Да сам на месту угоститеља поднео бих колективну тужбу против председника државе који је прексиноћ на дужи рок огадио народу омиљену домаћу роштиљску посластицу – ћевапе, а изазвао је још сијасет гађења од којих су се гледаоцима његовог морбидног ТВ шоуа превртали желуци. Требаће времена да из сећања људи изветри слика индустријске машине за млевење меса кроз коју су, наводно, мафијаши такозваног Беливуковог клана провлачили своје жртве и од њих правили „ћевапе“ и да се забораве председникова „стручна“ објашњења монструозних ликвидација у којима је ишао до танчина маниром форензичара, трудећи се да буде убедљив и остави што јачи утисак.

Наступајући у улози водича кроз бестијалну мафијашку машинерију за ликвидације људи Вучић је додирнуо дно – не само што је све те бедастоће донео као ексклузиву једној телевизији ( све причајући како снимке види први пут, а онда потанко објашњавајући чему је све то и како служило), већ што је то радио као највиши функционер државе, не водећи рачуна да су то непримерени и непотребни снимци за шире гледалиште, да су ужасни и потресни за родбину жртава и да је крајње бескрупулозно и неморално нешто овако и на овај начин користити за стицање политичких поена.

Јер, шта је друго радио Вучић у петак вече него покушавао да мафијашку бестијалност конвертује у политичку добит? Ако није то било у питању, шта је онда био циљ застрашујућег па и настраног удубљивања у језиву проблематику и мешање у посао полицијске струке која, ту и тамо покаже понеки снимак хапшења криминалаца или заплену оружја и дроге, али никад нешто овако страшно, надугачко и нашироко у ударном телевизијском термину? Је ли заиста посао и позвање председника државе да тумачи слике мобилијара за мучење и убијање људи? Логично би било да је ,видевши тај хорор на телевизији, реаговао, позвао министра полиције и пита је ли нормалан и што је то дотурио медијима?

Не сумњамо ни да је у телевизији која је све ово приказала било уредника и људи који се лично нису слагали да се таква врста „ексклузиве“ развлачи по екрану, али ко је од њих могао и смео да Врховном форензичару то стави до знања и каже: „Извините, јесте да ће овај материјал подићи шер, али ми ово, ипак, не бисмо емитовали, непримерено је и изазваће одијум код људи и узнемирење јавности!“

Не, председник је био чврсто решен да настави хорор серију коју је започео приказивањем одсечених глава и унакажених тела епизодом у којој ће представити инструменте којима је то рађено и арсенале свакојаког оружја која су, како рече, у стању да у парампарчад разнесу и онај његов блиндирани ауто ( иначе, је’ л, добијен на поклон од принца Ал Нахјана, морало се нагласити) чиме је имплицитно сугерисао да је сва ова монструозна логистика комплетирана са једним циљем – да се живота лиши неко много важан и битан, а ви погађајте ко би то могао бити.

Не морате да да се мучите, Вучић је довољно јасно провукао како је мета вероватно био он лично.

Била је очигледна његова намера да шокира, узнемири, да људе остави без даха као што је било мучно и несхватљиво све то гледати и прихватити чињеницу да је човек који са онаквом страшћу тумачи бестијале методе извитоперених умова – председник државе.

Бесконачно потенцирање фамозних „ћевапа“, секира у анус, ломљење зглобова и глава чекићима, поентирање са два бацања рукавица у лице – један пар упућен опозиционарима ( „Дођите сви, Бакићу, Протићу… чекам вас сам“), други вођи „кавачког“ клана („Звицеру, одговараћеш за ћевапе, зликовче“), присуствовали смо миксу мучног инвентарисања мафијашког оружја и оруђа и испразног јуначења, аутоинтервјуисања и слања порука бирачком телу. Све у свему, сведочили смо баналној, дегутантној и застрашујућој представи човека који је изгубио сваки осећај за меру и увиђавност, уз поражавајуће сазнање да нас тај ни у будућности неће штедети сличних наступа, само ако буде материјала и прилике.

И не зна се да ли је горе ако је знао шта говори и ради или ако свега тога није свестан. У сваком случају, ни једно ни друго га не оправдава, већ се, по ко зна који пут, поставља питање уравнотежености и граница до којих је спреман да иде у свом поимању политичке борбе, маркетинга и аутопројекције себе као супермена који је позван да решава сваки проблем.
На крају крајева, Вучић је несвесно на микро плану показао како ствари, заправо, слично функционишу и на овом глобалнијем, где је монструозна ритопечка машина еквивалент режимског мултипрактик жрвња који, метафорички речено, меље политичке противнике и неистомишљенике, партијске непослушнике, медије и новинаре који не раде по диктату, препарира бирачко тело, фалсификује стварност и фабрикује лажи. Цело друштво је у том левку, а таблоидни долап се врти у бескрај окрећући ручице пропагандне машине која фабрикује оно што је владар замислио и кроз њену цев излазе сломљени, уцењени, уплашени и слуђени грађани, скршени ауторитети, самлевено суство, понижено здравство, измишљени атентати, препране биографије, уништене каријере, рециклирани уговори, преправљени докторати, једна бесконачна кобасица страшних девијантности разваљеног друштва и државе која се после рекламира као врхунски производ са златном етикетом на себи.

Није вам ово требало, господине председниче, омаловажили сте и себе и функцију коју обављате и непотребно стресирали грађане, спустили сте се на ниво воајера прибора и учинка криминалног талога. Тужно је да вам то морамо саопштавати ми новинари, уместо да сте се сами замислили пре него што сте са тим фотографијама и причом кренули у онај студио, ако већ не постоји нико у вашем окружењу ко уме и сме да вам скрене пажњу како је то, у најмању руку, неприлично па и контрапродуктивно. Јер, неко од ових шокираних, може и да се запита шта су то ваша власт и службе безбедности радили све ове године док су текле ритопечке набавке оружја и оруђа и несметано радила њихова „месарска“ индустрија. Није поента то приказати, поента је била то спречити. Зар, не?

https://t.co/aZAW51lP5C

— СРБИН инфо (@srbininfo) May 15, 2021

Извор: nova.rs

Ознаке: ћевапи од људског меса, Александар Вучић, Ранко Пивљанин