Pročitaj mi članak

Zašto patrijarh odbacuje one koji vole SPC i KiM, a brani one koji ih mrze?

0

Zašto je patrijarh odbacio one koji vole Crkvu i KiM, a brani one koji ne vole Crkvu i KiM? Meni se čini da je patrijarh Porfirije ucenjen, tj. da je cela SPC ucenjena

Био сам на првом молебну за Косово и Метохију у Храму Светог Саве који је служио патријарх Порфирије. За недељу, 5. март, биле су заказане литије за Косово и Метохију, које организују исти људи или исте организације које су организовале литије против Европрајда (те литије су имале подршку неких владика, а на крају се и патријарх Порфирије појавио и служио молебан). Поред тога, опозиција која је против прихватања ЕУ плана за КиМ најавила је подршку литијама за КиМ, али и друге видове борбе. Сви који су против прихватања ЕУ ултиматума или плана за КиМ, и део су СПЦ, били су у Храму Светог Саве на молебну у петак.

Патријарх Порфирије је свима нама – који смо црквени људи, а против власти која десет година умањује ионако слабо присуство Србије на Косову и Метохији, што је почело прихватањем тзв. Бриселског споразума, а кулминирало ЕУ планом или ултиматумом за КиМ – поручио (то је мој утисак) да смо „добронамерни”, али да „биће Цркве не разумемо”, или бисмо „хтели да кројимо” Цркву „по својој слици и прилици”, затим да Црква нема „ништа против да свако изрази бригу о светој српској земљи КиМ на свој начин и да га организује изван храма, али Црква не може пристати да се без ње изван храма неко облачи у њено име и користи њено име без обзира о којој врсти организације се ради без обзира што може имати истинске и часне намере”, пошто „Црква зна ко је и шта је, а иза разних организација не знајмо ко стоји, а често то ни они сами не знају”.

Стојим, слушам беседу патријарха, гледам, у Храму испред патријарха Порфирија стоје проф. др. Милош Ковић, проф. др Слободан Рељић, др Слободан Јанковић, Александар Павић, Драган Вујичић, Миодраг Зарковић, Слободан Стојичевић, Александар Живковић, организатори литија из Савеза православних жена, чланови удружења Лекари и родитељи за науку и етику, Двери, Народне странке и осталих патриотских странака опозиције. Да ли је патријарх стварно на њих мислио и да ли патријарх стварно не зна ко стоји иза нпр. Покрета за одбрану Косова и Метохије? А да они који воде државу знају шта раде и где нас воде?

Зашто функционери и чланови СНС и СПС нису били на молебну за Косово и Метохију? Зар позив на молебан за КиМ није упућен свим грађанима, свим Србима којима је стало до КиМ? Патријарх је јуче на крају беседе рекао да „Црква никада није била, нити ће бити, нити може бити фактор сукоба, већ место за разумевање и тешење” и да је она ту „да теши да буде компас и оријентир, а никако да доприноси раздорима”. Ипак, никога из власти није било у Храму Светог Саве, а ни оних који су гласали за странке владајуће коалиције. А патријарх гура од себе оне који долазе у Цркву. То је, у најмању руку, необично понашање пастира према свом стаду.

Јер – да није било нас из опозиције – на молебан у Храм Светог Саве који је служио патријарх СПЦ дошло би 50 људи, и то би изгледало жалосно. Шта ће свет сада да мисли, и непријатељи и савезници, колико је српском народу стало до КиМ, ако Срби не долазе на молебан за КиМ који служи патријарх СПЦ? А нема великих протеста опозиције? На протесту опозиције 15. фебруара било је ангажовано толико полицајаца да су могли да ухапсе све који су дошли на протест. Били су сакривени у околним улицама, десетине џипова и „марица”. Исто тако и око Храма Светог Саве било је распоређено довољно полицајаца да се ухапсе сви који су дошли на молебан. Људи из власти не долазе на молебан, али шаљу полицију, док патријарх има и обезбеђење тако да не може нико да му приђе. Мислим да је оно што је урадила власт хапшењем Златановића и Кнежевића била музика за уши за амбасадоре НАТО држава у Србији, као и беседа патријарха Порфирија на молебну за КиМ.

Патријарх Порфирије је неодређено рекао да би неко Цркву да упрегне „да им буде – опростите опет на изразу – у њиховом програму бесплатни извођач радова, да им изводи радове у њиховом лицемерном и недобронамерном науму”. Судећи према броју верника који су дошли у Храм на молебан који је служио патријарх, изгледа да народ верује да је СПЦ „бесплатни извођач радова”  власти, „да им изводи радове у њиховом лицемерном и недобронамерном науму”. Зато ме не би чудило да на следећи молебан дође врх СНС, са својом војском „сендвичара”.

Патријарх је на неки начин грубо одбацио вернике који долазе у Цркву и боре се за КиМ, због оних којима се „диже коса на глави” само кад им се спомене црква или који продају КиМ. Због тога се сада јављају коментари типа „патријарх је доведен да уништи Цркву“, „на следећи молебан нико неће доћи, то је био циљ оних који су довели Порфирија на трон Светог Саве“. Сада сви који су говорили да је патријарх Порфирије „Вучићев играч”, могу да кажу да су били у праву, а да смо ми, који смо очекивали да патријарх буде уз свој народ, погрешили. Заиста тако изгледа.

Зашто је патријарх одбацио оне који воле Цркву и Косово и Метохију, а брани оне који не воле Цркву и Косово и Метохију? Мени се чини, сад кад је прошло скоро 24 часа од молебна, да је патријарх Порфирије уцењен, тј. да је цела СПЦ уцењена. Беседа патријарха је изгледала као беседа човека коме су ставили пиштољ на главу и дали текст да прочита, како би отерао људе од себе. И даље ми је тешко да прихватим да је патријарх Порфирије, а то значи и Синод и Сабор СПЦ, обичан „Вучићев играч”. Знам да постоје свештеници којима се није свидела патријархова беседа, за епископе не знам – нико се још увек није огласио, што не значи да неће.

Ипак, кад се мало боље анализира патријархова беседа, он је рекао да Црква нема „ништа против да свако изрази бригу о светој српској земљи КИМ на свој начин” и да „може имати истинске и часне намере”. Патријарх је био у праву и за све што је рекао у вези с постом, смирењем и молитвом, молитва заиста јесте најјаче оружје хришћана. Једино спорно је то што се патријарх, односно Црква, оградила од литија и протеста опозиције, односно, од верника који чине већину црквеног народа. Мени се чини да је порука коју је патријарх послао: Цркви су руке везане, подржаћемо свакога ко може да нас ослободи, али да то не ради у име Цркве. Ако је то тако, то је поштено и исправно. Исправно јер Црква мора да остане одвојена од државе, а поштено јер Црква не сме да се меша у изборе. Међутим, било би поштено да сад патријарх или СПЦ не подржи ни владајућу коалицију да остану на власти, да не буде ничији „извођач радова”. Пре свега, да се СПЦ јасно изјасни, да ли прихвата или одбацује ЕУ план за КиМ. Тај ЕУ ултиматум патријарх није поменуо у беседи, па ми и даље не знамо став СПЦ поводом тог плана или тих преговора. Можда је патријарх послао поруку да ће СПЦ остати уз свој народ на КиМ и ако се усвоји ЕУ план и тзв. Косово постане независна држава? Заиста је нејасно шта патријарх или СПЦ мисли о ЕУ плану, а настављају се разговори у Бриселу поводом тог плана за КиМ. Да ли СПЦ „изводи радове” за ЕУ или НАТО? Да ли због тога неки све то доводе у везу са договором између СПЦ и САД, а који је укључивао аутокефалност МПЦ-ОА, пут патријарха у САД и ЕУ план за КиМ?

У суштини, ништа се није променило након беседе патријарха Порфирија. Мени се чини да сада патријарх или СПЦ нису највећи проблем. Чак и да је патријарх Порфирије „Вучићев играч”, то није цела СПЦ, сигуран сам да има владика који то нису, а још више свештеника, на крају, Цркву чини и народ (мирјани), у народу је велика већина против прихватања ЕУ плана за КиМ и против екуменизма. Наше је да идемо у храмове и цркве на молебне за КиМ, пошто су то наши храмови и наше цркве и зато нећемо да дозволимо да нам их било ко отима, па чак и ако се ради о епископима. Отераћемо епископе и довести друге.

И литије ће ипак бити одржане, а молебни ће се наставити. Јасно је да ће коначно решење за КиМ доћи кад се заврши рат у Украјини. Зато молитва заиста јесте најјаче оружје које имамо: да се Срби сложе и обоже, да се непријатељи уразуме или да неки бољи људи воде НАТО државе, да Русија што пре успешно заврши мисију у Украјини и да Србија у својим међународно признатим границама и према УН резолуцији 1244 након договора између Русије и Запада постане део руске интересне зоне, део источног европског блока. Јасно је да без помоћи Бога не можемо сачувати или повратити КиМ. Зато не бих потценио молитве, литије и молебне. И не бих потценио интелигенцију и информисаност наших владика, па и ако они потцењују нас.

На крају – немамо други избор осим да организујемо литије без благослова патријарха и да одлазимо на молебне за КиМ које служи патријарх Порфирије.