Зашто је Косово као део Србије на стратешкој мапи Ватикана

0

Сусрет српског председника Александра Вучића и папе Фрање у Ватикану потврда је да Света столица не мења став у погледу самопроглашене независности Косова и Метохије (КиМ), оцењује некадашњи српски и југословенски дипломата Зоран Миливојевић.

„То је политички изузетно важно, имајући у виду утицај Ватикана у глобалним размерама. Друго, то је важно сада, када је косовско питање добило на значају и постало део неких глобалних разматрања и ангажовања Вашингтона на директнији начин“, каже он.

Потврда ватиканског става свакако ће допринети даљем оснаживању Србије у наредном периоду када се говори о решавању косовског питања.

„Мислим да је позиција Ватикана инспирисана, пре свега, геостратешким и геополитичким циљевима Римокатоличке цркве у целини. Имајмо у виду чињеницу да Ватикан није задовољан положајем католика на КиМ, није задовољан експанзијом екстремног исламског фактора и да њему геополитички не одговара било каква афирмација исламизма на тим просторима“, сматра Миливојевић.

Ватикан такође неће да доводи у питање своје односе са православном црквом и имајући у виду папину политику отварања стратешког дијалога са православном црквом, суштина оваквог приступа Свете столице генерално је у заштити хришћанства, додаје наш саговорник.

Требало би очекивати да ће, у складу са ставовима Ватикана, бити оснажена настојања Србије да заштити своје државне и интересе Српске Православне Цркве на КиМ, укључујући и културно-историјско наслеђе.

Када говори о евентуалној помоћи Ватикана у српско-хрватском дијалогу, Миливојевић напомиње да Римокатоличка црква не мења став према питању канонизације Алојзија Степинца, контроверзног загребачког надбискупа и кардинала из времена НДХ.

„Питање канонизације није на дневном реду, дакле, остаје онако како је и раније било — ако нема сагласности СПЦ и ако по том питању нема сагласности на неком ширем нивоу, онда до тога очигледно неће ни доћи. Папа Фрања има у виду да би то довело у питање и односе са православном Црквом уопште, јер треба знати да иза става СПЦ стоји Руска Православна Црква и да би то сасвим сигурно утицало на даље односе, а Ватикан нема разлоге да због једног случаја, који је иначе и за њега споран, ризикује своје стратешке интересе и настојања да са православљем успостави дијалог у функцији интереса хришћанства“, сматра Миливојевић.

У политичком смислу, познато је да Ватикан не подржава радикално понашање дела хрватског римокатоличког свештенства и неће подржавати такву врсту приступа српско-хрватским односима.

Питање папине посете Србији повезано је и са односом Ватикана према Римокатоличкој цркви у Хрватској, случајем Степинац и свим оним што оптерећује односе између Србије и Хрватске, а пре свега са утицајем и учешћем хрватске католичке цркве у Другом светском рату.

„Када је реч о државном нивоу, папина посета није спорна, али у духовном смислу то и даље остаје питање о којем треба да се изјасни СПЦ. Када се отклони кључна сметња, а то је улога Римокатоличке цркве у Другом светском рату и однос према српском питању генерално, тада ће се стећи услови за реализацију једне такве посете“, наглашава Миливојевић.

Поздрав папи, који је преко Вучића упутио српски патријарх Иринеј, знак је да се ствари мењају у позитивном правцу и да се стварају услови да се ствари доведу на ниво који би омогућио папину посету Србији, закључује саговорник Спутњика.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!