Спартанци су били сурови ратници крвавих руку до лаката, али су несумњиво били и јунаци. Вучић и његови тзв. „лојалисти“ (преторијанци) воле себе да доживљавају као модерне Спартанце, али су далеко до тога. Јесу сурови али су чопор обичних разбојника а не група одважних ратника. Кукавице су које у маси кидишу и праве се да су храбре када су у супериорном положају у односу на опоненте, али у свакој другој прилици обични су нејаки бедници.
Само једно их спаја са правим Спартанцима: однос према „поданицима“. Спартанци су покорили разне делове грчког полуострва Пелопонез (на коме се налазила и њихова ужа отаџбина из које су кренули у експанзију) те становнике освојених земаља претворили у скоро па робове, дужне да раде за њих. Да би их одржали у покорности повремено су, иако су ти људи већ били поражени и разоружани, против њих организовали „војне походе“, тачније кољачке експедиције. Чисто да поданици стално живе у страху, а током поменутих акција сурови ратници су стицали и додатни плен, односно увежбавали су борбене вештине.
Вучић са својим СНС фалангама, донекле слично томе, води својеврсни пропагандно-пљачкашки рат против већег дела народа Србије. Они су, као, Спартанци, а остале грађане ове земље доживљавају као Хелоте. Но, јако су погрешили! Прави Хелоти су постепено стекли ропске навике и кротко су подносили муке. Срби се упорно буне, и то све полетније и успешније. То видимо по студентско-грађанском демократском „устанку“ који је избио после великог новосадског злочина – симбола аутократско-картел владавине породице Вучић. Опет, као што рекох, СНС главешине и фалангисти нису никакви Спартанци већ безочне кукавице које су се докопале власти.
То се види и по болесној нервози коју слаби али крајње нарцисоидни Александар Вучић испољава у околностима када је његов тоталитарни бастион под опсадом. А да не заборавимо старо ратно правило: „тактика опсаде подразумева нервирање и узнемиравање опседнутих како би били навођени да праве грешку за грешком, односно како би били до краја деморалисали“. Студенти то добро знају и раде, тако да Алек сваки пут када се појави пред народом да држи своје отужне ТВ проповеди, изгледа као да има све дуже и дуже уши, те испушта чудне звуке.
Томе сви ми, на начин како можемо – било да подржавамо својим присуством разне акције које покрећу студенти, или да сами нешто смислимо и реализујемо – треба да се прикључимо. Нервирајмо умишљеног самодршца и његове слуге! Предлажем један начин за то. Он је у вези са манифестацијом ЕКСПО у коју се Вучић толико узда, и то како ради замајавања јавности (као Србија ће „процветати“ за коју годину), тако и због очекиване велике прилике за пљачку која произлази из великих кредитних улагања у ту манифестацију. Да се за почетак укратко осврнемо на њу.
Оно што ћемо ми имати 2027. године представља, условно речено, светску изложбу нижег нивоа, тзв. специјализовану изложбу подређену одређеним темама (код нас су питању медији и забава). Велике светске изложбе, чија је наша млађа сестра, иначе се одржавају од средине 19. века. Прва је приређена од стране Британског царства 1851. године, како би та, тада највећа светска империја, свима показала своју моћ, односно напредак, али пружила прилику и другим земљама да представе оно чиме се диче. Слично су почеле да поступају, организујући светске изложбе, и друге силе или бар развијене економије колонијалне епохе: Француска, Сједињене Америчке Државе, Белгија, Шпанија, Швајцарска, итд.
Постепено је тако оно што је стартно произлазило из националних инцијатива постављено на уређене међународне основе. Формиран је 1928. године, од стране низа релевантних држава, Међународни биро за изложбе (БИЕ) са седиштем у Паризу (данас је у његовом саставу 169. земаља). Њему је поверено да додељује организовање изложби разних нивоа те да регулише на који начин се то ради. БИЕ је тако 2023. године – у конкуренцији шпанске Малаге, америчке Минесоте, тајландског Пукета и аргентинског Барилочеа – доделио Србији тј. Београду да 2027. године приреди специјализовану изложбу „Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све“.
Како експерти тврде, такве манифестације доносе корист државама које их организују. „Доприносе туризму, бренду и приказу земље; на пољу урбанизма земље тим поводом изграде потпуно нове делове градова, паркове и нове сајамске капацитете“. Но, полази се од тога да се већ ради о релативно стабилним и имућним државама, чије владе тиме што их представљају свету желе да максимално искористе националне капацитете. Опет, Србија нити је напредна (изузев што је киднапована од стране оних који се лажно зову по напретку), нити је овдашњем картел-режиму битан наш међународни престиж, поготово не са продуктивним намерама за грађане.
Као што је „реновирао“ Железничку станицу у Новом Саду, тако намерава да приреди и ЕКСПО. Ради се о изговору да се много новца на нетранспарентан начин уложи како би што већи његов део био покраден. И то је то. Све остало су празне приче.
Вучић је председник „само“ до 2027. године и био је свестан и пре избијања студентско-грађанског бунта да је велико питање да ли његова хунта може да се одржи после тога. Зато је осмишљен ЕКПСО пројекат као круна пљачкања Србије. Она ће ради њега бити јако задужена, а банда ће још више напунити џепове па ако и не може да настави да влада, имаће са чим да оде тако да ће тамо где нађе уточиште и праунуци њених вођа моћи да живе као најбогатије индијске махараџе у време одржавања прве светске изложбе. С друге стране грађани који остану у Србији имаће „сјајну“ перспективу дужничког робља. Уз помоћ ЕКСПО преваре изгледа да је намера да они које Вучић и његов картел третирају као локалне модерне Хелоте, буду претворени у то на глобалном нивоу.
То не смемо да им дозволимо! Ако до краја руинирају Србију, нећемо имати бољу будућност ни када их отерамо са њеног чела. Зато, а не само да бисмо нервирали и слабили мафијаше на власти, морамо активно да се посветимо, онако како не желе, ЕКСПО замци коју су нам направили. За то имамо и те како и колико могућности. Коликогод да су наши властодршци обични балкански шибицари, Биро о коме смо говорили озбиљна је организација, која држи до свог престижа и традиције. Отуда, јако је осетљива на све лоше што може да је погоди. Моћницима који стоје иза Бироа, старим неоколонијалистима са постмодерном стилизацијом, наравно није битна судбина народа „маргиналних“ држава као што је Србија ако крв и блато не падну и на њих, али врло су забринути да се то не деси.
Стога, позивам све добронамерне грађане и организације (разних врста, од партијских до невладиних) Србије, да се обраћају Међународном бироу за изложбе (Bureau International des Expositions) за упозорењима шта их чека 2027. године у Србији. Оно што се десило са надстрешницом Железничке станице у Новом Саду реално је да се догоди, и то у много већим размерама, и са неким објектом који корумпирано-криминална власт Србије изгради за ЕКСПО манифестацију у Београду. То би, поготово ако су на време документовано упозорени са ким имају посла (знају они то али се праве блесави), био глогов колац за БИЕ.
Зато их сада треба бомбардовати сликама трагедије у Новом Саду, документацијом која се на њу односи, медијским садржајима посвећеним протестима широм Србије, доказима о системском криминалу и корупцији у Србији. Уз то треба најављивати, организовати па и реализовати протесте и друге акције против одржавања ЕКСПО манифестације у Београду на начин како то наш режим једино зна.
Сајт париске међународне изложбене организације о којој говоримо је: https://www.bie-paris.org/site/en/. Њена генерална електронска адреса је: [email protected], а адреса намењена представницима медија је: [email protected]. Пишите им – нека вам не буде тешко – упозоравајте их на то шта њих и нас чека са режимом Александра Вучића. До сада им се нигде ништа није срушило, а рескирају да се са неком настрешницом или кровном конструкцијом, у мору крви удави и њихова вековна репутација.
Можда тако не можемо да онемогућимо одржавање већ додељене манифестације Србији, али можемо да натерамо Биро да се њој на разне начине много више посвети. А што буде већа будност међународне и наше домаће јавности поводом ње – то такође не треба занемарити – много мање ће наши лажни Спартанци моћи да отму од напаћеног српског народа, те да својим криминално-коруптивним поступцима угрозе мање живота његових припадника. Уз то, ако схвате да им се плен значајно круни, из дана у дан ће губити мотив да остану на власти. Наравно, то се не односи на све њих, јер многи знају да после пада са власти једино ће им остати пут у затвор, али има и немало оних који ће бити охрабрени да пробају да искоче из Вучићевог брода који почиње да тоне, уз наду да ће некако испливати из немирних вода.
Коначно, није мала ствар што ћемо нервирати Алека. Онако неуравнотежен какав јесте, можда и прсне до краја, а ни његови картел доглавници тада неће бити спремни да наставе да следе нескривено лудог поглавника. Зато напред, у конструктивну а посвећену акцију, против режимске ЕКСПО преваре! Нисмо ми Хелоти, као што нису ни они Спартанци. Ми смо поносни грађани слободарске Србије, а они су олош!