Pročitaj mi članakSrpski sabor Zavetnici poziva državni vrh Republike Srbije da pruži punu podršku najavljenom referendumu o Danu Republike Srpske, koji je Narodna Skupština RS raspisala za 25. septembar ove godine.
ФОТО: Србин.инфо – Ненад Златановић
Као држава потписница и гарант Дејтонског мировног споразума Република Србија дужна је да пружи сву неопходну дипломатску и правну помоћ руководству Српске у одржавању поменутог референдума. На то је између осталог обавезује и сопствени Устав у којем изричито стоји да је Република Србија привржена поштовању правних и демократских принципа на којима почива вршење јавне власти, међу којима има референдум кључно место.
Било каква другачија реакција Београда била би порука за Србе у РС да се Србија придружила онима који врше притисак на Српску.
Сматрамо да је одлука тзв. Савета за имплементацију мира у БиХ (ПИК) којом се претећим тоном позива на одустајање од референдума о Дану РС још једно у низу политичких средстава са којима се врши притисак на Бањалуку да прихвати противправну ревизију Дејтонског споразума. Савет за имплементацију мира нема свој легитимитет у Дејтонском споразуму, па тиме ни надлежност да се изјашњава о питањима која се тичу заштите виталних националних интереса Републике Српске.
У наставку истичемо кључне правне аргументе који јасно указују да је референдум о Дану Републике Српске легитимно право српског народа у БиХ и одговор на насилне покушаје укидања српског ентитета.
ОПРАВДАНОСТ РЕФЕРЕНДУМА О ДАНУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ:
Референдум је есенциална (суштинска) одредница Дејтонског мировног споразума. Као међународни уговор, заснован на принципу високе децентрализације политичког уређења и равноправности оба ентитета референдум мора у правно-политичком систему БиХ да се третира као кључни механизам за заштиту виталних интереса конститутивних народа;
На основу наведеног Република Српска има право да употребом референдума штити сваки свој интерес или Дејтоном загарантовано право, које јој својим одлукама угрожавају тзв. централни државни органи, односно органи на нивоу БиХ;
Ниједан орган власти на нивоу БиХ (па чак ни Уставни суд БиХ) нема право да Српској као ентитету са државно-правним елементима оспорава право на референдум. То би значило да истовремено оспорава и сам Дејтонски споразум, што представља његово грубо кршење;
Расписивање референдума припада ентитетима, јер није изричито дато у надлежност БиХ. То гарантује члан 3.3.а) Устава БиХ;
Референдум на који позивају председник Републике Српске и Народна скупштина Републике Српске има за циљ да се исправе кршења Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ на начин који је у потпуности усклађен са њима;
Дејтонски споразум не садржи ниједну одредбу која би се могла тумачити као забрана или ограничавање референдума;
Референдум о Дану РС (као и евентуални референдум о Суду и Тужилаштву БиХ) одраз је одредби и слова Дејтона, према којима је носиоц унутрашњег суверенитета на територији Српске легитимно државно руководство у Бањалуци. Референдумско питање регулише материју, која потпада под изричиту надлежност органа Српске, а не органа у Сарајеву. Српска тиме ни на који начин не крши или ургожава права другог ентитета или права друга два конститутивна народа, Хрвата и Бошњака;
Покушаји да се оспори Референдум о Дану РС део су систематског политичког плана западне међународне заједнице (коју у БиХ пре свега представља Високи представник као и три стране судије УС БиХ) да се Српска лиши своје политичке самосталности и статуса уговорне стране Дејтонског споразума. Покушаји оспоравања референдума само су наставак притисака који су отпочели нелегитимном одлуком УС БиХ о забрани прославе 09. јануара;
Та забрана представља покушај афирмације иначе лажне теорије о томе, да Српска није настала 1992. године, него 1995, потписом самог Дејтона – то би значило да би Запад могао без сагласности Српске да измени Дејтон, а тиме и да укине Републику Српску као посебну политичку јединицу у БиХ;
Српска референдумом жели само да одговори на противправне потезе власти у Сарајеву и представника међународне заједнице који урушавају њен опстанак. Овим референдумом Српска штити себе, свој територијални поредак и свој народ;
Кључно је истаћи, да је Референдум о Дану Српске референдум који представља примену Дејтонског споразума; ово је још један у низу доказа о томе ко у БиХ заправо тежи ка поштовању Дејтона, а ко га крши. Поштује и примењује га Бањалука, а урушава Сарајево;
Референдум је најважнији одраз непосредне демократије и легитиман облик испољавања народне воље. Као такав референдум је механизам заштите виталних националних интереса у случају када се ти интереси угрожавају (насилним, противправним) наметањем решења, која имају за циљ ниподаштавање воље народа као носиоца врховне суверене власти.
Референдум је саставни део европског правног наслеђа и обавезујућих међународних конвенција о људским правима које су саставни део правног система БиХ и Републике Српске.“
