Прочитај ми чланакОд кад је поново успостављена Патријаршија 1920. године, свака власт је имала амбицију да наметне свог човека као први избор за поглавара Српске православне цркве. Чинио је то краљ Александар Карађорђевић, то су радили и комунисти, власт предвођена Демократском странком је такође имала свог фаворита, па зато и не чуди што то данас ради и Српска напредна странка, односно њен лидер Александар Вучић.
Међутим, оно што избор 46. поглавара СПЦ чини значајно другачијим у односу на претходне, јесте то што сада у кампањи за наследника патријарха Иринеја директно учествује човек који је персонификација власти у Србији – Александар Вучић.
Председник не крије да му је питање избора патријарха од суштинске важности у овом тренутку и да ће евентуалним избором “свог пика” на место првог човека СПЦ успети да амортизује озбиљно незадовољство унутар ове институције.
То незадовољство се најпре осликава у томе што немали део епископа сматра да је актуелна косовска политика власти погубна за интересе Српске православне цркве и тамошњег народа, те да је, како они сматрају, неприхватљиво да Србија на било који начин третира Косово, осим као сопствену територију.
Питање статуса Косова није једини разлог због чега један део Цркве не гледа благонаклоно према политици Александра Вучића.
Вучићево појављивање на Сабору 2019. године, као и чињеница да пре њега на саборским седницама нису присустовали највиши државни службеници, за део владика је представљао груб уплив државе у црквена питања и потез који најбоље осликава однос власти према овој институцији. Ако се узме у обзир да се Вучић тада повишеним тоном обраћао појединим епископима и да је неке од њих окарактерисао као “коловође” и “инспираторе” сукоба са државом, онда је и јасно због чега сада посвећено ради на предупређивању евентуалног бунта, који би могао да проистекне након избора новог поглавара.
Власт је свесна да би устоличење епископа, који не би по сваку цену држао њихову страну, могло да утиче и на њихово бирачко тело и да би се у том случају јавност неретко сусретала са питањем: Коме више верујемо? Председнику или Цркви?
Имајући у виду да такмичење са институцијом у коју овдашњи народ има највише поверења може да има озбиљне политичке последице, попут оних које данас трпи Ђукановићев ДПС у Црној Гори, власт у Србији је одлучила да учини све што је до ње како би се и најмање назнаке таквог сценарија избегле.
У ту сврху су организовани јавни и тајни састанци са владикама на чији се глас рачуна, пласирају се вести у прорежимским медијима о “невиђеној хајци на СПЦ”, припрема терен за избор патријарха у крипти Храма, али и најављују протести на Врачару, за чију се организацију већ оптужују неподобни епископи.
Све то чини предстојећи Изборни сабор далеко занимљивијим од свих досадашањих и баш због тога је медијски испраћен као ниједан до сада. Разлог није то што се део владика отворено супротставља државном апарату(тога је увек било и биће), већ то што тај државни апарат, као ниједан пре њега, активно учествује у доношењу најважније одлуке унутар СПЦ.
За власт је тренутно најважније да на чело Цркве дође особа која ће аминовати њену косовску политику, прихватити Вучића као човека “датог од Бога”, али и особа која ће остати нема на гажење и гушење сваке врсте слободе у друштву.
Уколико не дође такав, онда постоји и објективни страх да ће их неки нови патријарх у једном тренутку подсетити да су слобода воље и избора међу основним постулатима вере њихових следбеника и да им то нико не може одузимати. А такав став није добродошао у данашњој Србији.
Изборни сабор Српске православне цркве биће одржан сутра у крипти Храма Светог Саве, а претходно ће епискоопи служити литургију, која ће почети у 09 сати.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 17, 2021
