Прочитај ми чланакИнцидент испред Председништва могао би да буде озбиљан показатељ у ком смеру ће ићи одбрана режима од најављеног бојкота избора.
Није случајно што су у суботу увече испред Председништва изостали припадници полиције, иако су организатори протеста претходно најавили органима реда да желе симболично да на радном месту Александра Вучића уруче списак за захтевима за фер изборе.
Уместо да се обави унапред најављени церемонијални чин, испред зграде је демонстранте дочекала група насилника у цивилу, који су без легитимације кренули да пребијају окупљене. Зашто полиције није било? Ко јој је рекао да се склони испред Председништва и зашто се није накнадно појавила да спречи веће нереде?
По свему судећи, овај инцидент није био случајан, већ пласирање поруке од стране режима шта чека опозицију уколико од септембра крене у велики бојкот лажних избора. По фашистичким манирима, режим би врло лако могао широм земље да организује своје фаланге, које ће се ако треба и физички обрачунавати са опозицијом која буде желела да не дозволи одржавање лажних избора.
Иако је по Вучићевим речима испред Председништва било и припадника Војске (јадна је Србија ако ће такви, неутренирани, подгојени и задригли да је бране у случају напада), многи су међу батинашима препознали и људе с оне стране закона, који су, по свему судећи, координисани од стране служби („беспрекорни и из финих породица“, како их је назвао Вучић).
Вучић је најавио да ће убудуће, по опробаном рецепту, испред Председништва поставити девојке и жене, а затим ће, очекивано, преко режимских самозваних медија, вероватно изрежирати њихова лажна пребијања од стране Обрадовића, Ђиласа, Трифуновића и осталих…
Ипак, ова шарада се спрема да буде у употреби само до јесени, а када опозиција и званично започне кампању бојкота избора, ствари би могле да се драматично промене. Вучић ће тада да подсети народ како се власт брутално обрачунава са демонстрацијама у Паризу, Москви, Вашингтону…
Чак и када је зимус на улице Београда изашло сто хиљада људи, Вучић није био нервозан. Осим пребијања демонстраната који су ушли у РТС, стално је истицао да он не брани шетње и да они тако могу сваки дан…
Сада је ситуација потпуно другачија, а Вучић је веома нервозан. Раније је био опуштен јер је знао да шта код да се дешава на улици није важно, јер ће доћи избори на којима ће он увек да победи, уз помоћ „бројања“ у РИК-у, бугарских возова, сигурних и капиларних гласова, медијсе блокаде, дуплих спискова и дуплих гласачких листића из џепа.
Сада, када је извесно да опозиција не само да неће да учествује на таквим изборима, већ је спремна да на улици и спречи одржавање истих, Вучић схвата да улази у опасну зону из које неће моћи лако да се извуче, ма колико га са Запада подржавали и куражили да призна Косово.
Зато су Вучићеви хулигани испред Председништва имали за циљ да пошаљу поруку опозицији, застраше је и ставе јој до знања да је ово само почетак и да је Вучић спреман на много одлучније потезе у случају да покушају да спрече одржавање избора.
Другим речима, што Вучић буде нервознији, што на њему буде био већи притисак (а биће), много је већа вероватноћа и да ће пред демонстранте изводити наоружане припаднике војске и полиције, борбена кола, али и припаднике својих фаланги, батинаша и корисних идиота из криминалног и навијачког миљеа, који су под контролом дубоке УДБА државе.
Постоји оправдани страх да се режим, који по свом понашању има готово све одлике фашизма, не би либио да на дан такозваних избора, ако изађе стотине хиљаде људи на улице широм Србије, примени и бруталну физичку силу са несагледивим последицама.
Можемо само да замислимо шта би се десило уколико Вучић призна Косово, а онда осокољен подршком са Запада крене у обрачун са демонстрацијама због издаје јужне српске покрајине.
На крају, треба истаћи и дегутантну и циничну замену теза о убијеном Ранку Панићу, коју је Вучић данас поновио десетак пута. Прећуткује председник чињеницу да је Панић убијен од стране полиције када је на челу министарства унутрашњих послова био Ивица Дачић, његов неизбежни коалициони партнер.
Вучићев цинизам по овом питању је невероватан, ако се у обзир узме чињеница да је председник општине из СНС оптужен за паљење куће новинара, што би требало тумачити као покушај убиства, ако су батинаши нанели тешке повреде Борку Стефановићу, ако је режимска телевизија правила срамотне спотове којима су се цртале мете на челу убијеном Оливеру Ивановићу, да су новинари убијани док је Вучић био министар информисања у Милошевићевој влади…
Када се све то узме у обзир, ко још може да поверује у Вучићеве гаранције да се неће поновити нови случај Ранко Панић.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
