(Н.Бабић)

Латинска Америка јача савез са Русијом и одбија бити „америчка глобална касарна“

„Латинска Америка ја растући партнер Русије, иако ово подручје никада није било приоритет наше спољне политике. Осим традиционалних производа, сада јачамо тржиште производа од челика и других метала. Извозимо и наше хеликоптере у седам земаља Латинске Америке, укључујући Бразил, Аргентину, Перу и Мексико, којем ћемо да продамо Сухој Суперјет“, за РИА Новости изјављује директор Института за Латинску Америку Руске Федерације, Владимир Давидов.

„Иако је обим трговине између Русије и земаља Латинске Америке значајан, још пуно тога треба да учини Русија у Латинској Америци – мора ући на тржишта инфраструктуре, индустрије, науке и технологије, која ће укључивати сложене трговачке односе и снабдевање резервним деловима и друге пројекте. Група БРИКС је пример сарадње како се развијају ове врсте великих пројеката“, додао је Давидов и нагласио „да Москва мора да гради сопствене савезе, а не да се ослања на могућност сарадње у програмима које воде Сједињене Државе са својим вазалима „.

Стручњак је истакао да историјска турнеја руског председника Владимира Путина Латинској Америци такође „укључује и потписивање уговора за забрану постављања војних циљева у свемиру“, што је у складу са ставом Москве и Латинске Америке о његовој демилитаризацији.

Подсетимо да је крајем јуна Русија саопштила да је заинтересована за ужу сарадњу у нуклеарном сектору с Бразилом и Аргентином, што је потврдио директор руског Росатома, Сергеј Кирјиенко.

„Ми смо заинтересовани за продубљивање сарадње са Аргентином и Бразилом, земље са којима имамо везе, иако ово нису наша традиционална тржишта за нас“, рекао је Кирјиенко, истичући да су до сада тај посао углавном обављале француске, немачке и америчке компаније.

Нагласио је да је Росатом изабрао Латинску Америку као један од приоритета свог развоја и стога се „активно преговара са Бразилом и Аргентином“.

Кирјиенко је такође изразио наду да ће се питање нуклеарне енергије да реши током актуелне посете руског председника Владимира Путина Јужној Америци.

Ово су само двије изјаве руских званичника пред посету руског председника Владимира Путина Латинској Америци, који ће 11-16 јули, уз учешће у раду 6. самита групе БРИКС у Бразилу, посетити Кубу и Аргентину, а у склопу ове историјске турнеје ће се званично састати и са лидерима Боливије, Еквадора, Венецуеле, Колумбије, Гвајане, Парагваја, Перуа, Суринама и Чилеа, преноси RT Actualidad.

Путин ће у Латинској Америци боравити 11-16 јули, а медији се слажу да је реч о „историјској турнеји“.

У четири дана ће Путин да испуни обиман програм састанака, јер планира да посети три земље Латинске Америке и да учествује на самиту групе БРИКС, уз којег ће се паралелно да одри форум 12 лидера земаља Латинске Америке.

Незаобилазна и прва станица руског председника је Куба, где ће се Путин сусрести са браћом Кастро и потписати споразум о индустријској сарадњи, сарадњи у енергетском сектору, ваздухопловству, здравству и ванредним приликама.

Један од кључних пројеката је стварање саобраћајног чворишта у Хавани, које ће укључивати међународну ваздушну луку Сан Антонио де лос Банос, теретни терминал и луку Мариел.

Након тога ће се први пут састати са аргентинском председницом Кристином Киршнер, будући да су се претходно видели само у контексту протоколарних догађаја, као што је био самит Г20 у Ст Петерсбургу.

Током посете руског председника Аргентини 12. јул Владимир Путин и Кристина Кирхнер ће разговарати о сарадњи две земље у оквиру Уједињених нација и групе Г20, те могућности проширења сарадње Русије и регионалним интеграционим форматима МЕРКОСУР, УНАСУР и изгледима за сарадњу између група БРИКС и CELAC.

У Бразилу ће Путин прво одржати засебни билатерални састанак са бразилском предсједницом Дилмом Русефом, а 15. и 16 јул ће се одржати 6. самит групе БРИКС, на којем ће руски председник да одржи низ краћих билатералних сусрета са председником Кине; Кси Ђинпингом, Јужне Африке; ЈаКобом Зумом, премијером Индије; Нарендраом Модијем, председником Венецуеле; Николасом Мадуром, Уругваја; Хосеом Мухиком и Боливије; Евом Моралесом.

Ово је први пут да ће се Путин лично састати са уругвајским председником Мухиком и индијским премијером Модијем. Мухика је за El Observador изјавио „како ће на форуму у оквиру групе БРИКС предложити приступ Русије у МЕРКОСУР и неколико уговора о слободној трговини“.

О сусрету руског председника и новоизабраног индијског премијера Кремљ наводи „Први лични сусрет између Путина и Модија ће потврдити континуитет повлашћеног стратешког партнерства између две земље. Очекује се да ће посебна пажња бити усмерена на припрему идућег руско-индијског самита, који ће се ове године одржати у Индији. “

„Састанак Путина са Си Ђинпингом ће бити трећи у овој години и двојица лидера ће разговарати о напретку споразума из Шангаја, те о горућим међународним питањима, посебно у контексту продубљивање координације спољне политике Русије и Кине на глобалном нивоу“, додају из канцеларије руског председника.

Латинска Америка не жели бити „америчка касарна“

Амбасадори Латинске Америке су исказали велики интерес у вези говора председника Путина на конференцији амбасадора и сталних представника дипломатских мисија у Руској Федерацији, одржаној у Москви 1. јула. Интерес је још више порастао када је 4. јуна руски председник Владимир Путин најавио да ће током овог месеца посетити Кубу, Аргентину и Бразил, где ће учествовати и у раду самита групе БРИКС, земаља пет водећих економија у настајању (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка).

„На маргинама самита БРИКС ће се Владимир Путин састати са челницима Кине, Индије и Јужне Африке, као и низом других латиноамеричких лидера“ 4. јула је саопштио Кремљ.

Шести самит БРИКС-а ће се одржати у Форталези у Бразилу, а Аргентина ће на самиту да учествује на позив Русије. Током састанка ће лидери групе расправљати о могућем укључивању Аргентине као шесте чланице, што ће ојачати националне интересе Русије, али и темеље и принципе међународних односа.

Путин је у свом говору у Москви позвао Запад, пре свега САД, да зауставе претварања света у „глобалну касарну“ и да не намећу своја правила другима.

„Надам се да ће превладати прагматизам. Запад ће се морати решити амбиције да се наметне као глобална полицијска станица и треба прихватити јединствена правила понашања и друштвеног живота“, рекао је Путин.

01. 07. 2014.: Владимир Путин у обраћању амбасадорима и страним дипломатским мисијама у Русији позива Запад „да престане са праксом претварања света у глобалну касарну у којој ће они бити главни полицајац“:

У крвавим ратовима буквално произведеним од стране Стејт департмента, Пентагона и америчких специјалних служби на јужним границама Русије, Украјини и Авганистану, нису остали равнодушни ни политичари у Латинској Америци.

Аналитичар Нил Никандров у анализи за Strategic Culture Foundation пише „како је, читајући оно што су објављивали утицајни часописи, као што су Пунто Финал (Чиле), Ла Хорнада (Мексико), Гранма (Куба) и многи други латиноамерички медији, приметио да сви пишу како су сви ресурси Сједињених Држава у овом тренутку усмерени против Русије и Кине, али се те две земље могу да супротставе било којој агресији, па ће Обама, који жели да се врати „чврст“ имиџ Америци, вероватно хтети да покрене хуманитарне операција у економски депресивним регионима, а жртве ће тражити јужно од реке Рио Гранде, у бившем дворишту америчког царства“.

Ко ће се сад да одлучии на демонстративну „неутрализацију“ Вашингтона?

То је тема на врху приоритета у Латинској Америци. Подсетимо да је Вашингтон претрпео велики ударац на изборима у Колумбији у мају ове године, где је све напоре уложио у победу свог кандидата проамеричког Оскара Јована Зулуага, али је у другом кругу, након бројних контроверзи и неколико пута контролисаних бирачких спискова, на крају ипак победио умеренији Хуан Мануел Сантос, који је тако освојио други мандат. Можда је неко приметио да се од потврде изборних резултата у Колумбији у Венецуели више не дешава готово ништа, што потврђује наводе владе у Каракасу да је избором Оскара Јована Зулуаге Колумбија требала постати оно што је Турска Сирији и Пољска Украјини, односно одскочна даска за дестабилизацију и свргавање „непоћудног Мадура“. Иако амерички савезник, Сантос је ипак у неколико наврата отворено дао подршку легитимно изабраним властима у Венецуели и то Вашингтон није добро примио.

Сједињене Америчке Државе свеједно проводе интензивне субверзивне акције, нарочито против „популистичких“ влада, како антивашингтонске латиноамеричке лидере зову на Западу, користећи најнапредније методе информационог ратовања. У Латинској Америци су на мети америчких стратега Куба, Венецуела, Еквадор, Никарагва, Боливија, Аргентина, па чак и Бразил, који је далеко од вођења политике какву води Куба, али ипак спољну политику води у складу са својим националним интересима.

Народи на Карибима који одржавају блиске везе са Кубом и Венецуелом кроз учешће у пројекту  „Petrocaribe„ тешко се носе са жестином којом америчка влада, користећи се разгранатом мрежом невладиних удружења, дестабилизује владе у тим земљама.

„Petrocaribe„ је „нафтни савез“ многих карипских земаља са Венецуелом, које купују нафту по повлашћеним условима. Савез је покренут у 2005. и замишљен је као помоћ народима, а Вашингтон је покренуо борбу против чланица пројекта као против „непријатељских режима“, користећи методе меке дестабилизације, тако што погоршава економску кризу, потиче протесне покрете уз помоћ невладиних организација на челу са оператерима агенција као што су ЦИА и УСАИД.

Шире се и информације сумњиве природе углавном посвећене „корупцији“, која је иначе „лајтмотив“ свих „демократских протеста“ против „окрутних диктатора“, а међу становништвом се редовно ствара атмосфера напетости. САД чине све да дискредитују латиноамеричке лидере, један од начина је и онај најпримитивнији, ширење лажних информација о приватним банкарским рачунима и њиховом „богатству“.

Говори се да Фидел Кастро има право богатство у великим страним банкама, једнако као Хуго Чавез, односно његове ћерке, те и Даниел Ортега. Никада, као ни у случају Владимира Путина и његових милијарди, није приказан нити један једини доказ о том новцу.

Кад дестабилизација досегне одређени ниво на сцену ступају специјалне америчке службе. У Еквадору је 2010. полиција под командом америчких агената који раде под окриљем своје амбасаде у Куиту, организовала оружану побуну и напала председника. У Боливији су 2009. амерички дипломати водили терористичку групу коју је ЦИА основала у Европи, али је пресудна била акција боливијских специјалаца, који су елиминисали боливијски део терористичке групе у Санта Крузу. Они који су преживели или су успели да побегну, склонили се у Америци, пише кубански лист Гранма.

„Циљ групе је био 2009. у хотелу Лас Америкас у Санта Крузу извршити атентат на председника Ева Моралеса, потпредседника Алвара Гарсију Линера и министра Хуана Рамона Куинтана. Међу водећима у већу које је режирао убиство Ева Моралеса био је утицајни пословни човек из Санта Круза, Бранко Маринковић, Хрват по пореклу.

Након пресуде Маринковић је побегао из Боливије и проналази уточиште у Сједињеним Америчким Државама. Званичник из Санта Круза, Алехандро Мелгар Переира, учесник завере, такође је побегао из Боливије у САД. Убијени атентатор, Розса Флорес,, учесник рата у Хрватској и познат као Чико, био је у контакту са УноАмерика, латиноамеричком провашингтонском организацијом на челу са Алехандром Пенеаклусом, који се касније појавио на страни пучиста у Хондурасу. Пенеаклусио има чврсте везе са кубанском мафијом у Мајамију, а његова је група повезана са покушајем атентата на Чавеза. Ухапшен је од стране службеника Боливарске обавештајне службе (Себино), а у његовој резиденцији у Каракасу је пронађен један килограм експлозива Ц4 и 100 детонатора“, за Гранма пише Jean-Guy Allard.

Сједињене Државе и даље воде своје активности у Боливији, а редовно се открива да све активности воде у једном смеру – Вашингтону.

У Венецуели америчке специјалне службе изазивају економске субверзије, вештачку несташицу хране и дневних потрепштина, организују протесте, блокирају путеве, нападају владине зграде, али се баве и нескривеним тероризмом.

У Бразилу су невладина удружења, које води УСАИД, покренуле кампању протеста против Светског фудбалског првенства, са слоганом „сузбијања катастрофалне политике председнице Дилме Рушеф“.

Иако су социјалне разлике у Бразилу видно наглашене, довољно би било погледати графиконе и службене податке, како бразилске владе и завода за статистику, тако и Светске банке и Уједињених нација, који демантују очигледне клевете. Чињеница је да ниједна бразилска влада, поготово не хунте, чијим представницима пут до власти чисте бразилски „демонстранти“, није спровела тако велике социјалне програме као Игнашио Лула Да Шилва и Дилма Рушеф, али ће мејнстрим медији увек ући у најсиромашнију фавелу и рећи: „ево, ово је Бразил Дилме Рушеф. “

„Зашто се бразилска елита одлучила усмерити своје незадовољство на Светско фудбалско првенство, догађај који ту земљу заустави и паралише сваке четири године? Подршка Бразилу као домаћину турнира је сигурно пала у последњих годину дана, али у великој мери му се противе богати Бразилци, чудно, често на енглеском језику. Све су време у центру пажње, као да су ти људи икада ишта проживели од онога на шта указују. Истина је да њих уопште није брига за сиромашне и многи се противе баш социјалним програмима. То је често кринка за њихов немир, за разлику од критика оних који дају смисао њиховом антагонизму. Мејннстрим медији уживају на том елитистичком одбацивању. желе наметнути своју „истину“ да је у Бразилу све лоше, а за карту Индекса људског развоја никога њије брига“, пише бразилски новинар Мауришио Шавареше, који наводи и низ других аргумената који поткрепљују тврдњу о „чудној“ природи бразилских протеста.

Приступ међународним проблемима према којима Вашингтон има непријатељски став је трајно негативан фактор за цео систем међународних односа у Јужној Америци.

Говорећи амбасадорима, руски председник је дао прецизну дефиницију политичких мотива америчке владе.

„Желео бих почети речима да су министарство спољних послова и наша амбасада под притиском и ми то видимо, ми смо свесни, али тај притисак ће се смањити. Хоће ли се повећати зависи о нашем задатку да покажемо ефикасност, тачност и флексибилност у нашим акцијама које ће да обезбеде националне интересе Русије. Знате како понекад може бити динамичан и непредвидив развој међународних односа. У свету расте могућност сукоба, стара протуречја се опет заоштравају и узрокују се нова.

Ми се с тим збивањима често сусрећемо неочекивано и посматрамо са жаљењем како не функционише међународно право, не поштују се најосновнији стандарди као ни принципа укупне попустљивости.

Сједињене Државе чврсто верују и настоје очувати униполарни модел светског система који није успео. Политика придржавања старих обичаја не може довести до глобалног повезивања. Инфраструктура америчких војних база и НАТО савеза је створена за офанзивне акције. Планирају се нуклеарни напади против Русије и Кине и то се стално обнавља. Стручњаци Пентагона хладно процењују параметре прихватљиве штете у случају осветничких напада против Сједињених Америчких Држава. У теорији, губици су за њих прихватљиви и Пентагон цинично рачуна са милионима америчких жртава. У поређењу са њиховим хладним прорачунима хорор филмови из Холивуда изгледају смешно „, рекао је руски председник.

„Готово да нема сумње да је униполарни свет свршена прича. Народи и државе дигли су глас у корист самоодређења и сопственог грађанског и културног идентитета, за разлику од покушаја неких земаља да одрже доминацију војној, политичкој, финансијској, економској и идеолошкој сфери. Време је да се народима призна право на различитост и да самостално одреде сопствену судбину, а не у складу са нечијим упутствима. Но, неке латиноамеричке земље се морају да носе с оним што им је речено из Вашингтона. Колумбија, Хондурас, Гватемала, Парагвај живе у касарни Сједињених Америчких Држава. Војне објекте на њиховом територију Пентагон користи да уцјењује непријатељске владе и распирује војне сукобе“, рекао 1. јула руски председник, директно се обраћајући амбасадорима Латинске Америке.

Путин је рекао да је Русија спремна да развија односе са свим партнерима и истакао богато искуство између Русије и Латинске Америке, али и огроман потенцијал тржишта у настајању у Латинској Америци.

Дневни ред укључује састанак Владимира Путина са историјским вођом кубанске револуције, Фиделом Кастром, што има велики симболични значај, али и јасан знак руског става према кубанској независности који је наглашен приликом Путинове посете Куби у децембру 2000.

Пре поласка на Кубу руска Дума је и званично потврдила раније најављени отпис дуга Кубе Русији у износу од више 30 милијарди долара, који се нагомилао за војне трошкове, одлуку коју је председник Путин потписао истог дана.

Елиминисање дуга и процес либерализације кубанске економије отвара подручје привредне сарадње, а руске компаније Роснефт и Зарубежњефт су већ потписали уговоре с Кубом о развоју кубанских нафтних поља у подморју, у близини обале Сједињених Америчких Држава. Планира се обнова луке Мариел, а кубански медији су извијестили да је лука осмишљена да истовремено може примити два велика прекоокеанска брода. До 2022. године се предвиђа да лука Мариел добије и све пропратне логистичке објекте, а градиће се и нови контејнерски терминал, терминал за расути терет, руковање и складиштење расхлађеног и посебног терета.

Хавана Џоурнал пише као ће лука Мариел бити највећа лука на Карибима, те да ће једина бити у могућности да прима велике бродове, а контејнерски терминал ће имати годишњи капацитет од 850,000-1.000.000 контејнера, у поређењу са 350.000, колико их прође у Хавани. Ови други пројекти ће бити занимљиви и самим Кубаницма, из разлога што ће отворити нова радна места, повећати приходе и унутрашњу потрошњу, а руске компаније властима у Хавани неће наметати никакве политичке услове за њихово спровођење, што је за Кубу од изузетне важности, док Русија тиме добија примат у коришћењу важног инфраструктуног чворишта у самом срцу Кариба.

Председник Путин ће такође расправљати о великим привредним пројектима са Аргентином и Бразилом, а БРИКС ће потврдити чињеницу да ипак постоји алтернатива систему „глобалне касарне“, којег намеће Вашингтон.

(Адванце)

Ознаке: BRICS, N.Babić, анализа, Владимир Путин, Латинска Америка, Русија, САД