Прочитај ми чланак
(Олег Макаренко)
Постоји гесло: „Древни Монголи нису знали да постоје Јевреји, зато су за сво зло овог света кривили тамне силе природе”.
А код нас у Русији, ево за пример Андреја Макаревича (познати естрадни певач – оп. прев.) који је упао у терминалну фазу опозиционарства.
Сви они који у почетку млате по „функционерима-лоповима” и заузимају активну грађанску позицију, обавезно дођу до класичног става „треба мењати систем”, затим до оптуживања „руске стоке” и, на крају завршавају класичним изјавама о Русији као „проклетом месту”.
Цитираћу мишљење Андреја Вадимовича Макаревича поводом припајања Крима Русији: „Припајање представља добровољни акт, а на Криму је извршено насиље над Украјином. Зверско, лицемерно насиље над земљом која покушава да се ишчупа из канџи руске цивилизације. А да ли је то цивилизација, то је такође велико питање. За мене није. То је једноставно територија која много векова диктира својим суседима како треба живети. А суседи не желе да живе као ми. Једноставно не желе и готово. Они желе да живе као Белгија, Француска и Шведска. Русија нема ауторитет да своје суседе увери да са њом живе у истој држави. Од инструмената има само насиље”.
Као што се види, Макаревич је достигао крајњу тачку русофобије: он сада мрзи Русију и све што је руско и у својој мржњи само понавља тезе заслуженог борца против режима, госпође Валерије Новодворске (професионална опозиционарка са америчке листе – оп. прев.).
То ме уопште не чуди: сличну метаморфозу смо гледали више пута. Да поменемо макар Жванецког (Јевреј, познати совјетски сатиричар и хумориста родом из Одесе – оп. прев.) који је сасвим недавно наглас сањао, цитирам, о „поравнавању места на којем је Русија и градњи нечег новог”.
Напоменућу и да беле траке симболишу чисти бели лист од којег наша проамеричка опозиција жели да започне изградњу нове демократске Русије – а да претходно потпуно до темеља сруши стару, варварску и неупотребљиву (Русију).
Шта је разлог овакве и оволике деградације наших опозиционара? Зашто почињу са исправним стварима – са борбом против мита, корупције и лоповлука – а онда неизбежно долазе до мржње према руској цивилизацији?
Разлог је у томе што они заузимају став инфантилних критичара и зле таште из познатих вицева у којима она са места сувозача несрећном зету говори како треба да вози кола.
Опозиционар никоме не даје чак ни минимални кредит поверења и при том сваку ситуацију користи да изрекне коначну пресуду.
Узмимо за пример актуелни сукоб између Сергеја Кургињана и Игора Стрелкова. Сваки од њих има иза себе одређене резултате. Стрелков – херојску одбрану Славјанска. Кургињан – ако ништа друго – митинг на Поклоној гори и борбу против јевеналних закона.
Како су оквалификовали овај сукоб људи са опозиционим мишљењем?
Одмах су заборавили на претходне заслуге Кургињана, осудили га за издају и почели да за проамеричким Јегором Просвирњином вичу „Кремљ је Новоросију пустио низ воду”.
Проћи ће неко време и ове „патриоте” ће заборавити на Славјанск и почети да вичу „Стрелков је тај који је пустио низ воду”, а онда ће након извесног времена неизбежно доћи до закључка, као и стари опозиционари, о „проклетом месту” између Финске и Кине.
Не може тако, колеге! Не можете се претварати у гомилу фанатика са бакљама која је спремна без размишљања да спали сваког ко другачије мисли.
Наш непријатељ, Сједињене Државе, најбоље се служе технологијама управљања таквим гомилама. За њих је најбитније да генеришу гомилу фанатика, а да пронађу повод и усмере такву гомилу на мајдан – за њих је то ствар обичне технике.
Прошла су већ два дана откако је Кургињан изнео озбиљне оптужбе на рачун Стрелкова, а доказе за такве оптужбе – још нисмо видели. А сада имамо и довољно чињеница да се у овом сукобу недвосмислено сврстамо на страну Стрелкова.
Више не разумем зашто Кургињан говори то што говори и шта он ради у Доњецку. Мој однос према њему промењен је од изузетно позитивног у неутралан, а моје поверење према Стрелкову остаје једнако високо као што је и било.
Међутим, ни у ком случају не треба преузимати америчку крилатицу и говорити: „Стрелков мора послати војску на Кремљ који га је издао”. Јер, Американци би били срећни да од Стрелкова направе другог Алексеја Наваљног (вођа московске проамеричке опозиције – оп. прев.) и да униште Русију уз помоћ „патриотског Мајдана”.
Колико видим, амерички агенти у нашим медијима већ су добили задатак да пропагирају ту идеју.
Али, само желим да подсетим усијане главе на речи самог Стрелкова: за време рата побуна против врховног команданта једнака је – издаји Отаџбине.
Будите сигурни да Кремљ тренутно ради веома много за победу Новоросије. Не журите са осудама оних који су заједно са вама у истом строју. То само иде на руку нашим непријатељима.
(Факти)
