Pročitaj mi članakJuče je obeležena 26. godišnjica NATO agresije. Uz sav pijetet prema žrtvama, zahvalnost veteranima i onima koji su položili živote u odbrani SRJ, ipak bih se bavio domaćom agresijom pomahnitalog režima.
Глава режима Александар Вучић, üбер патриота и министар информисања у време агресије, не ове сад, него оне од пре 26 година, ионако се спријатељио са људима који су били лица политике пројектила.
Тони Блер, тадашњи премијер Велике Британије, и Герхард Шредер, немачки канцелар у време бомбардовања, постали су Вучићеви саветници. Толико су се заволели, да је Шредер на 18. годишњицу агресије позван да говори на напредњачком митингу у „Арени“. Фондацији Била Клинтона Влада Србије донирала је два милиона долара.
У време рата на Косову 1998. Вучић је добио трособан стан, за време бомбардовања се уселио. Ето и неких лепих патриотских успомена Александра Вучића.
Прошле недеље се тај борац за националну ствар обрушио на једног ветерана 63. падобранске, јер је тај човек Хасан Омеровић носилац, одликовања за храброст, са својим колегама штитио студенте током највећег протеста у историји Србије.
Покрет за народ и државу, али без народа
Онаквог какав Вучић неће остварити ни у највлажнијим сновима.
Упркос томе што је резерве митингашких глава у Србији исцрпео па се бацио да их довлачи из дијаспоре да увеличају његов историјски дебакл заказан за 28. март. Датум још није потврђен, клизни је ко Ускрс, а само због тога што Вучић калкулише. На крају можда га и не буде, ко што је онолико одлагао формирање свог као надстраначког покрета, а све из разлога што није могао да скупи задовољавајући број неистрошених имена. Нико нормалан и неуцењен неће с њим. Формирање Покрета за народ и државу улази у финале у моменту када Вучић на својој страни, судећи по масовним протестима у целој Србији, нема народ, а све мање ће имати и државу.
Колико су кивни на ветеране, сведочи и то што тим људима није дозвољено да уђу у касарну у којој је требало да буде одржано обележавање годишњице НАТО агресије. Није дозвољено људима који су крварили и стављали живот на коцку зарад наше будућности. Ој, срамото, има ли ти краја?!
Не знам са којом несрећом која нас је задесила у последњих двадесетак година може да се пореди ова национална похара коју спроводи режим Александра Вучића ево већ 13. годину.
Сомелијери – опасност за уставни поредак
Докле је то стигло, сведочи информација да су на удар дошли чак и сомелијери који су ангажовани да представљају Србију на сајму вина „Винталy“ у Верони. Повучени су јер подржавају студентске протесте.
Ко зна како су се ови познаваоци слагања хране и вина замерили глави режима. Да није неко негде где не треба довео у питање да свезнајући, омнипотентни кошаркашки тренер, генерал, инжењер, неимар, проналазач, мангуп из блока, тучарош, навијач, селектор репрезентације, председник Србије и пасионирани енолог, власник винског подрума и љубитељ винске мушице – разликује вино од сирћета или не дај Боже – декантер од обичног бокала.
Режим је непожељан, али по сваку цену жели да опстане. И у таквој ситуацији спремни су на све што би могло да им продужи рок трајања, који је одавно истекао, и производ који се и даље на силу држи на рафовима је почео баш да воња
Исти тај „храбриша“ нас је толико поделио а све зарад своје фиксације да задржи власт по сваку цену, иако види да где год се појаве напредњаци, опколи их бар 20 пута више грађана из тог краја да им звижде и говоре им да нису пожељни.
Звездарски устанак
То се за викенд десило на Звездари. У суботу дошли „ћаци“ у Вељка Дугошевића, скупили се грађани, онда дошла полиција, два пута бројнија од „ћација“, али на крају су морали да се повуку пред пиштаљкама и вувузелама пркосних Звездараца.
Комшије отерале „ћације“. Сутрадан их је овај патриота нивоа – не дам Глину, не дам Газиводе (и једно и друго дао, ма нису га ни питали), поново поставио тамо да трпе увреде бесних грађана.
Наравно да је довукао полицијску бригаду, неколико марица, да би штитили „ћације“. Више је било полиције него њих.
Подела међу Звездарцима је постала још дубља.
У вибер-групи стамбене заједнице којој припадам баш за тај викенд била је заказана радна акција чишћења и сређивања околине наше зграде. Од 170 станова одазвало се нас десетак.
Акција није реализована, јер су људи који су се пријавили да волонтирају отишли да кажу „ћацијима“ да нису пожељни.
Неки смо у групи поставили снимак шта се дешава у комшилуку. То је било довољно да неке комшије кажу да том садржају није место у вибер-групи која се бави питањима у вези са зградом и замислите шта су урадили. Направили су свој вибер-ћациленд – нову вибер-групу. Као што су студенти који желе да уче, а већина њих и нису студенти, направили свој камп у Пионирском парку. Подела иде дотле да се деле и стамбене заједнице.
Режим има скроз сужен маневарски простор. Остало је једино да плаћају људе.
Због тога што грађани показују све мањи степен толеранције према окупљањима присталица СНС, ова партија је свуда суочена са сличним сценама као што је била ова на Звездари.
Режим је непожељан, али по сваку цену жели да опстане. И у таквој ситуацији спремни су на све што би могло да им продужи рок трајања, који је одавно истекао, и производ који се и даље на силу држи на рафовима је почео баш да воња. Кад кажем да су спремни на све то значи на неки озбиљнији инцидент.
Није ли пре неки дан онај што је као измислио оловку за обрве рекао да је почео рат, јер је неко упуцао неког другог, који је у СНС-у. Прескочили су да кажу да је упуцани познати рекеташ и силеџија у Оџацима и да је разлог упуцавања приватни сукоб овог двојца.
Чувајте се. Пад режима ће потрајати, али је јасно да их људи неће.
Има ли где опозиције
Опозиција покушава да допринесе, али су невидљиви. За то је крив минули рад, лични квалитети лидера, али и пропаганда режима. Сада су се сетили да треба формирати владу народног поверења. Као и у случају Вучића који прави покрет за народ ал’ без народа, и у опозицији је овај чинилац у дефициту. Да, и њима фали још само народ и поверење које су изгубили у годинама неконзистентне политике.
Међу њима су и они који су разбили јединство коалиције „Србија против насиља“, пола њих било биспремно да изађе на следеће Вучићеве изборе (ако их распише, а помињао је могућност да буду у јуну) уз изговор да никад није био слабији и да треба да га победимо. Једине препрека таквој самоубилачкој одлуци јесте страх од реакције студената. Тамо је и онај преварант који је на скупштински одбор за одбрану и безбедност однео анонимну дојаву да је бивши председник Војног синдиката Новица Антић хрватски шпијун (а претходно су га режимски медији представљали као руског агента), и има још онога што бих им могао замерити.
Упркос томе чињеница је да је то најбоља опозиција коју имамо. Друге и немамо, уколико студенти и њихови професори не одлуче да направе корак у том смеру.
Онда их саслушајмо бар док се не појави неко други, јер ако се тај не појави на неким следећим изборима, опет ћемо имати режим против старих знанаца из опозиције.
Знамо све њихове мане и уз све то бољи су од противнародног режима Српске напредне странке.
И оно што је још важније – били би смењивији.
