О положају Срба у Македонији, проблемима са канонски непризнатом македонском православном црквом и нашој историји на балканским просторима, редакција „Србин инфо“ је разговарала са Иваном Стоилковићем, председником Демократске партије Срба у Македонији.

Навршило се 22 године од осамостаљења републике Македоније, као и 21 година од оснивања Демократске партије Срба у Македонији. Како оцењујете данашњи положај македонских Срба?

– Треба имати на уму да ми нисмо тамо неки македонски Срби, како поједини желе да нас представе, већ аутентични део свеколиког српског народа који већ вековима живи на овим просторима. ДПСМ у суштини представља поновно успостављање континуитета који датира још од почетка прошлог века, када је у Битољу основан први Српски демократски форум.

У то време Срби са ових простора имали су три посланика у Порти, ми данас имамо само два у македонском Собрању, међутим, будући да смо на добром путу да успоставимо национално јединство, уз Божју помоћ ускоро ћемо бити спремни за већу и промишљенију присутност у институцијама, односно за освајање позиција са којих можемо још темељитије да остварујемо наше националне интересе.

Положај Срба по осамостаљењу Македоније дели се на две фазе. У првој деценији независне Македоније били смо само грађани са обавезама, али без икаквих националних права. Нисмо били чак ни поменути у Уставу, све наше институције су укинуте, а катедре угашене. Македонски политички субјекти, посебно партије наследнице СКЈ, користећи полуге власти, увукле су у своје редове већину југословенски опредељених Срба, од којих су неке до данас аванзовали у отворене непријатеље свега што је аутентично српски интерес у Македонији.

Врло интересантно, управо Срби – јавно декларисани чланови и отворени симпатизери македонских наследница СКЈ и данас су најжешћи критизери ДПСМ, тако да код нас обрачун партизана против четника још није завршен, напротив! Само што се више не зна ко су партизани, а ко четници.

У другој деценији, после Охридског споразума, постали смо не само равноправни грађани Македоније већ и конститутивни народ македонске државе са својим правима и механизмима за њихову имплементацију у пракси. Боримо се свим средствима да нас новоромантичарска македонска историја у чијем писању учествују и Албанци, у јеку опште сатанизације Срба, не претвори у монструма.

Недавно смо били сведоци отркивања споменика српском цару Душану у Скопљу, његовом престоном граду. Од каквог је овај догађај значаја за Србе и може ли он бити први корак својеврсне рехабилитације, не само поменутог српског владара, већ и читаве српске историје која је на територији данашње Македоније оставила значајан траг?

– Кренули смо од уређења српских војничких гробаља којих на простору Македоније има на сваких 50 километара и сва смо, уз помоћ државе Србије, довели у пристојно стање. Затим смо од државе издејствовали да за национални празник Срба у Македонији буде проглашен наш светитељ Свети Сава, утирући Светосавље као једини пут Срба у Македонији за сва времена. По читавој Македонији су бројне величанствене светиње, које су народу даривали српски цареви.

Пре месец дана у Старом Нагоричану коначно је започета детаљна реконструкција и манастира Светог Ђорђа, задужбине Краља Милутина из 13 века, а прошле недеље завршена је реконструкција манастира Светог Архангела Михаила у селу Кућевишту на Скопској Црној Гори. Годину дана трајали су радови на уређењу и заштити Спомен костурнице на Зебрњаку посвећену јунацима славне Кумановске битке који су 1912. променили ток светске историје протеравши вишевеконог освајача са Балкана. Реч је о заједничком пројекту српске и македонске владе. Пре двадесетак дана вратили смо и цара Душана у његову престоницу.

На званичном сајту града Скопља освануо је текст: „Средновековно Скопје – некогашен црковно административен центар“ у којем се каже: „Во Св. Богородица Троерачица“ во 1346. година, Српскиот крал Стефан Душан, кој ја преместил српската престолнина од Призрен во Скопје, ќе биде крунисан за цар, а три години подоцна, во 1349 година ќе го издаде и познатиот Законик.“ Све је ово било незамисливо пре само десет година, а ето, данас је реалност.

Предстоји нам детаљан рад на анализи како македонских тако и албанских уџбеника из историје који су препуни пристрасних тумачења историјских догађаја и негативних инсинуација према српском народу, у чему ће нам бити неопходна стручна помоћ историчара из Србије, како бисмо директно утицали на одстрањивање злонамерних неистина-

Међу највеће проблеме Срба у Македонији је и озакоњен прогон припадника канонске Охридске архиепископије Српске православне цркве?

– Срби из Македоније увек су били верни СПЦ. Немојте заборавити да смо ми напуштени од наше пастве готово преко ноћи и да смо пола века били изложени најперфиднијим видовима и методама националне и духовне асимилације, али смо се одржали. Архиепископа Јована дочекали смо као благослов који ће нас Србе обасјати, а православном македонском народу и његовом свештенству помоћи да пронађу своје место у православној Васељени.

Уопште не сумњам да су намере СПЦ по овом питању биле часне, што потврђује и Томос којим је касније Охридској Архиепископији дата аутономија, а шта је истински разлог оваквог салто мортале потеза МПЦ знају само они који планирају и спроводе континуиран, како вербални тако и судски прогон, Архиепископа и свештенства. Од самог почетка ДПСМ користи све легалне могућности да издејствује слободу за Архиепископа Јована. Још 2005. године поднео сам Предлог закона о његовој амнестији у Собрању – одбијен је једногласно. Понудили смо правну помоћ за одбрану његових права у Стразбуру, упутили молбу до свих релевантних организација за заштиту људских права.

Да се разумемо, Срби из Македоније не желе ни на који начин да наштете македонском народу, напротив!

Добро је познато да због овакве ситуације ми не можемо да остваримо право на слободу вероисповести, јер супротно цивилизацијским нормама и ЕУ стандардима нама није дозвољена комуникација на духовној основи са свештенством СПЦ. И убудуће ћемо се, као и до сада, оштро супротстављати прогону свештенства Српске православне цркве којој припадамо, и охрабриваћемо свако настојање да се изнађе канонско решење за црквени спор.

Осовина савременог политичког живота у Македонији се пружа по линији македонско-албанских односа. Како се овај проблем пресликава на положај Срба?

– Албанци су други народ по бројности у Македонији и као такви уживају посебна права загарантована Охридским уговором, чији је гарант међународна заједница. Актуелна влада успешно координише међунационалне односе у Македонији, тако да у овом моменту такорећи да немамо никакав посебан однос са албанским политичким субјектима, ни добар, ни лош.

Како коментаришете претензије бугарске странке Атака на Македонију?

– Претензије бугарске партије Атака не односе се само на Македонију, већ и на Србију. Реч је о ултранационалистичкој и расистичкој странци, која промовише идеју о обнови „Санстефанске Бугарске“, распирујући истовремено мржњу према Турцима и Ромима.

Како оцењујете значај „Јужног тока“ за енергетску и политичку стабилност на Балкану и да ли то значи промену геополитике на Балкану?

 – Прескупи пројекти као што су магистрални гасоводи, који пролазе преко бројних земаља, катализатори су мировне политике. Да би обављали сврху због које се праве, потребан је мир и сарадња међу народима. Да је којим случајем „Јужни ток“ био изграђен током 90-их година прошлог века политичка ситуација на Балкану изгледала би сасвим другачије, али никад није касно.

Да ли би политика државе Србије као матице према Србима у региону могла да буде боља?

– Политика матице према Србима у региону нестабилна је и осцилирајућа. На жалост никада није било, још увек нема, а ко зна хоћемо ли уопште некада дочекати истинску стратегију за опстанак Срба у региону непромењену партијским интересима сваке нове гарнитуре која дође на власт у Србији.

Ово се врло негативно одражава на континуитет нашег развоја. Па се тако догађало да уколико неко из ваше партије није симпатичан неком саветнику српског председника или премијера, он се побрине да се вашим пројектима ускрати свака подршка, вас прогласи малтене за државног непријатеља.

Ми се искрено трудимо да не оптерећујемо пуно Београд нашим проблемима, решавамо их унутар политичког живота државе у којој живимо, међутим без стручне подршке српских научних и академских кругова не можемо покренути ниједан круцијални пројекат јер нам недостаје грађа, кадрови, искуство – поручује Иван Стоилковић.

(Србин.инфо – Теша Тешановић, Алексеј Димитријевић)

Ознаке: дпс, Иван Стоилковић, Македодија, македонци, охридска архиепископија, споменик Цару Душану, Срби