Pročitaj mi članakU najnovijoj verziji skandaloznog nacrta Zakona o MUP, koji vlast, ponovo, pokušava da progura na mala vrata do skupštinske procedure, najveću pažnju je opet izazvao predlog za legalizaciju pametnih kamera i sistema za praćenje i prepoznavnje lica, kojim bi se direktno ugrozilo pravo građana na privatnost, ali i slobodu kretanja. Ipak, kako je za “Novu” navelo više izvora iz MUP, sporni nacrt trebalo bi sagledati daleko šire, jer postoji latentna opasnost da je pitanje kamera namerno podmetnuto kako bi skrenulo pažnju javnosti sa drugih odredbi, podjednako pogubnih, kako za građane, tako i za policiju.
Намера државе Србије да спроведе масовни надзор над својим грађанима и тако директно утиче на њихова, Уставом загарантована права и слободе, изазвала је још 2019. велику пажњу, како домаће, тако и светске јавности. Док је МУП ову набавку правдао потребом за повећањем безбедности, невладин сектор, правници и други стручњаци већ три године апелују да је употреба оваквог софтвера незаконита и да представља атак на све оно што је гарантовано Европском повељом о људским правима.
Управо је овај софтвер покренуо питање измене актуелног Закона о полицији, које се убрзо претворило у писање комплетно новог Закона о министарству унутрашњих послова, а чији је нацрт већ два пута враћан на дораду због бурних реакција јавности.
Јавност је оправдано забринута да би овакав систем могао да се злоупотребљава, имајући у виду да годинама уназад сведочи незамисливим малверзацијама унутар МУП. Осим што Србија и даље није досегла цивилизацијски ниво који би подразумевао непостојање ризика од злоупотреба, власт би имала и озбиљну потешкоћу да објасни јавности чиме би, у актуелним околностима, могла да гарантује безбедност и професионализам, имајући у виду све оно што је сама представљала јавности о раду МУП.
Јер, у том истом МУП је неко прислушкивао председника и његову породицу, бивши министар је, заједно са својом државном секретарком планирао државни удар, високи службеници су шуровали с мафијом…
Шта је онда остало обичном грађанину да мисли о сигурности података о сопственој личности?
Такође, због чињенице да нису изостале ни реакције европских званичника, који су јасно ставили до знања властима у Србији да су свесни опасности да би овај систем могао да се злоупотребљава, саговорници “Нове” из МУП не одбацују могућност да је питање камера плански истурено у први план, као и да би у одређеном тренутку било избрисано из финалног нацрта.
“Мало је вероватно да би власт прогурала у Закон оно што споре њени евопски партнери. Изгледи су да је ово питање само још једна “коска” која реба да полужи за скретање пажње, док се без велике помпе прогуравају одредбе које су тичу директно полиције и њених запослених, а које прете да је направе партијским инструментом, која ће служити власти, а не народу који је плаћа”, казао је за “Нову” добро обавештен извор.
Он додаје да је најспорније драстично повећање овлашћења ресорног министра, који по обичају не долази из редова полиције, већ владајуће партије.
“Ако се све полуге управљања и кадрирања дају у руке партисјком изасланику, онда је сасвим је јасно на шта би та полиција могла да личи. И оно мало професионалаца који досад нису растерани, биће стављени под контролу”, каже наш саговорник.
Оно што би такође могао да буде знак да је у питању “коска” јесте и оправдана сумња да – МУП већ увелико и незаконито користи овај систем, те да му званична легализација није ни потребна.
Прекршајне пријаве које су добијали учесници грађанских еколошких протеста, а који тврде да их нико на истим није идентфиковао, подгрејало је ове спекулације. У причу се тада укључио и Повереник који је више пута тражио објашњење како су еко активисти идентификовани, али су до данас конкретна објашњења изостала.
Додатну забуну унеле су фотографије и снимци са ових протеста, на којима су се виделе особе у цивилу како у рукама држе непознате уређаје. Део јавности је одмах посумњао да су управо ти уређаји део тог спорног софтера, али МУП ни то никада није појаснио.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 11, 2022
