(Ф. Вуковић)

Велика борба за Берлин: Како ће се Немачка да постави према Русији и сукобу на истоку Европе и хоће ли да превлада амерички политички притисак или домаћи пословни лоби?

Немачка канцеларка Ангела Меркел се састала у Вашингтону са америчким председником Бараком Обамом. Као и за ранијих сусрета, немачка канцеларка је за време заједничке новинске конференције афирмативно климала главом на Обамине изјаве о томе како се Русију мора да спречи новим санкцијама, но јавни и приватни наступ канцеларке Меркел знатно се разликује.

Како преноси лист The Wall Street Journal, немачка канцеларка дошла је јуче у Белу кућу са потпуно јасном поруком немачког пословног лобија: „Доста је било санкција“.

Највећа немачка корпоративна имена, као што су хемијски гигант БАСФ, компанија Сименс АГ, Волксваген, Адидас, Дојче Банк, и други, јавно и приватно већ данима истичу своју снажну опозицију увођењу додатних санкција Русији, нарочито економских санкција.

Дакако, како то и иначе бива у пословном свету, овде је реч о стриктно економском интересу, а за Немачку – највећу економију Европе – никако није у интересу да улази у економски или било какав други конфликт са Русијом. Поједини аналитичари сматрају како чак стотине хиљада немачких радних места зависе о трговинском односу са Русијом који је последњих година знатно порастао. Другим речима, Немачка свој статус економске силе може уједно захвалим и сарадњи са Русијом.

Те чињенице већ дуго времена изазивају фрустрације у САД – у, јер реторика је једна ствар, а деловање нешто сасвим друго. Вашингтон може увек да рачуна на немачку прозападну реторику. Чак и у тренутку када је цела магнитуда НСА афере изашла на видело, а показало се да је управо Немачка највећа мета америчких шпијунских операција (сада је мало јасније и зашто), реакција Берлина је била, у најмању руку, млака. Никакве велике осуде од стране канцеларке Меркел нису стигле, она је чак у јеку НСА афере рекла како је „САД највећи немачки савезник“.

Заиста, изгледа да је Немачка савезник каквог САД може само пожелети – лојалан, непријетећ, помирљив и пасиван. Но, да ли је заиста тако? Контрадикције између немачке реторике и деловања постају једна огромна тема која се тек почиње да открива. На пример НСА афера – жестоких реакција из Берлина заиста није било, но у позадини Немачка је одмах прионула на посао те су се почели да припремају планови за пружање отпора америчкој шпијунској мрежи, укључујући и пројекат изградње паралелног електронског система до којег америчке службе не би могле да продру.

Ту је затим и та политика руско – немачких интереса која посебно љути америчке званичнике. Неки у САД – у чак тврде да је Немачка била кључни актер у обучавању руских специјалних јединица за ангажовање у ситуацијама као што је актуелна Украјинска криза. То није крај контрадикцијама, ових дана су се појавиле информације да је Немачка изузетно активна у модернизацији кинеске војске, што је још један разлог за америчке фрустрације пошто САД покушава активно војнода  окруже Кину те више уопште ни не скривају те амбиције.

ВСЈ преноси како су немачки званичници ових дана суочени с правом офанзивом телефонских позива од немачких високих корпоративних директора који упозоравају да се не креће са корацима који би на било који начин угрозили њихове послове интересе у Русији.

Дакако, САД за то не мари, економске санкције према Русији не би знатно погодиле њихову економију, али немачку итекако би.

Обама и Меркел су јуче одржали састанак те би се могло рећи како се слажу по свим питањима, но оно што се наизглед чини као концензус заправо није ни близу. Наиме, САД не желе да чекају нити дана, желе да санкције против Русије крену одмах, но Немачка их ту кочи стављањем нових услова.

Тако је за време јучерашњег састанка наглашено како ће до нових, озбиљнијих, санкција заиста и доћи „ако“ Русија прекрши нову црвену линију. Меркел и Обама су се сложили како би та нова црвена линија била „покушај ометања“ предстојећих председничких избора који би се требали одржати у Украјини 25 – ог овога месеца.

Меркел је поручила Обами како је Немачка „спремна и припремљена“ увести санкције Русији „ако Москва одбије помоћи у де – ескалацији ситуације око Украјине“.

„Разни могућности се припремају у Европској Унији. То није нужно нешто што бисмо желели, али ми смо спремни“, рекла је Меркел, реферирајући се на могућност покретања економских санкција према Русији.

ВИДЕО: комплетна новинска конференција, Обама и Меркел, 2014/05/02.

Хоће ли Немачка заиста направити тај корак и тиме да угрози своје интересе? До последњег тренутка неће, но ако заиста букне прави рат у Украјини и ако Русија постане један од активних учесника тог рата, онда је то нешто сасвим друго и тада вероватно ни Немачка неће моћи да задржи ову политику коју управо води. Но, све док се не деси велика ескалација, САД неће успети да добије Немачку на своју страну и то сада већ постаје сасвим очигледно, а то су лоше вести за Вашингтон који је очито био спреман на економски рат са Русијом, али не сам.

Немачка ће, бар ова немачка власт, попустити под притиском САД – а ако ситуација нагло ескалира, али све до онда проналазити ће начине како избећи економске санкције према Русији. Споменута „црвена линија“, тј увођење санкција Русији уколико Русија буде „ометала“ председничке изборе, је заправо веома подложна разним интерпретацијама.

Стајалиште немачке политике је врло занимљиво јер како се криза на истоку Европе појачава тако до изражаја долазе разне фракције унутар немачке владајуће структуре. Једна ствар је врло јасна – политика Немачке није нипошто хомогена. То се може јако добро видети иу извештавању немачких медија који су, сходно томе којој су фракцији склонији, често контрадикторни једни другима по питању извештавања о стању у Украјини. То не може бити лоше, само добро. Најгора ствар која се било којој земљи може десити је апсолутно једнострана интерпретација овакве кризе.

Један од најутицајнијих немачких листова у Европи свакако је Шпигг, чије је извештавање, иначе традиционално разнолико, ових дана постало крајње екстремно. Критиковање појединих политика је нешто што од медија очекујемо, као и да заузму став по питању појединих догађања. Ангажман Русије у контексту Украјинске кризе свакако се може смислено, објективно и с доста аргумената критиковати, но овај немачки лист почео је прибегавати најгорој медијској „квалитети“, ратоборном спину који се своди на упоређивање руског председника са Хитлером.

На тим поређењима обично завршава медијски посао и креће пропагандни. Но, неки други немачки медији поприлично другачије доживљавају ситуацију у Украјини, што је још једном одраз политичке разноликости која влада у тој земљи.

Било би заиста фасцинантно и готово невиђено да амерички политички притисак може на крају да има већи утицај на Берлин од домаћег пословног лобија. За сада ипак то не успева.

Меркел и Обама спомињу како ће да крену у економски изолацију Русије ако се Москва почне да уплиће у најављене председничке изборе у Украјини, који заправо требају само дати легитимитет државном удару и новом про- западном вођству. Исти критикују изборе у Сирији који ће се одржати идућег месеца, но ако је то фарса, онда је засигурно и најављени изборни процес у Украјини фарса.

Но, избори су најављени за 25. мај а побуњеници у источним регионима планирају одржати референдум о потенцијалном одцјепљењу од Кијева већ кроз неколико дана, 11 мај. Другим речима, Украјина никада није била ближе дезинтеграцији. Актуална војна офанзива на истоку Украјине заправо је последњи покушај Кијева да физички спречи најављени референдум. Ако не успеју угушити побуну силом, тим потезима само су зацементирали судбину, тј исход референдума.

Може ли украјинска војска силом да угуши побуну? Тешко, барем када је реч о целом истоку земље. Но, поједине војне победе могу остварити. У тренутку писања овог текста источни град Краматорск је готово у потпуности пао под њихову контролу, а побуњеници држе још само неке делове града.

Многи се питају хоће ли руска војска интервенисати? Можда на крају и хоће, али као и немачке санкције, то ће бити заиста последња мера, потез с којим нико у Москви не жури нити га прижељкује. У овом тренутку извесније је распламсавање грађанског рата, а у том случају могао би се десити можда и најгори могући сценарио за Украјину – да постане Сирија на територији Европе, земља на којој ће путем посредника ратовати Америка и Русија.

(Адванце)

Ознаке: анализа, Немачка, Русија, САД, санкције Русији, Ф. Вуковић