Са Са­хат ку­ле у Под­го­ри­ци ски­нут је крст, ко­ји је, пре­ма ре­чи­ма пред­став­ни­ка Цр­кве­не оп­шти­не Под­го­ри­ца Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске, ту био око 100 го­ди­на. Пра­во­слав­но све­штен­ство осу­ди­ло је овај чин и тра­жи да се крст што пре вра­ти ка­ко би се ис­по­што­ва­ло ве­ћин­ско пра­во­слав­но ста­нов­ни­штво у Под­го­ри­ци и др­жа­ви, а по­ру­чу­ју да би они ста­ли у од­бра­ну и ка­да би био укло­њен вер­ски си­мо­бол Ка­то­лич­ке цр­кве или Исла­ма. Глав­ну реч у ре­кон­струк­ци­ји Са­хат ку­ле има Глав­ни град Под­го­ри­ца, на чи­јем је че­лу Сла­во­љуб Сти­је­по­вић.

Про­то­је­реј и се­кре­тар Цр­кве­не оп­шти­не под­го­рич­ке Пре­драг Шће­па­но­вић ис­ти­че да би Ми­тро­по­ли­ја цр­но­гор­ско-при­мор­ска та­ко­ђе осу­ди­ла и да је са не­ког објек­та „ски­нут по­лу­ме­сец или би­ло ко­је дру­го обележ­је на­ше бра­ће му­сли­ма­на или би­ло ко­је дру­ге вер­ске ор­га­ни­за­ци­је“.

– Ја бих ре­а­го­вао као све­ште­ник, чо­век и Под­го­ри­ча­нин. Ве­ли­ки уни­вер­зал­ни дух и ге­ни­је осо­би­те вред­но­сти Пе­тар Дру­ги Пе­тро­вић Ње­гош је ре­као „крст и лу­на два стра­шна сим­бо­ла“. Крст на Сат ку­ли је по­след­њих ма­кар 100 го­ди­на био ње­но обележ­је. Крст ко­ји је по­ста­вљен, укло­њен је нај­но­ви­јом ре­ста­у­ра­ци­јом ко­ја се оба­вља иза очи­ју јав­но­сти и зна­ти­жељ­ног по­сма­тра­ча и љу­би­те­ља кул­ту­ре и ста­ри­на. Та вест нас је ја­ко уз­бу­ди­ла и за­пре­па­сти­ла. Ра­зу­мие­мо да у Ста­рој ва­ро­ши и Под­го­ри­ци жи­ве и на­ша бра­ћа му­сли­ма­ни, по­шту­ју­ћи ува­же­ног има­ма и мог при­ја­те­ља Џе­ма Ре­џе­ма­то­ви­ћа, али сма­тра­мо да ако се не­што ре­ста­у­ри­ра, тре­ба да се вра­ти у ста­ње у ко­јем је обје­кат био пре по­чет­ка ра­до­ва. Ако 100 го­ди­на крст ни­ко­ме ни­је сме­тао, чу­ди­мо се да се са­да по­кре­ћу ини­ци­ја­ти­ве да крст као сим­бол ве­ћин­ског пра­во­слав­ног ста­нов­ни­штва у Цр­ној Го­ри бу­де укло­њен са би­ло ког ме­ста и Са­хат ку­ле – ка­зао је Шће­па­но­вић.

Пред­сед­ник Цр­кве­не оп­шти­не Под­го­ри­ца Зо­ран Вук­че­вић тра­жи да се крст вра­ти на Са­хат ку­лу, те да Ста­ро­под­го­ри­ча­ни не­ће се­де­ти скр­ште­них ру­ку док се то не ура­ди. Он ис­ти­че да су у Ста­рој ва­ро­ши жи­ве­ли и жи­ве ње­го­ви пра­деда, деда, отац, а са­да он, син му и унук, те да Схат ку­лу до­жи­вља­ва­ју као сво­ју.

 

– Ја­ко се ту­жно осе­ћам и са не­ве­ри­цом сам при­мио вест да је са Са­хат ку­ле ски­нут крст. То је не­што све­то, и то је обележ­је Под­го­ри­це. У нај­те­жим вре­ме­ни­ма ’90-их го­ди­на, у јед­ном мо­мен­ту сам чуо да су хте­ли да оскр­на­ве џа­ми­ју у бли­зи­ни мо­је ку­ће у Ста­рој ва­ро­ши и истог се­кун­да смо сви у мо­јој по­ро­ди­ци ре­кли да ће­мо жи­во­ти­ма бра­ни­ти ту џа­ми­ју. Ми смо ето де­ве­де­се­тих бра­ни­ли џа­ми­ју и по­лу­ме­сец на њој, те не ви­дим раз­ло­га за­што би не­ко мо­гао да по­ме­ри крст ко­ји је на Са­хат ку­ли ста­јао 100 го­ди­на – ис­та­као је Вук­че­вић.

Он ис­ти­че да би ди­гао глас и да је не­ко по­мје­рио вер­ско обележ­је му­сли­ма­на или ка­то­ли­ка.

Под­го­рич­ки глав­ни имам Џе­мо Ре­џе­ма­то­вић ка­зао је да ко­мен­тар око ски­да­ња кр­ста са Сат ку­ле мо­же­мо до­би­ти од Се­кре­та­ри­ја­та за кул­ту­ру и спорт при Глав­ном гра­ду Под­го­ри­ца, те Ми­ни­стар­ству кул­ту­ре ко­ји су да­ли са­гла­сност за ре­ста­у­ра­ци­ју овог ва­куф­ског до­бра.

– Ина­че, јав­ност је упо­зна­та са мо­јим ста­во­ви­ма пре­ма овом пи­та­њу за ко­је, на­жа­лост, осим у Ислам­ској за­јед­ни­ци, ни­сам на­шао ра­зу­ме­ва­ња од стра­не ме­ди­ја и јав­но­сти – ка­зао је Ре­џе­ма­то­вић.

 

Иначе, Ре­џе­ма­то­вић је ра­ни­је оце­нио да крст на Са­хат ку­ли у Под­го­ри­ци врие­ђа сва­ког добронамерног гра­ђа­ни­на, а но­ро­чи­то ар­хи­тек­те ко­ји зна­ју чи­јем на­сле­ђу са­хат-ку­ле при­па­да­ју.

Ре­ста­у­ра­ци­ја Са­хат-ку­ле и ре­кон­струк­ци­ја Тр­га Бе­ћир-бе­га Осма­на­ги­ћа по­че­ла је у апри­лу, а про­је­кат врие­дан око по­ла ми­ли­о­на еура фи­нан­си­ра Тур­ска аген­ци­ја Ти­ка.М.С.

Извор: vesti-online.com

Ознаке: крст, Подгорица, Предраг Шћепановић, рестаурација, Сахат кула, СПЦ, Српска православна црква, Црна Гора