Прочитај ми чланакСвечаном литургијом, као што је и почео, завршен је Свеправославни сабор на Криту, на којем је усаглашен заједнички документ о односу Православне цркве према другим хришћанским црквама и другим нехришћанским религијским заједницама, а верном народу је упућена порука да је јединство цркве највећа вредност свих хришћана.
Фото: Српскa Православнa Црквa
У саопштењу СПЦ, које је потписао митрополит Порфирије, стоји да се на поменутом документу радило највише, из разлога што је, како каже, наравно, свима јасно да је реч Господња и молитва да сви једно буду заповест, али да јединство није романтичарска и сентиментална реалност и ствар, и да о њему треба обавезно трезвено, саборски промишљати.
„Зато, дубоко осећајући да је дијалог не само потребан, сматрамо да га треба унапређивати и покушавати у духу Јеванђеља, а у складу са канонима и предањем Цркве, корачати ка том јединству“, наводи се у саопштењу.
У исто време, додаје се, треба одредити начине и границе, сваки конкретан корак како то реализовати, јер јединство треба да буде и у истини и у љубави.
Документ је потписан у недељу, последњег дана Сабора који је затворио Васељенски патријарх у присуству представника гостију, који су били и на почетку и на завршетку Сабора, из редова Римокатоличке Цркве и протестантских Цркава.
Са Сабора су, додаје се, упућене две поруке. Реч је, како се наводи, о једном циркуларном писму упућеном свим помесним Црквама на увид и на рецепцију, зато што све саборске одлуке које су доношене кроз векове, никада нису саме по себи бивале коначне, па је било је неопходно да се провере прихватањем верног народа и пуноће Цркве.
То, истиче се, опширније циркуларно писмо садржи, поред једног богословског увода о томе шта је Црква, и најважније закључке и тезе по свакој теми којом се Сабор бавио.
Поред тога, Сабор је упутио краћу поруку верном народу у којој се наглашава да је јединство Цркве највећа вредност за нас хришћане, а да то јединство Цркве заправо јесте Сабор, реализује се кроз саборност, а темељи се на оваплоћеном Сину Божјем, Богочовеку Христу.
Такође је наглашено да као хришћани не можемо бити самозаљубљени и чувати истину јеванђеља само за себе као своје власништво, него је морамо сведочити пред светом, морамо пружати руку наде, руку спасења, руку љубави и онима који су близу и онима који су далеко.
Сабор је завршен свечаном литургијом коју је служио патријарх Васељенски уз саслуживање поглавара свих Цркава.
