Прочитај ми чланакИнституције не служе само да би решавале проблеме. Институције служе и да се постарају да до проблема не дође. Да ли је решење заиста у обраћању институцијама, када нам једина важећа институција у овој држави, председник скоро свих грађана и грађанки Србије Александар Вучић? Зато и јесте отужно када председник Србије инсистира да нас назива великом породицом која живи тешке тренутке и која зато мора да се уједини. Око њега.
На позив студената који блокирају факултете, хиљаде демонстраната окупило се на протесту испред Уставног суда у Београду. Кључни захтев протеста је, како наводе, утврђивање политичке и кривичне одговорности за несрећу у Новом Саду, у којој је погинуло 15, а тешко повређено двоје људи.
– Последњих недеља сведочили смо повредама Устава, и у складу са тим смо одлучили да се симболично окупимо испред зграде Уставног суда и искажемо наше незадовољство – наводи се у саопштењу студената, који у протеклих месец и по дана учествују у блокади факултета широм Србије
Власт каже: испунили смо све захтеве студената! Студенти поручују: нису испуњени захтеви, настављамо блокаде. И шта сад? Представници студената, најавили су да остају доследни у својим захтевима. Навели су и да ће урадити све да Србија буде земља у којој институције раде свој посао, закони важе за све, а да млади не морају да знају ко је председник или премијер. Међутим, извесни догађаји некако су коинцидирали као тужна потврда сумрака сваке памети и пристојности у Србији. Политички коректној јавности, наклоњеној режиму, не смета перманентни простаклук и лагање новорадикала. Кључни механизми страха су претње и притисци, правна и физичка несигурност. Живимо у време темељног кршења закона и Устава и експерти упозоравају да не смемо пристати на оно како јесте, већ тежити ономе како би требало да буде.
Заменик председника Странке слободе и правде (ССП) Борко Стефановић оценио је да су студентски протести легитимни, прецизни у захтевима и потпуно оправдани, а однос власти према њима – очекивано срамотан. Додао је да је „однос режима према величанственим студентским протестима, блокадама и захтевима очекивано срамотан, препун мржње и покушаја поделе и насиља“. Рекао је и да „режим не може да дозволи институцијама да испуни захтеве студената јер би тиме себе развластио и сва њихова корупција би изашла на видело“.
– Због свега наведеног режим покушава панично да заустави студенте, да их подели, компромитује и повеже са странкама које иначе немају никакве везе са њиховим протестима – казао је Стефановић.
Салва председничких повреда Устава малтене је нешто уобичајено и толеришуће зарад тобожњег општег добра. По Уставу председник „оличава јединство државе“ (члан 111), а у стварности конкретна личност задобија, чува и негује ауторитарно јединство сопствене сконцентрисане власти. Једна од честих активности председника Србије јесу напади на судство и судије. Судије и тужиоци у данашњој Србији осећају политички притисак који долази са телевизијских екрана са којих незадовољан председник жели да обара и мења њихове одлуке. Председник у ту сврху користи говор мржње, узнемиравање, прејудицирање, застрашивање, нарушавање ауторитета.
Сада, 12 година касније, од институција у Србији није остао камен на камену. Што се Вучића тиче, баш тако треба да буде. Он је показао да између њега и народа не сме стајати ништа. Он је једини и апсолутни, а заправо самопроглашени тумач жеља и воље народа. У том смислу, подела власти заједно са свим својим институцијама за њега је чисти вишак. А поготово су вишак установе где се полажу рачуни и повлаче границе моћи. Било нам је тада јасно и да народ није народ. Дакле, вођа уместо институција. То је питање са којим се Србија данас поново по ко зна који пут у историји суочава. Истовремено, морамо да будемо свесни да је неприкосновени вођа искористио свој потенцијал да институције државе сведе на голу форму, на празну љуштуру.
Међутим, у Српској напредној странци није спроведена принципијелна диференцијација (како су то комунисти звали). Будност им је попустила.
