Прочитај ми чланак

Зашто је дошло до бомбардовања Београда 6. априла 1941. и какве су биле последице

0

Двадесет петог марта 1941. године у Бечу су Драгиша Цветковић, председник владе Краљевине Југославије, и министар спољних послова Александар Цинцар Марковић, потписали протокол о приступању Југославије Тројним пакту, који су чиниле нацистичка Немачка, фашистичка Италија и Јапан.

Овим је стављена тачка на вишегодишње спољнополитичко окретање Београда према Немачкој, и удаљавање од традиционалних савезника, пре свега Француске. Међутим, приступање Југославије Тројном пакту био је потез изнуђен спољнополитичким околностима и интересом да се спаси Југославија, односно да, удовољавајући Хитлеровој агресивности и огромним притисцима Немачке, колико је год то било могуће у датом тренутку, Југославија сачува своје позиције и своју неутралност. Дакле, не може бити речи о приступању савезу фашистичких сила из идеолошких или светоназорних разлога, већ једино о тадашњој процени политичког врха да ће приступањем Тројном пакту Југославија и њено становништво бити сачувани на најбољи могући начин.

Фото: Принтскрин/ Б. Петрановић, Историја Југославије

 

Огорчење народа изазвано приступањем Југославије Тројном пакту било је огромно, па су широм  земље избиле демонстрације против овог потеза владе. Огорчење  је, међутим, било подржавано и подстрекивано и од стране спољашњих сила. Британски обавештајни извештаји неоспорно потврђују да су њихове агенције за тајну пропаганду “непрестано подстицале народну жељу да се пружи отпор“.

Такође, британска обавештајна служба (СОЕ) је ангажовала своје сараднике међу политиком елитом и утицајним људима, како би оборила југословенску “пронемачку“ владу. Исти извештаји недвосмилено указују како су, на пример, Земљорадничка странка и организација Народна одбрана били “главни инструменти“ британске политике у Југославији, и на њеном “платном списку“.

Користећи оправдани гнев народа, своје “играче“ и своје механизме деловања, британска служба је имала одлучујућу улогу у организацији и извођењу пуча (државног удара) 27. марта (дан по повратку Цветковића и Цинцар Марковића из Беча). Мартовски пуч извела је војска уз помоћ опозиционих странака и политичара (међу којима је предњачила поменута Земљорадничка странка), искористивши тренутак одсутности кнеза-намесника Павла Карађорђевића, који је отпутовао за Љубљану. Војска је преузела контролу над владиним и стратешким објектима, и сменила владу Драгише Цветковића. На власт је, уместо принца-намесника Павла, доведен малолетни краљ Петар Карађорђевић, син краља Александра убијеног у Марсељу 1934. Главни британски циљ био је да Југославију задржи изван немачке орбите, због њеног стратешком положаја на Балкану.

Фото: Принтскрин/ Б. Петрановић, Историја Југославије

 

Чувши за догађаје у Београду, Хитлер је добио нападе беса. Иако је нова пучистичка влада на челу са генералом Душаном Симовићем, одмах изјавила да остаје привржена добрим односима са Немачком, осветољубиви Хитлер је дао налог да се активира Директива бр. 25 о нападу на Југославију, и тиме казни ова непослушна земља. Сматра се да су догађаји у Југославији одгодили планирани Хитлеров напад на Русију (СССР). Хитлер који је током саветовања са својим војно-политичким врхом изјавио како Срби и Словенци никада нису били пријатељи Немачке, наредио је уништење Југославије.

Шестог априла 1941. у 6 и 30 ујутру Београд је напало преко 450 немачких авиона (више од 230 бомбардера и око 120 ловаца). Авиони су полетали из Беча, Граца и Арада. Град је бомбардован у више наврата од 6. до 12 априла, а употребљено је око 450 тона запаљивих бомби. Италијанска авијација је напала места у Далмацији. Југословенска авијација је храбро пошла у обрачун са надмоћнијим непријатељем. Оборено је око 40 немачких авиона, а погинуло је 11 југословенских пилота. Међутим, надмоћност у броју и технички моћнија немачка авијација нису давали никакву наду у победу. На копну, Немачка 12. Армија стационирана у Бугарској, одмах је пресекла везу између Југославије и Грчке.

Фото: Принтскрин/ Б.Петрановић, Историја Југославије

 

Тачна бројка погинулих у немачком бомбардовању Београда никада није прецизно утврђена, па се креће између 2500 и 4000 људи (немачке процене су мање, око 1500 људи). Уништено је 630 зграда, међу њима и зграда Народне библиотеке Србије са 350.000 књига, међу којима и најзначајнији средњовековни рукописи.

После краткотрајног тзв. Априлског рата, Југославија је потписала капитулацију 17. априла, а краља и влада су се повукли у иностранство. Југославија је окупирана и подељена између окупаторских сила и фактички је престала да постоји, мада силе победнице у Другом светско рату никада нису признале престанак њеног постојања, тако да је, правно (de iure) Југославија наставила свој државно-правни субјективитет, представљана од стране избегличке владе у Лондону.

Иван Ристић, доктор историјских наука