Pročitaj mi članak

Autošovinizam – mržnja prema sopstvenom narodu

0

dragan pilipovic

По устаљеном шаблону у Србији се у корену сече покретање сваког друштвеног питања које се не подудара са глобалистичким тенденцијама и интересима власти. Тако се у циљу уништавања националног идентитета зарад ширења екстремних идеја нео-либерализма као инструмент користи аутошовинизам то јест пракса ширења мржње према сопственом народу, у медијима је ово забрањена тема.

Обзиром да се аутошовинизам манифестује као изражавање мржње, презира и предрасуда уперених према сопственом народу циљ оних који контролишу медије у Србији и у остатку Европе је да се таква појава у старту камуфлира као комбинација слободе говора и праведне критике.

У Србији су овакви распиривачи мржње увек покушавали да доведу у питање чињеницу да неко може да мрзи народ из којег воли порекло. Тако ћемо најчешће налетети на аутошовинисте који  цинично изјављују да аутошовинизам не постоји и да се ради о имагинарном и нелогичном појму.

У одсуству слободних медија, недостају нам и праве дебате на ову тему. Јасно је да мржња као политички инструмент може да се упери у било ком правцу и као што се може усмерити ка туђем народу она се може усмерити и према сопственом. Тако да оспоравање аутошовинизма претставља очајан потез његових распиривача којим покушавају да прекину тему јер знају да уколико она почне, онда су у безизлазном положају.

Предвоници оваквог облика говора мржње у Србији претстављају про-западне невладине организације, оне као и свуда у Европи имају за циљ уништење националног идентитета и срозавање културе на најнижи могући ниво јер су глобализму и глобалистичким центрима моћи такве ствари препрека за експанзију.

На интернету можете пронаћи безброј бруталних изјава коју вође тих групација шаљу нашем народу, од оних да смо геноцидан народ па до Ђинђићевих позива НАТО-у да се не потписује примирје са Србијом све док Милошевић не падне са власти.

Nataša-Kandić-Sonja-BiserkoПоред политичара и „невладиних“ активиста и аутошовинизму предњачи и новинарство у Србији бројне су колумне и текстову у којима се систематски пласира говор мржње према Србима. Такви примери не интересују ни удружења новинара, ни оне који су себе претставили за заштитинике медијске етике, а на послетку неинтересују ни надлежне органе.

Један од најупечатљивијих примера била је изјава Теофила Панчића да је Републике Српска „цркотина на путу“, замислите да неко државу назива цркотином на путу? Када би било ко изјавио за неку другу државу да је „цркотина на путу“ видели би осуде такозваног НВО сектора, политичара, а не треба сумњати да би се ангажовали и надлежни органи.

Такав садистички речник је пример шта је све дозвољено у Србији али само под условом да удара на нашу нацију.  Данашња медијска сцена вредно ради на пројектовању слике Срба као лењог и неспособног народа, на националној телевизији можемо да видимо прилоге са порукама да смо народ коме недостаје одговорност, можемо да чујемо да је то разлог зашто су нам је ћживотни стандард очајан, али ако погледамо статистику просечно радно време у ЕУ за 2013. годину је 38,1 сат недељно, а у Србији се кретало од најмање 40 па све до 49 сати недељно. Тако се скреће пажња са послодаваца који краду, корумпираних директора у предузећима, а радници постају сами себи криви и уједно у очима других народа стварамо негативни став према себи.

Када погледамо ширу слику, на западу се данас аутошовинизам најчешће користи да би се оправдала масовна имиграција, тако се у Британији која је пред  демографским колапсом због масовног уласка имиграната то образлаже тиме што су некада имали колоније па сада морају днешто да врате тим народима које су колонизовали. Само недостаје одговор питање ако заиста желе нешто да врате, зашто онда из свог буџета не издвоје отшету за те земље уместо што доводе имигранте? Јасно је да иза тога стоје интереси уништење националног идентитет и културе, а то се најефикасније ради усмеравањем мржње.

Исти проблем ће у будућности очекивати Србију док нам буду долазили илегални имигранти, који ће оптерећивати наш буџет из медија ће нам се упорно пласирати прича да смо ксенофоби, расисти и заостао народ. Такав образац је већ примењиван широм Европе и ту нема тазлике између богатих и сиромашних земаља, Грчка се као земља у којој није висок животни стандард сада налази под огромним притиском имиграната. Иако ће проћи неко време док овај проблем задеси Србију, јасно је ће се тада поново активирати НВО, Квази-новинари и на крају политичари са циљем даљег разарања нашег идентитета.

Данас се у Француској из уџбеника избацују лекције о Наполеону а на њиховом месту се убацују лекције о племенских заједницама у Африци, тако се наводно шири толеранција и једнакост Француза са Афричким имигрантима који су махом ушли у земљу криминалним путем. Аристотел је рекао да не постоји већа неједнакост него када претстављате једнаким оне ствари које то нису, да ли су за Француску историју битније Афричке поглавице на племенском ниву развоја од Наполеона или Луја XIV? Без сумње такве ствари ће у скорој будућности чекати Србију ако се настави овим путем.

Аутошовинизам претставља најгори облик говора мржње јер њиме одрђена привилегована група људи шири аутодеструкцију кроз цело друштво, и ту су последице несагледиве довољно је осврнути се по земљама Европске уније да би схватили куда нас води овакав некажњено распиривање мржње према сопственом народу.

Драган Пилиповић, председник омладине СРС Београд Центар

(Млада Искра)