешким економским нападима, не само да је успела да откупи деонице свог јавног дуга, него је повећала и своје златне резерве, што је политика коју спроводи већ дуже времена.

Наиме, прошле деценије је Русија највише увећала своје резерве и купује у просеку око 100 тона злата годишње. Од 386 тона златних резерви у 2005. години у 2014. су се руске резерве увећале на 1208 тона. У прошлој години је пораст био 173 тоне. Ти подаци нису коначни, јер се односе на извештај Светског већа за злато (ВГЦ) из новембра прошле године.

Дакле, комерцијални уговори у којима се користе националне валуте, проширење гасовода „Плави ток“ у Турској, повећање златних резерви и смањење дужничких вредносних папира у америчким доларима су чињенице које говоре да се Русија све више удаљава од долара. С друге стране, као наводи Блумберг, санкције и притисак немају ни приближно онакав ефекат каквог су прижељкивали западни стратези.

(altermainstreaminfo.com – Н. Бабић)

Ознаке: анализа, Блоомберг, Н. Бабић, Русија, руска економија, САД