Прочитај ми чланакСједињене државе су недавно почеле да губе своје стратешке позиције на Блиском истоку. Када неко каже да се америчка империја распада, то више не звучи као претеривање. То дефинитивно значи да ће се то догодити управо пред нашим очима. Пропали покушај смене режима у Сирији је открио праву природу такозваног Арапског пролећа, а једино они који сâми желе да буду обузети илузијама, западне масовне медије сматрају поузданим извором информација.
Сједињене државе су недавно почеле да губе своје стратешке позиције на Блиском истоку. Када неко каже да се америчка империја распада, то више не звучи као претеривање. То дефинитивно значи да ће се то догодити управо пред нашим очима. Пропали покушај смене режима у Сирији је открио праву природу такозваног Арапског пролећа, а једино они који сâми желе да буду обузети илузијама, западне масовне медије сматрају поузданим извором информација.
Арапско пролеће је имало много дубљу сврху, а то је останак и ширење светске доминације Сједињених држава, наметањем западног начина живота, тачније, западне идеологије арапском свету. Западњачке вредности и начин живота су били препознати као прерушени ђаво, када су Сједињене државе примењивале меку моћ над мањим земљама.
Западњачке вредности су далеко од доброг. Оне, у ствари, нису ништа друго, до утопистичке неолибералне економске идеје Милтона Фридмана (књига Наоми Клајн, Доктрина шока: успон разарајућег капитализма, је један од најбољих докумената написаних на ову тему). Слободно или либерално тржиште, капитализам, јесте доктрина која захтева да се све жртвује на скаредном олтару трговине, укључујући и традиционалне и религиозе вредности. Зато су националне државе и религиозне вредности представљају претњу за западне канале моћи – претњу која морају уништити супранационалне или секуларне снаге.
Предводник и покретачка снага овог “напретка” су Сједињене државе. Па, ако Сједињене државе изгубе ту главну улогу, хоће ли се напредак зауставити? Или, ако победи Трамп, хоће ли он променити курс и зауставити напредак? Хоће ли свет пронаћи нови начин живота? Заједно? Или ће се свет вратити националним државама и религиозним вредностима?
На ова питања немам одговоре, али је Западу сигурно потребан нови систем вредности или нова идеологија, како би се попунио вакуум, ако ће се западни систем читав распасти. У идеалном случају, то би биле добре околности за лабав савез различитих религија и политичких идеологија да се споје – духовна многополарност која уједињује народе, а не раздваја их.
Зашто је ово важно? Сви политички системи су засновани на одређеној идеологији или доктрини. Западни систем слободног тржишта има своје пророке попут поменутог Фридмана, али има и Збигњева Бжежинског, који игра главну улогу у тренутним догађајима.
Делује запрепашћујуће, али чини се да су неке фракције америчких власти и даље заточеници застареле политичке доктрине Збигњева Бжежинског (иако изгледа као да је Бжежински променио мишљење). Ако неко жели да схвати дешавања у Украјини и на Блиском истоку, требало би да прочита Велику шаховску таблу, Збигњева Бжежинског, који је био саветник за националну безбедност америчког председника Џимија Картера од 1977. до 1981. године.
Дакле, овaj цитат Џимија Картера је откровење, и нуди неку слику ствари које долазе: „Нека свима наша позиција буде сасвим јасна: Било какав покушај спољних сила да преузму контролу над регионом Персијског залива ће се сматрати нападом на виталне интересе Сједињених држава, и такав напад ће бити одбијени по сваку цену, укључујући и војну силу. “ Лако је видети јак утицај Бжежинског у претходним речима. Запад је покушао да избегне идеолошке везе, али је јасно да је неолиберална идеологија слободног тржишта била покретачка снага и доминантна сила иза геополитичког мишљења Сједињених држава већ дуже време.
Витални интереси Сједињених држава, које помиње Картер, нису баш национални интерес, али јесу интереси оних који желе да контролишу енергетске ресурсе, а пре свега то су интереси мултинационалних корпорација. То је као да Фридман и Бжежински, руку под руку, полако јашу ка Истоку за просперитетним заласком сунца, повлачећи невољну америчку влада за собом, као у каубојским филмовима.
Али сада се чини да постоји реалан и не тако славан залазак сунца за неолиберализам. Идеологије слободног тржишта падају и губе своје позиције и привлачност. То је оно што се заиста догађа сада.
Људи почињу да мрзе глобализам, јер није функционисао према очекивањима. Људи почињу да мрзе и Европску унију јер није успела, као што се очекивало. Људи су почели да губе веру и у западни финансијски систем, јер није радио како се очекивало. А, када пада идеолошка основа, све што на њој грађено, пада заједно са њом. Зато је важно да се развије трајна идеолошка основа Евроазије и многополарног света, контрасила неолиберализму који уништава унутрашњу кохезију било ког народа и било које идеологије.
Неолиберализам је, у својој правој природи, деструктивна и раздвајајућа сила, иако либерализам покушава да националну државу представи као деструктивну и раздвајајућу силу. Истина је потпуно супротна: снажна и уједињујућа национална држава има способност да заштити своје грађане од спољних сила. Ако сте Картерову изјаву читали измежу редова, онда ћете разумети зашто су Сједињене државе претња свакој независној нацији у свету. Сједињене државе нису стварно сједињујуће, а то је зато њихова лева рука не зна шта ради десна.
То је данас апсолутно очигледно. Сједињене државе се не граде на трајном идеолошком тлу. Сједињене државе су, толико дуго, заробљеник ових уврнутих и фалсификованих доктрина, да су заборавиле и изгубиле своју праву природу и значење. Мислим да је то разлог зашто Трумп жели да учини „Америку сјајном поново“. Уместо великог гиганта изграђеног на песку, он жели да обнови Америку на чврстом тлу. То уопште није лоша идеја.
Велика је предност ако не морате да понављате грешке свог претходника. Али, да би се избегле грешке, треба пажљиво проучити шта је пошло наопако. Можда је највећи изазов стварање система у коме сви различити елементи државе могу да напредују и развијају се природно, без угрожавања унутрашње кохезије државе. И то води приоритете. Да ли је експанзионизам први приоритет моћи? Или је то мирна сарадња са суседним државама? Да ли је мирољубива сарадња могућа са експанзионистичком силом која се креће ка вашим границама? Потребно је одговорити на ова и на многа друга питања како се приближавамо добитној комбинацији за све: напредовању века Евроазије.
