Pročitaj mi članak

Vučićevo podvođenje Srbije: Kinezi izdaju ausvajse za kretanje po srpskim selima!

0

Kineski robijaši su sve više angažovani u pojedinim kineskim firmama u Srbiji, zbog čega one ostvaruju velike profite, pre svega zbog neplaćanja radne snage. Njihovi robijaši rade u Srbiji besplatno, samo da zarade svoju slobodu nakon povratka u Kinu. Po dolasku u Srbiju, oduzimaju im pasoše. Čak i da pasoši ostanu kod njih, kineski robijaši ne bi smeli da pobegnu, zato što su ucenjeni preko porodica koje bi zbog toga trpele stravične posledice u Kini.

Нису Кинези први смислили овај начин да смање број робијаша у својој земљи. Велика Британија и Француска су по целом свету вековима „извозиле“ криминалце у своје колоније, али и жене које су се бавиле „најстаријим занатом на свету“. То је рађено у више наврата, системски, као државни пројекат. Добро је позната прича за Аустралију, да је то била кажњеничка колонија у коју су Енглези трајно пресељавали криминалце и ове „раднице“. Тако су се вековима решавали шљама и социјалних проблема у вези са ресоцијализацијом ових групација становништва.

Пре неколико дана су Кинези из фабрике Меи Та у Обреновцу отпустили око 300 српских радника. Неки медији преносе да ће Кинези наводно довести јефтину радну снагу из Индије. Ради се о тзв. медијској покривалици и збуњивању ионако слуђеног народа. *Шта ако се деси да у ову фабрику доведу кинеске робијаше?*

Кинези су се страшно осилили у Србији, зато што им је *НЕКО* то дозволио, закључивањем тзв. *тајних уговора* о привредном пословању са кинеским фирмама (и државне и приватне), које су све под контролом њихове државе.

У Кини је створен специфичан тзв. социјалистички капитализам и све контролише држава.

Узград, тајни уговори се не смеју закључити уколико постоји јавни интерес, то је противзаконито. Тајни уговори се могу закључивати само ако се ради о набавци оружја и ратне опреме. У свим осталим случајевима је то забрањено. Лажу нас преко медија да странци наводно не дозвољавају објављивање ових уговора. Наиме, странци се ту ништа не питају. У случајевима закључења оваквих (тајних) уговора пита се само Србија.

У Зрењанину Кинези не дозвољавају улазак српске полиције у фабрику Линг Лонг. Тамо имају своје приватно обезбеђење, а све надгледа њихово Министарство безбедности. Наша полиција не може да има директне контакте са кинеским радницима-робијашима, чак и ако изврше кривично дело. Установило би се да немају пасоше код себе. Зато и не пуштају нашу полицију у Линг Лонг.

У источној Србији су се Кинези толико осилили да су почели да издају некакве личне исправе за кретање по селима у којима рударе и врше рударска истраживања.

Да, добро сте прочитали – *Кинези у Србији издају „аусвајсе“ за кретање по српским селима.*

Имате ли у виду до које мере је разорена ова земља довођењем странаца да вршљају по њој, међу којима су и Кинези?

И не заборавите – донет је закон по коме ће сва јавна предузећа и национални паркови бити преведени у форму *деоничарских друштава (доо)* да би могли да се котирају на берзи, под глупим образложењем привлачења додатног капитала. То се у економији зове докапитализација – издаш акције, продаш их на берзи и привучеш страни капитал, али строго водиш рачуна да задржиш контролни пакет акција да би имао суверено право одлучивања у фирми.

*Прави разлог за њихово претварање у доо* је стварање услова да јавна предузећа и национални паркови буду на берзи и да емитују акције, да би странци могли да их покупују или да их преузму ако не будемо могли да вратимо велике кредите, које је ова власт узимала од 2012. године. Кинезима није враћен велики кредит који је узела ова власт, тако да су Кинези на 10 година добили концесију на управљање шумским газдинством Северни Кучај.

Србија је наводно тражила репрограмирање овог кредита, али су Кинези то одбили и активирали клаузулу за случај невраћања дуга на време.

Мислите ли да се ово случајно десило? Не, није случајно.

Сви ови тајни уговори имају *посебне клаузуле које штите стране кредиторе*, односно *зајмодавце*. Ове клаузуле су најбитнији део уговора и баш због тога су уговори тајни и недоступни јавности, да јавност у Србији не би открила под каквим штетним условима се наши властодршци задужују у иностранству.

Други разлог због којег су уговори тајни је због тога што одговарају једино странцима, а на штету Србије. Врло је могуће да је усмени договор подразумевао да су странци пристали на овакве повољне уговоре за њих, под условом да део профита из Србије конвертују у акције у својим фирмама за НЕКОГА из Србије ко им је омогућио да је овако пљачкају.

Осим тога, Кинези траже да се у Катастар упише њихово власништво над земљиштем које су добили од Србије на концесију.

У Зајечару је СНС предложио да кинеске фирме заступају град !!!

Посебно је смешно што се кредити, које Србија узима од странаца, у јавности приказују као *директне стране инвестиције*.

Раније се у политичкој економији изучавало да се директне стране инвестиције односе само на инвестиције по основу уговора о сарадњи у привредном пословању са страним партнерима, које се односе само на *инвестиције у производњи* (не и у трговини) које доносе обострану добит за оба партнера (Србија и стране фирме).

По правилу су овакви уговори подразумевали и трансфер технологије Србији, док су странци имали право само на део профита.

Сада странци бесплатно добију земљиште, инфраструктуру (прикључне саобраћајнице, прикључци за воду, струју, гас, грејање и др.), велике субвенције по једном запосленом раднику (и до 10.000 €), нису обавезни да оставе технологију и машине, и нису обавезни ни да наставе са радом у Србији када им истекне уговор. Могу слободно да преселе производњу у другу земљу након што потроше државне субвенције и неће сносити никакве последице.

Не заборавите да је за последњих 12 година државни дуг скочио са око 15 на скоро 40 милијарди €. Укупни дугови у Србији према страним повериоцима су око 100 милијарди €. Ту спадају државни дуг + дугови јавних и приватних предузећа по основу страних кредита + дугови физичких лица, која узимају кредите код страних банака за куповину станова, аутомобила или тзв. потрошачке кредите без посебне намене.

Државни дуг ће скочити 2027. године за нових око 20 милијарди €, ако буде изграђен национални стадион (где је планирано да се слупа преко 1 милијарда €) и ако буде завршен и ЕКСПО2027, за који је предвиђено да се потроши (и већим делом покраде !) скоро 19 милијарди €.

Управо по налогу страних поверилаца (банака), ова власт је донела закон да јавна предузећа и национални паркови пређу у форму *доо*, да би њиховим преузимањем странци могли да намире своја потраживања након ЕКСПА2027 у Србији.

Убрзано се стварају услови да будемо *робови у својој земљи*.

*Па грађани Србије, „срећна“ Вам Нова година !* Промишљајте мало и о овоме док испијате вина и густирате печење.

П.С. Све ове информације су јавно доступне. Мислите ли да сте добро информисани?

*Видите ли или само гледате ?*

_“Будан“ и забринут, али изгледа усамљен у оваквим размишљањима
Слободан