Прочитај ми чланак

ДУГИН: После Новорусије Порошенко креће на Крим, Путин мора применити силу

0

Aleksandar-Dugin

Александар Дугин: Интервју

Д. Надина: Данас нас интересује позиција лидера Међународног евроазијског покрета, Александра Дугина. Председник Украјине, Петар Порошенко, има намеру да већ 27. јуна у Бриселу лично стави потпис на економски део Споразума о придруживању са ЕУ. За многе је то неочекивано зато што економски део споразума о придруживању са ЕУ већ прилично дуго виси о концу, јер га нису потписали. Да ли сте изненађени што ће се то десити тако брзо?

А. Дугин: Овде је све веома једноставно. Зашто Јануковић и чак Јацењук, пре такозваних избора такозваног Порошенка, нису парафирали договор са ЕУ? То није споразум о прикључивању Европској Унији, то је далека припрема за то прикључивање коју је Турска већ прошла много година раније и свеједно она није ушла у Европску Унију, као ни Молдавија која је већ одавно потписала аналогни споразум. Према томе, то су прелиминарни кораци. Зашто није потписао Јануковић? И зашто није потписао Јацењук пре Порошенка?

Уместо да у границама те Украјине, која је постојала до овог момента, а према захтевима које су поставили представници ЕУ, испуне економске услове у складу са потребама ЕУ – они су тукли по југоистоку. У суштини, југоисток Украјине нашао се у таквој позицији да није способан да им буде конкуренција и да ништа од тога не добио. Штавише, ови рационални захтеви ЕУ означили су крај украјинске индустрије. Уколико југоисток више не припада Украјини, у суштини сада тај аргумент отпада.

Придруживањем аграрног дела Украјине Европској Унији с циљем да то у прво време постане субвенционисани регион… На почетку ЕУ помаже, а онда престаје зато што нема одакле да плати, што су већ на својој кожи осетиле Румунија, Мађарска, Бугарска и Грчка. Једноставно упропашћују државу. Испочетка дају паре, кредите, помажу, а затим кажу: “Мислите ли ви да радите?” Као прво, нико не уме и неће да ради, а нема шта да прода.

Пошто југоисток већ не припада Украјини – то је самостална политичка структура: два региона Донбаса објавила су независност а на ред чекају Харков, Одеса, Николајев, Херсон, Запорожје и Дњепропетровска област – сада се може мирно парафирати тај прелиминарни Споразум о придруживању Европској Унији, пошто у садашњој етапи, у одсуству било какве индустрије у Украјини, Украјина нема шта да изгуби. Захтеви које поставља ЕУ никако не афектирају западну Украјину која нема индустрију, као чисто пољопривредну земљу. Она ће добијати субвенције.

Д. Надина: По Вашој логици, Порошенко самим тим индиректно признаје чињеницу да се југоисток више не потчињава и да више није део Украјине?

А. Дугин: Убеђен сам да је у суштини тако. Заправо, у супротном, да је иступао у име целе земље, природно би било да буде забринут за судбину дела своје индустрије на истоку и југоистоку. Али уколико југоистока нема, заправо, он може без штете за ту умањену украјинску економију, мирне душе да потпише тај споразум. Управо зато и није потписао не само Јануковић, него и Јацењук. Јануковић је деловао у име целе Украјине. Јацењук је пробао да још сачува јединство Украјине мислећи на Донбас и размишљао је о томе да и други југоисточни индустријски региони могу да се сачувају у саставу Украјине, а Порошенко је већ реалнији политичар, он разуме да после грађанског рата који се шири, југоистока неће бити, и да треба, не чекајући да се формира цела новоруска државност, да мирно потпише споразум са ЕУ. Већ у следећим етапама, јер ЕУ бирократија захтева веома много времена, када од Украјине остане тај део на западу и нешто мало од централног дела, он ће доћи до закључка да безболно може прихватити те захтеве које ЕУ доноси.

Д. Надина: Можда ће успети нешто да се догоди за тих 9 дана до потписивања споразума, а што ће променити Порошенкову одлуку? Можда он одбије да потпише?

А. Дугин: Ја мислим да неће. Зато што казнена војска против побуњеног југоистока, наравно, за то време неће успети да добије одлучујућу супериорност. Ја мислим да ни Кијев, ни устаници ни ми за 9 дана не можемо заузети. Сходно томе, он потпуно мирно добија тих 9 дана, да би потписао оно око чега је и отпочео евромајдан. Сви ће се умирити и разићи, Украјине више неће бити, зато ће бити Европе. И у принципу, ја мислим ако би се сада мирно опростили, као Чешка и Словачка, а не као Хрвати и Срби или Босанци (муслимани, прим. прир.) и Срби, с тим делом који се не односи на садашњу Украјину, ако се успеју опростити мирно, изврше миран развод без поделе имовине, без масакра, без плаћених убица – у том случају ће све у Украјини бити добро. Ја уопште сматрам да ће у својству мале земљи источне Европе, наравно, бити унутрашњих проблема међу Галицијом и Волињом, безусловно у процесу одвајања од Подкарпатске Русије, с почетка аутономије, а онда, можда и посебне државе. То је милионска држава. У Европи је много таквих мањих компактних држава. Или улазак у Мађарску. Ја не знам како ће се понашати Пољска према Волињи. Но, Украјина у минијатурној варијанти има све шансе да постане источноевропска држава, отањена, трећеразредна, али европска.

Д. Надина: Хоће ли се мајдан разићи после потписивања споразума о припајању? Шатори још стоје, људи желе да имају своје домаћинство.

А. Дугин: Украјинци су веома тврдоглав народ. Тамо где се населе, они ту и остају. Тамо су већ бели лук посејали и свиње почели да гаје. У неком смислу мајдан се претвара сада у некакво село. Он престоницу индустријске државе претвара у престоницу фармерске државе. Мислим да се Мајдан неће разићи као својеврсни сеоски скуп који је тамо веома потребан, зато што тамо успева ротквица, бели лук и ту ходају козе.

У принципу, престоница индустријске државе претворена је у село. И у том селу, људи који симболизују нови идентитет Украјине, са белим луком, везеном одећом, чуперцима – они су уствари тамо веома прикладни. Зато они представљају лице нове Украјине, обновљене Украјине, лишене свог индустријског потенцијала, лишене свог учешћа у глобалном руском пројекту, совјетском пројекту. Заправо, Украјина се сада пред нашим очима претвара у такву источно-европску сељачку државу. У суштини, у томе има нечег веома исправног. Нека тамо буде Мајдан. Наравно, у Европу их неће узети. Штавише, укинуће им визе, као што је рекла Марин Ле Пен. Она је рекла, посматрајући како су се Украјинци понашали на евромајдану – ми такве грађане уопште не желимо да видимо у Европи. Уместо слободног улаза, морамо да им укинемо визе.

Марин Ле Пен је победила на изборима за Европарламент у таквој држави као што је Француска. Француска је поред Немачке и Енглеске једна од три главне силе у Европи. То је политичка партија која је победила на европским изборима у једној од три главне силе Европе и ми просто немамо права да се не сложимо с њеним мишљењем. И ако Марин Ле Пен, а такође и други представници евроскептика, људи који се не слажу са америчком политиком у Европи, настоје на томе да се Украјинцима не дају визе за ЕУ, то једноставно неће тек тако моћи да се уради. Чињеница је да Марин Ле Пен има све разлоге за то. Уосталом, она може доказати да нема ништа заједничко с национализмом ако не даје визе Порошенковом неонацистичком режиму. То је предивно. Она каже – ви ме без разлога окривљујете за национализам. Напротив, ми ћемо представницима савремене неонацистичке државе (Порошенкове Украјине) – сасвим укинути визе.

Зато ја мислим да је евромајдан заправо постао део субкултуре те нове државности, посебно свиње и бели лук, а такође и те сељачине које су ту довезли из западних делова Украјине и које не враћају натраг. Њих су довезли и заборавили их тамо где су их оставили. Они су се тамо брзо снашли, засадили су башту. А друго, они тамо никоме не сметају. Они памте “небеску стотину”, узвикују некакве чудне пароле и у принципу, они су заузети послом.

Мајдан је постао начин живота у Украјини. Они знају да пале гуме, они умеју да скандирају увредљиве риме. И у принципу, од њих се више ништа не тражи. Они ће са белим луком и свињама које гаје, провести неко време. Али када Украјина примети да нешто с њом није у реду, да са њом нешто фундаментално није у реду, погледаће ту слику и рећи да то нису очекивали, тај неки свињац направљен у Кијеву, некакве бескућнике који седе и гаје испотиха ротквицу. У Европу нас не пуштају, индустије нема, државе нема, добили смо неколико хиљада лешева и још ћемо добити, “небеска стотина” одавно се већ претворила у “подземну хиљаду”.

И сва евромајдановска прича неће се завршити тако како се завршила крвава битка у Хрватској, Босни, посебно у Словенији у којој до сукоба скоро да није ни дошло, већ ће се завршити буђењем, отрежњавањем које је веома страшна ствар. Ако се пијанчи тако дуго или се налази у бесвесном стању екстазе у каквом се сада налази савремена Украјина на западу и у центру, и још врши такве погроме, тако стравичне злочине, које они у том слепилу, у том заносу чине, онда када наступи моменат трежњења, ја мислим, да ће им бити страшно да издрже сагледавање тога што су учинили. И зато Мајдан не може проћи такво стање душе. И да би издржали целу ту ситуацију, треба или да све то збришу са лица земље, или да се с тешком муком врате реалности. Не знам ко ће се тиме бавити, Европа или ми. Овде би морала да постоји нека трећа сила. Чини ми се да се ми нећемо тиме бавити, нећемо поћи на Кијев, ми с тим немамо никакве везе.

Д. Надина: (укључује се слушалац): Здраво. Генадиј. Југоисток неће дати, чак и под условом да потпишу. Њима треба гас из шкриљаца. Зато је потребна чистка људи.

А. Дугин: Што се тиче гаса из шкриљаца, то је нека врста афере, пошто се сада открива да су и трошкови експлоатације и еколошке последице и тектонске последице и толико високи (укупни) трошкови, да је у суштини то била нека новинарска патка. Гаса из шкриљаца има, али његово извлачење, прерада… ти трошкови представљају такве компликације да је много једноставније користити се традиционалним гасом, јефтиније је и биће јефтиније још много, много година. Према томе, споразум око експлоатације гаса из шкриљаца није ништа друго до фикција. И то су сада признали сви економски експерти.

Што се тиче тога да Европи није потребна Украјина без југоистока. Европи Украјина уопште није потребна и никада није ни била, зато што је то веома компликована област. Европа има већ довољно својих (проблематичних?) региона. Европа је сада на ивици распада. То што се са економијом дешава у Грчкој, у Италији и Шпанији – то је пад. Северна и централна Европа још састављају крај с крајем, али то што се дешава у јужној и источној Европи, то се може назвати економским колапсом Европске Уније.

Ту је наличје тих 20 милиона који, по резултатима евромајдана, остају од западне Украјине, тих 20 милиона који живе у земљи која не представља никакав стратешки интерес за Европу – то је наравно, бреме, обавеза. Зато Европа нема намеру да прихвати остатке Украјине.

Да, западна Украјина себе сматра европском земљом. Да, заиста, она је дуже време била део тог европско пољско-аустријског света… То су били векови након Кијевске Русије, њене поделе на исток и запад, интеграције запада у католички део, интеграције истока с нашим православним московским, владимирским светом. Прошло је много векова од тог времена када је била Кијевска Русија која се поделила на западну и источну, и судбина југоистока Украјине – то је део наше историје ако хоћете московске, москаљске историје. За то су они у праву. А запад – је део европске историје.

Но, то не значи аутоматски да њих Европа хоће. Индустрију у Донбасу на југоистоку Украјина је већ изгубила. Да није изгубила, Порошенко једноставно не би хтео да потпише споразум (о придруживању ЕУ прим. прир.) пошто је то уништење индустрије. Но, ако те територије већ не припадају Украјини, онда је то питање скинуто. Ја просто објашњавам логички зашто постоји могућност потписивања и зашто је Јацењук био категорички против тога.

Д. Надина: Сводимо резултате гласања. Подржава вас 58,3% слушалаца а 41,7% је против. (…) Порошенко је говорио о томе да се једнострано прекида војна операција, али прошле ноћи сукоби су обновљени. Зашто се то десило? Због тога што су устаници одбили да иду на преговоре или из неког другог разлога?

А. Дугин: Заправо, начин да се Порошенко одржи на власти у кијевској хунти је наставак војне агресије против југоистока, а затим пренети агресију на Крим. Њима је рат начин живота. Смисао њиховог постојања је рат. Они могу ратом да оправдају све своје несреће и затим свој неизбежни крах. Они нису ни намеравали да заиста прекину ватру.

Руски јунак Игор Стрелков, који заиста носи цео руски свет… Наравно, много људи даје своју крв за Новорусију, за Русију, но Игор Стрелков – то је заједничко име за оне руске људе, оне становнике југоистока који су устали за своју земљу, за своју историју, за своју цивилизацију, за свој језик, за своју веру, идентитет и боре се пред лицем казнене војске не штедећи живот, полажући живот на олтар Отаџбине…. Игор Стрелков сматра да уопште неће доћи до прекида ватре. Та методичност, та ритмика, тај интензитет гађања Крематорска, Артјомовска, Славјанска и осталих објеката традиционално изложених ударима и нападима армије и војне хунте, заправо се наставља све време.

У суштини, Порошенко то говори да би скренуо пажњу. Као прво, он не контролише ситуацију. Као друго, он нема намеру да прекине војну операцију. А треће – чак чак и ако би он желео да је прекине, њега нико не би послушао. Четврто, отпор југоистока Украјине, Лугањска и Доњецка уопште неће сломити. Колика год да су неслагања између председника Порошенка и његових западних партнера и Русије на преговорима, то се заправо на становнике Доњецке и Лугањске области неће одразити. Ти људи истрајаће до смрти за своје постојање, зато су спровели и референдум упркос Путиновим инструкцијама. Зато се они не заустављају.

Д. Надина: Ви усхићено говорите о Стрелкову, а исто тако сте говорили и о Пономарјову. Но, на крају Пономарјов је ухапшен за проневеру у Славјанску.

А. Дугин: Нисам о Пономарјову ништа говорио. Ја њега не познајем. Ја знам да је један нитков, једини који је гласао против Крима, то је депутат Пономарјов. Он није просто депутат Државне Думе, он је издајник. Једини човек који је издао наше национално достојанство. Постоје и други Пономарјови – добри. Но ја ништа конкретно не говорим. Не знам за другог Пономарјова.

Д. Надина: (Пономарјов) Који је у Славјанску руководио свим снагама, а сада је Стрелков почео тиме да се бави.

А. Дугин: Стрелков је наше лице. То је човек који на себи носи сав наш идентитет. Кад руски човек устане с оружјем и каже: “Ја нећу спустити поглед, нећу погнути главу, нећу стајати на коленима пред онима који убјају мој народ, ја ћу стајати до последњег“ – то је пример како треба бранити наше националне интересе и наше руске вредности.

И у том односу ми видимо да неко долази, неко одлази, неко се налази на висини задатка, неко се ломи, неко се уваљује у политичке интриге, некога може купити Украјинска страна, некога западна, или страна тих снага олигарха које сада све активније и активније покушавају да се умешају да би поистоветили протест Новорусије са руском страном.

Стрелков каже: “ја никог не слушам, ја слушам своје срце, ја слушам свој народ, ја слушам народ Донбаса, који ми је поверио мисију да заштитим његов живот, његову слободу и независност”.

Д. Надина: Произилази да се Пономарјов сломио?

А. Дугин: Ја не пратим негову судбину. Ја пратим судбину Славјанска, пратим судбину Доњецка. Ја видим да ни у Доњецку није све једноставно. Тамо се појављују и ишчезавају људи, и у Лугањску исто тако, које ми подржавамо с надом, видевши у њиховим очима истину. Али, они не одолевају пуцњави, не одолевају компликованим економским, моралним, материјалним тешкоћама, психолошким тешкоћама. Шта ми хоћемо од њих? То су обични људи с улице. И одједном они су се нашли у позицији да се на њих навалила сва геополитичка снага конфронтације између Русије и Запада.

На Стрелкову, на једном човеку, на његовој храбрости, на његовим свакодневним рутинским напорима за одбрану Славјанска је сва руска цивилизација. Замислите, он носи на себи терет који се упоређује с оним који носи, на пример, наш председник, прихватајући фундаменталне историјске одлуке. И ево, ако сада Стрелков издржи… он саопштава страшне ствари, ми видимо његова обраћања. Он говори: ”Ми ћемо издржати само 48 сати”. И он ће тих 48 сати издржати сам! Ако му ми не помогнемо…

И ту је принципијално питање… Ако помоћ дође у 47-ом часу, ми имамо шансу да спасемо југоисток Украјине. Ако ми дођемо у 49-ом часу, а ми ћемо обавезно доћи, обавезно ћемо бити увучени у ту ситуацију, јер украјинске казнене експедиције Порошенка се неће зауставити на једном Славјанску, неће се зауставити на једном Краматорску, неће се зауставити ни на Доњецку, ни на Лугањску, оне ће обавезно проћи преко Перекопа на Крим, а даље – ми ћемо већ морати да бранимо своју територију. Зато ће нас увући у тај конфликт, али у много горој ситуацији.

Стрелков даје Русији, Путину, свима нама историјску шансу да ступимо морално, правовремено, ефективно у тај неизбежни конфликт, који нам је наметнут, који ми нисмо желели, који смо на сваки начин желели да избегнемо, али ми за то имамо 48 сати.

Д. Надина: Олег пише: “Русија не улази у конфликт, ишчекујући нешто или плашећи се? Зашто?” Каква треба да буде помоћ Русије?

А. Дугин: Од Русије се тражи једно – спашавање живота. Ми смо били спонзори спашавања цивила над којима је био извршен геноцид од стране оружаних снага регуларних формација грузијске армије која је ушла у Јужну Осетију и у Абхазију. Ми смо због спречавања геноцида над мирним грађанством ушли на Крим. И сада је реч о фактичком геноциду који се свакодневно одвија пред нашим очима, над мирним грађанством југоистока Украјине од стране војне хунте. Ја мислим да би било логично решење да се обезбеди слобода, независност и право на живот грађанима југоистока.

Има много начина да се то постигне. Ако не делују економски (начини) онда делују политички. Ако немају ефекта ни економски, ни политички, ни хуманитарни (начини), ни наша убеђивања, онда силом: покрити ваздушне зоне, објавити зону забране летова, захтевати прекид ватре у ултимативној форми под претњом указивања војне помоћи новим републикама ДНР и ЛНР, политичко признавање тих република такође је једно од средстава које може да прекине ту ситуацију, и друге форме.

У суштини, сада је реч о неопходности примене метода силе. Ми видимо да економске мере не делују, политичке мере не делују, хуманитарни вапаји… обратите пажњу на избеглице, једноставно на геноцид над становништвом, на то што се дешава, на апсолутну хуманитарну катастрофукоја је тамо настала, има безброј доказа за то… тамо гину новинари – ако ни хуманитарни вапаји не делују, Русији је преостао један аргумент да то заустави и Русија има 48 сати за то, како каже Стрелков, човек, на коме се све то држи. То је метод силе.

На који начин? Ја мислим, да је Путин испробао све методе, које су се показале неефикасним. Он је телефонирао Порошенку, он се састао са њим у Норвешкој, он се обраћао међународној организацији, Савету безбедности УН. Ми смо урадили све, дипломатски, економски, политички, апелујући на савест и све остало… и притом идући на многе велике уступке, јер за Путина је, говорити са незаконито изабраним председником Порошенком кога ми уопште нисмо признали за председника, представљало на неки начин насиље над самим собом за шта је требало снаге да се издржи. Све је било урађено.

Д. Надина: Да ли ми не признајемо (Порошенка)? Зурабов се вратио у Кијев, он је био на инаугурацији. Путин се састајао с Порошенком, говорио с њим преко телефона.

А. Дугин: Не признајемо. Код нас не постоји никакав акт признања. За те председничке изборе Путин је говорио да ће бити нелегални. Ништа се за то време није променило, осим таласа геноцида. Ја мислим да нама остаје сада, пошто смо испробали све друге форме, само једно решење – сила. Зато мислим да је сада право време и последњи моменат Русији да силом подржи југоисток. Али каквом силом – то боље зна наш главнокомандујући. Ми нећемо уместо њега доносити одлуке, да ли ће уводити регуларне делове (војске), да ли ће помагати устаницима, уводити зону забране лета, и друге методе. Постоје разне методе вођења војних операција и о њима нека одлучују наши руководиоци. Но, све остале методе су исцрпљене.

Д. Надина: (слушаоцима) Ако се слажете са Александром Дугиним за војну операцију позовите број 916-55-81. Ако сте против, да се никако не треба мешати позовите број 916-55- 82.

А. Дугин: То је задатак који сада решава цео народ. Путин је наш представник. Путина смо ми изабрали, Путину ми верујемо. И у зависности од тога како он поступи у тих 48 сати, укаже ли он војну помоћ тим људима који су просто осуђени на уништење или не укаже, од тога све зависи. Од тога сви ми зависимо. Сада је тај историјски моменат, када се доноси судбоносна одлука. Ја разумем да је то много компликовано. Ја разумем да председнику у овом случају не треба досађивати ни вапајима “уводи војску”, ни вапајима “не уводи војску”, ја то разумем. Али постоји историјска логика. У ситуацији која је сада настала у Доњецкој и Лугањској области после авионапада на мирне градове, после уништавања стараца, деце и жена у индустријском масштабу, после убиства наших новинара, после тога ми немамо друго решење.

Д. Надина: 26. слушалац пише: “Не треба се нигде мешати. Довољно је обезбедити зону забране летења, признати републику, помоћи материјално, а тамо ће се они сами снаћи”.

А. Дугин: И то сам имао у виду. Зона забране летења – то је метод силе. Зона забране летења – то је довољно. Ми нисмо војни експерти, ни људи који телефонирају, ни људи који раде у медијима, ни филозофи. Ја нисам стручњак за војна питања. Постоји само једна апсолутна чињеница – метод силе. Када људе убијају минобацачким оружјем, када се пуца из “Града” од јутра до вечери по мирним квартовима и гину цивили, ја не разумем како се може зауставити таква ситуација, ако не методом силе. Ако Путин не би предузимао никакве дипломатске потезе, економске потезе, ако се не би обраћао јавности већ би одједном отпочео увођење војске, то би се некоме могло учинити неадекватним. Али сада су све методе испробане.

Слушалац:(…) Здраво. Путин, како ми се чини, већ одавно помаже методама силе, али ћутке. Тамо већ има много устаника-добровољаца, самим тим и војника, који као бајаги иду добровољно. Не треба давати Европи додатних разлога.

Надина: Али, добровољци – то су грађанска лица. Они се не могу супротставити регуларној армији и већ се одупиру неколико месеци. Регуларној армији добровољци се већ супротстављају колико могу. Ситуација је критична. Стрелков је сувише озбиљна фигура и треба веровати његовој оцени. Уколико има људи који су учесници тих наших добровољачких одреда које смо ми сами тамо упутили, благословили их да заштите руски свет, руску цивилизацију… Тамо има чланова Евроазијског омладинског савеза, евроазијског покрета који су на првим позицијама. Ја од њих добијам директну информацију да се ситуација потпуно измакла контроли, да су све снаге којима располажу устаници већ укључене (у борбу) против регуларне војске која затвра круг све више и више. Супериорност трупа хунте расте, а они већ више не издржавају. Нико не би од Русије тражио војну подршку, како је то сада урадио Стрелков, да је та подршка коју имају довољна. Она једноставно у принципу није довољна.
Д. Надина: А вас не збуњује та чињеница што се у устанике уписују грађани Русије, који тамо одлазе из наших крајева? Из Караљова су већ двојица убијена.

А. Дугин: То је наша држава, то је руски свет, то је руска цивилизација. Југоисток Украјине је део наше цивилизације, и људи су то чули и кренули тамо, зато што су их подсетиле историјске чињенице да Новорусија није била део Украјине, зато што Украјина уопште до 1991. године никада није постојала у историји осим у кратком периоду Петљуриста, који николико није трајао и затим су га истовремено уништили црвени и бели. Црвени и бели тај Украјински национализам нису прихватали. Ми смо послушали, ми смо се сетили шта је руски свет. О томе је подсетио наш председник. Људи су се пробудили, разбудили се и стали у одбрану свога народа, својих вредности, своје историје. Сада они траже подршку од велике Русије.

Грађанска помоћ – добро, устаници – добро, хуманитарна помоћ – то све заиста постоји. Русија није одбацила Новорусију у невољи, али сада је ситуација критична. Путин не одбацује Новорусију, он никога није издао. Зато се треба манути тих алармантних изјава. Путин делује веома доследно. Али сада долази моменат када друге методе, друга средства више нису преостала. И у том смислу сада… То, што се тиче зоне забране летења, то је метод силе зато што обезбеђује такво решење могућношћу да се обори сваки летећи објекат који се налази у наведеној зони. Оборити из наше земље помоћу система противракетне одбране.

Д. Надина: То је међународни инцидент.

А. Дугин: Тај међународни инцидент већ одавно траје. После тога када смо припојили Крим, позивајући се на исто оно чиме се сада руководимо, на изјављену вољу грађана. И у Лугањску и у Доњецку су прошли референдуми и где је народна воља исказана огромном већином у корист независности. Та два политичка субјекта желе да живе. Ја разумем да можда ми и нисмо спремни да их примимо у састав Русије, како они то желе. Можда ми нисмо спремни чак ни да признамо њихову политичку независност онако како смо признали независност Јужне Осетије и Абхазије, али да обезбедимо живот и слободу тим људима, то је наш дуг, зато што су то наши људи, то смо ми сами. Схватате ли да људи који живе с једне стране границе Ростовске и Доњецке и Лугањске области или Вороњешке и Белгородске области и Харковске – то је један народ.

Д. Надина: Не плашите ли се да ће то бити почетак глобалног светског рата?

А. Дугин: Не, то је искључено, зато што нико неће бити на страни Украјине која у принципу не спада у зону животних интереса САД. Нико неће отпочињати Трећи светски рат са нуклеарном државом. О томе су Леонид Петровић Решетњиков и други војни експерти, генерали који боље од мене и вас разумеју, објаснили потпуно јасно – ризик трећег светског рата је апсолутно искључен. То није случај да ми атакујемо на животне интересе држава НАТО или САД. То је грандиозни блеф. Зато је, спасити Новорусију од уништења – наш дуг овде и сада.

Д. Надина: Вас подржава 89,2% слушалаца, 10,8% су против.

(web-tribune.com)