Прочитај ми чланакКада се прича о нацистичким злочинима, у први план излазе легенде о бруталним официрима СС-а, али тек понегде се спомене име неке нацисткиње. Многи ће рећи да је то потпуно неправедно зато што су и жене показале да су једнако бруталне као и њихове мушке колеге.
Мариа Мандел била је СС-овка родом из Аустрије, а у злогласном логору смрти Аушвицу била је одговорна за смрти око пола милиона затвореника!
Била је родом из Аустрије, а након припајања те земље Немачкој, она се преселила у Минхен, где је почела да ради као чувар у концентрационом логору код Лихтенбурга 1938. године. Тамо је радила са још педесетак СС-овки, а ускоро је пребачена у већи логор – Равенсбирк у близини Берлина, 15. маја 1939. године.
Надређене је импресионирала толико, да су ускоро почели да је наговарају да се придружи нацистичкој странци како би званично могли да је унапреде.
Пријатељица „хијене Аушвица“
У марту 1941. године Мариа Мандл се придружила нацистима, а само годину дана касније је постала заповедница логора. Надгледала је извршавање задатака и одређивала казне непослушним затвореницима.
Годину дана након придруживања нацистима, Мариа је распоређена у Аушвиц, где је њена окрутност добила нову димензију. Изнад ње је био само Рудолф Хес као заповедник логора, а Манделова је контролисала све затворенице, и то не само у Аушвицу већ и у околним логорима.
Посебно пријатељство је развила са Ирмом Грес – „хијеном Аушвица“, једном од најсуровијих стражарки логора смрти. Њу је чак и унапредила и ставила на чело кампа за Мађарице.
Сведоци су причали како је Мариа често немо стајала на вратима логора и посматрала затворенице како пролазе. Ако би нека само окренула главу, или узвратила поглед, напустила би колону, а затим би нестала без трага.
„Звер“ у сукњи
Манделова је убрзо добила надимак „звер“ међу затвореницима због своје невероватне окрутности. Проверавала је пописе заробљеника и лично је и послала око пола милиона жене и деце у смрт у гасне коморе.
По њеним наређењима је основан Женски оркестар Аушвица, где су девојке присилно свирале инструменте како би биле поштеђене тешког рада. Морале су да музицирају у свим приликама.
Жене су после исцрпљујућег рада морале да марширају у ритму музике, која је пратила готово све прилике у логору. Обраћање заповедника, па чак и вешања затвореника – описала је преживела из Аушвица, Лусија Аделсбергер.
„Омиљена Хитлерова девојка“
Због свих ових „успеха“ Манделова је награђена војним одликовањем. Крајем 1944. године је пребачена у Дахау, а ускоро су и Аушвиц и Дахау ослобођени.
Марија је побегла у родни крај средином 1945. године, где су је ухватили амерички војници. У октобру 1946. године су је изручили властима Народне републике Пољске где је чекало суђење. У Кракову је након краћег суђења осуђена на вешање.
Станислава Рачвалова, једна од преживелих из Аушвица, била је у ћелији одмах до Маријине, па је преводила њене разговоре са чуварима. Касније је причала да је тражила опрост пре самог вешања.
Обешена је 24. јануара 1948. године, а сахрањена је у неозначен гроб.
