U megalomanski kriminalni projekat "Beograd na vodi", Vučić je već uključio najskuplje gradsko građevinsko zemljište, železničku i autobusku stanicu, staru zgradu Pošte, pa sad kreće uzvodno uz savsku obalu, do Ade Ciganlije i dalje, uz Obrenovački drum. Kompanija "Beograd na vodi" samo u poslednje dve godine ostvarila je dobit od 104,3 miliona evra, a državi Srbiji je, kao suvlasniku 33 odsto, isplatila samo 6,6 miliona evra. Pljačka javnih resursa, kroz zakon kojim je omogućena besplatna konverzija zemljišta, omogućila je nekoliko desetina milijardi evra zarade tajkunima poput Miškovića, Matijevića, Ceptera... O otimanju državne imovine piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev prijatelj i saradnik.

Александар Вучић је кроз коруптивни и криминални пројекат „Београд на води“ отео 480 хектара најскупљег грађевинског земљишта у главном граду. И то му је мало, хоће још. Хоће да поход на јавну имовину настави низ савско приобаље, преко Аде Циганлије и Макиша, од реке до Обреновачког друма.

У предизборној кампањи, почетком 2014, Вучић је као главни политички и привредни адут представљао пројекат „Београд на води“. Најављивао је расписивање међународног тендера, који ће привући стране компаније заинтересоване да инвестирају три милијарде евра у изградњу луксузног насеља на обали Саве. Тврдио је да ће тај пројекат покренути комплетну привреду, упослиће све домаће грађевинске фирме и око 120.000 радника.

Све што је рекао, слагао је.

Без тендера, пројекат је непосредном погодбом додељен компанији „Еагле Хиллс“ из Абу Дабија. У замену за 33 одсто власничког удела, Република Србија је у тај посао уложила земљиште, саобраћајну, канализациону и електричну инфраструктуру, као и све таксе, укупне вредности од око 200 милиона евра. Вучић је обећавао годишњи профит од 150 милиона евра за републички и 80 милиона за градски буџет.

Мегаломанска превара је озакоњена лекс специјалисом, који је омогућио стварање највеће европске праонице новца стеченог криминалом. Привредно друштво „Београд на води“ д.о.о. основано је 24. јула 2014, да би следеће године, 28. јула 2015, била извршена докапитализација кроз спајање са „Белграде Wатерфронт Цапитал Инвестмент“ Л.Л.Ц. из Абу Дабија. Од тада до краја 2023. изграђено је 16 стамбених зграда са укупно више од 3.100 усељених станова, а у току је изградња још 16 стамбено-пословних објеката. Финансијски извештаји „Београда на води“ показују стални раст укупних прихода. Током 2022. године остварен је приход од 32 милијарде динара, а 2023. зарада је порасла на 32,7 милијарди динара. Компанија је у те две године исказала нето добит од 12.205.101.000 динара, односно 104,3 милиона евра. Према доступним подацима, „Београд на води“ зарадио је око 380 милиона евра, а у буџет Републике Србије, власника 33 одсто компаније, уплатио је само 6,6 милиона евра.

Без обзира на недостатке у образовању и когнитивним способностима, чак би и престолонаследник Данило могао да схвати да је посреди брутална превара. Па, само три продата стана, од оних 3.100, вреде више од тих 6,6 милиона евра. Криминална шема, коју је осмислио Александар Вучић, нанела је несагледиву штету граду Београду и Републици Србији, а донела огроман профит водећим људима владајућег картела и њиховим сарадницима из Уједињених Арапских Емирата.

Похлепи нема краја. Уверен да је заиста ванкњижни власник Београда и целе Србије, Вучић је одлучио да „Београд на води“ прошири на општину Чукарица, па чак и на Нови Београд, с друге стране Саве. У финансијском извештају за прошлу годину, који је потписала директорка Зорана Бурлић, „Београд на води“ је навео да је „будући развој усмерен на даљи развој пројекта кроз изградњу објеката различите намене“ Наводи се да се „посебна пажња посвећује локацији и оријентацији објеката, тако да су они смештени у непосредној близини речне обале, паркова, пешачких зона, бициклистичких стаза, школа, вртића и других садржаја, а пројектом ће бити обухваћени и други садржаји, као што су хотели, ресторани и објекти културе, чиме се отвара читав низ могућности за одмор, разоноду и рекреацију“.

У складу с тим пословним плановима арапске компаније, Влада Србије је у априлу донела одлуку о измени и допуни Просторног плана подручја посебне намене уређења дела приобаља града Београда – подручје приобаља реке Саве за пројекат „Београд на води“.

– Оквирна граница измена и допуна Просторног плана обухвата делове подручја града Београда, односно делове катастарских општина Савски венац, Стари град, Нови Београд и Чукарица, површине од око 328 хектара – наводи се у Одлуци Владе Србије, која је објављена у Службеном гласнику.

Нове парцеле, које су поклоњене „Београду на води“, тј. арапској компанији Еагле Хиллс, налазе се у зони Мостарске петље и Старог железничког моста, као и низводно до Бранковог моста. Поред Старог савског моста, непосредно уз обалу, планирана је изградња стамбено-пословне зграде од 16 спратова са 260 станова укупне површине од 41.648 квадрата.

Поред Газеле биће подигнуте три куле високе по 100 метара, две шестоспратне стамбене зграде и пет приземних објеката. На другој обали, с новобеоградске стране Саве, недалеко од моста на Ади Циганлији, ново стамбено насеље, које ће бити део пројекта „Београд на води“, намерава да гради бизнисмен Милан Јанковић, звани Филип Цептер. Још 2003. године Цептер је купио београдско бродоградилиште. Законом о конверзији земљишта, који је усвојен прошле године, бесплатно је добио у власништво парцеле чије вредност се процењује на 250 милиона евра, а он их је платио само 13 милиона евра.

Вучићев приватни „Просторни план посебне пљачкашке намене“ није ограничен законима и прописима. Пре десет година присвојио је 180 хектара земљишта у центру Београда, пре неколико месеци је том плену додао још 327 хектара, али хоће још и још. Хоће да свој криминални пројекат прошири на Аду Циганлију. У ту акцију укључени су градоначелник Александар Шапић и његови ортаци.

Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове градске управе Београда објавио је пре неколико дана документацију о пословном комплексу, шопинг молу и хотелу, који треба да буду изграђени на Ади Циганлији.

У оквиру тог комплекса, на 15,2 хектара, између осталог планирана је изградња хотела са четири звездице, који би имао 120 соба и гаражу за 400 паркинг места.

У елаборату, који је градска власт дала на тзв. Рани увид, наводи се потреба за побољшањем искоришћавања урбанистичких предности које даје Ада својом јединственом урбаном композицијом високих стандарда: „Поштујући изузетан значај простора Аде Циганлије као највеће спортско-рекреативне зоне Београда и њене природне вредности, при реализацији комплекса посебно ће се водити рачуна о урбанистичкој поставци будућих објеката, колским прилазима и улазима у гараже, отвореним просторима, пешачким комуникацијама и озелењавању.“ Објекти ће заузимати 50 одсто парцеле, а моћи ће да се дижу само до 32 метра у висину.

Хотел на Ади градиће компанија Планет спорт, чији власници су Борислав Станојловић и Горан Лазовић. Станојловић је власник и компаније Спорт висион. Обе фирме, Планет спорт и Спорт висион, крајем прошле године оствариле су масну зараду кроз послове са београдским режимом. Александар Шапић је, у оквиру своје предизборне кампање, месец дана пре избора, поделио 380.000 поклон ваучера, појединачне вредности од 6.000 динара. На тендеру за тај посао, вредан 19,5 милиона евра, победила је група предузећа у којој су се, осим Планете спорт и Спорт висиона, налазили Деxy Цо кидс, Н спорт и Трендмакер. Ваучери су прослеђени основним школама, где су подељени ђацима. Предизборну политичко-маркетиншку акцију организовао је Шапић, како би поправио изгледе на изборну победу и како би његови ортаци, попут Станојловића, зарадили милионе евра из градског буџета.

Иако јавност још није обавештена, нема сумње да ће Вучић целу Аду Циганлију искористити за своје потребе. Неко из врха напредњачког картела добиће прилику да изгради пословно-стамбени блок на месту некадашњег хипермаркета Мега Маxи, који заузима површину од 10,5 хектара, плус огроман паркинг на отвореном. И остатак тог простора, између Савске магистрале, Обреновачког друма и саобраћајнице С2, картел ће употребити за своје пословне планове.

У походу на јавну имовину, републичку и градску, Вучић намерава да присвоји и Наставни центар Министарства унутрашњих послова на Макишу. И тај комплекс, намењен за обуку припадника МУП-а, предвиђен је за ширење „Београда на води“. На том простору може да се изгради неколико кула са по 300-400 станова, да се опере неколико стотина милиона евра стечених криминалом, па да се то подели међу припадницима Вучићевог картела.

Недалеко Наставног центра МУП-а, на Макишком пољу, највећем и најзначајнијем београдском изворишту пијаће воде, власт је пре четири године почела да гради почетну станицу метроа. Незаинтересован за упозорења стручне јавности, Вучић је одлучио да на том месту прави метро, како би се прва линија протезала дуж свих насеља обухваћених „Београдом на води“.

Од Бранковог моста до објеката МУП-а на Макишу, саобраћај ће бити подређен потребама становника Вучићевог ексклузивног „забрањеног града“. Зато све објекте на Макишу, укључујући и фудбалски стадион клуба Полицајац, чека иста судбина каква је задесила објекте који су много значајнији за историју и архитектуру главног града Србије.

Главна железничка станица је напуштена, а саобраћај је преусмерен на Прокоп, који ни после шест година није оспособљен за пријем путника и возова у мери која би задовољила потребе Београда. Градска власт је почела изградњу нове аутобуске станице како би простор на коме се налазила стара станица предала „Београду на води“.

Градски Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове, у новембру 2023, добио је захтев „Београда на води“ за добијање локацијских услова потребних за изградњу на којима се налази стара аутобуска станица. Захтевом је обухваћено 12 парцела, међу којима је и седам на којима се налази паркинг за аутобусе, а остале се односе на пероне и друге станичне зграде. Почеле су припреме за рушење те зграде, износи се намештај и уклања столарија. На месту тог објекта, који је подигнут пре сто година, биће изграђен тзв. Кампус образовних установа, у коме ће се налазити школа културно-уметничких дисциплина, две позоришне сцене, уметничке радионице, књижаре, галерије и дечји музеј.

Ускоро би требало да почне и рушење хала београдског Сајма. Вучић је тврдио да неће бити срушена Хала 1, већ ће у њој бити направљене три оперске сцене „опремљене најсавременијом сценском техником и изграђене по највишим светским стандардима, па ће Србија потврдити и ојачати позицију на културној мапи Европе“. Ипак, изгледа да од тога неће бити ништа. Стручњаци сматрају да тај објекат није погодан за оперу јер не задовољава многе техничке услове.

Вучић је своје место на мафијашкој мапи Европе, а и шире, обезбедио пројектом „Београд на води“, као и многим другим криминалним и коруптивним комбинацијама. Дешавало се у историји да власт, најчешће после револуционарних преврата, национализује или на неки други начин одузме имовину компромитованих богаташа, али никад и нигде није постојала власт која је тајкунима поклонила државно земљиште. То је урадио само Александар Вучић.

Кроз Закон о изградњи и планирању, којим је укинута наплата конверзије земљишта, Вучић је омогућио највећим профитерима у процесу пљачкашке приватизације да утроструче вредност имовине коју су, ионако, добили у бесцење. Нема поузданих података о процењеној вредности земљишта, које је поклоњено купцима државних и друштвених предузећа, али економски стручњаци претпостављају да та цифра није мања од 30 милијарди евра. Уместо да буде уплаћен у републички буџет, тај новац остаће на рачунима Мирослава Мишковића, Милана Бека, Петра Матијевића и осталих тајкуна, који су од 2000-те до данас куповали пропала социјалистичка предузећа.

Према подацима Мреже за реституцију, након што је усвојен спорни закон, Министарство финансија је добило 1.034 захтева за конверзију. Компанија Матијевић је поднела чак 105 захтева за упис у власништво над до јуче државним земљиштем у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Крагујевцу и још неколико градова у Србији. Петар Матијевић се специјализовао за куповине предузећа у стечају.

Пре три године је купио зрењанинску ливницу Радијатор, која у београдској индустријској зони има 22 објекта, смештена на преко два хектара градског грађевинског земљишта. Матијевићева фирма Мат Реал Естате из Новог Сада је, на јавном надметању у августу 2021, купила Радијатор за 414 милиона динара, а сада је, захваљујући Вучићу, постала власник грађевинског земљишта које вреди више од 414 милиона евра. По истој процедури, Матијевић је, такође из стечаја, купио београдско грађевинско предузеће Рад Интернационал, чија вредност се стоструко увећала после конверзије земљишта, које се налази у његовом власништву на изузетно атрактивној локацији на Савском насипу.

Матијевић је из стечаја купио и АТП Војводина, која поседује објекат који је предвиђен за нову главну аутобуску станицу у Новом Саду. Предузеће АТП Војводина пре 20 година је приватизовао Илија Девић. Захваљујући радикалској власти у Новом Саду, коју је предводила тадашња градоначелница Маја Гојковић, Девићева компанија је завршила у стечају, а цео случај је ушао у историју посткомунистичке транзиције у источноевропским државама као једини у коме није оштећена држава, него приватни инвеститор. Иако се тај случај налази на списку 24 спорне приватизације, на чијем раскринкавању је некада давно инсистирала Европска унија, епилог је познат – Девић је пропао, Матијевић је предузеће купио за ситне паре, а земљиште вредно неколико стотина милиона евра добио је бесплатно.

Делта Реал Естате, компанија Мирослава Мишковића, поднела је два захтева за упис у власништво грађевинског земљишта у чији посед је дошла кроз приватизацију београдског предузећа Рад. Куповином Рада, и то из стечаја, за око 954 милиона динара, Мишковић је постао власник земљишта у београдским општинама Звездара и Нови Београд, које данас вреди десет пута више него пошле године.

Напредњачка власт је годинама припремала ову пљачку јавне имовине, од које су профитирали подобни тајкуни, чак и они који су државна предузећа приватизовали у време демонизоване бивше власти „жутих лопова“. Док је била на функцији председника Владе Србије, Ана Брнабић је то признала у одговору на посланичко питање о приватизацији Пољопривредног комбината Златибор. Брнабић је, у одговору, навела да је ПК Златибор приватизован у мају 2002. године, кад је продат Радисаву Аћимовићу из Криве Реке, код Чајетине, по цени од 66.640.000 динара, што је тада вредело 1,1 милион евра. Поступак приватизације је вођен у складу са тадашњим законом, према тзв. Програму приватизације.

– Програм приватизације био је документ који је служио у сврху поступка приватизације капитала субјекта приватизације и није представљао доказ о власништву над имовином – наводи се у одговору Ане Брнабић, уз констатацју да је 30. новембра 2017. године привредно друштво Пољопривредни комбинат Златибор д.о.о. у апсолутном власништву компаније Мастер Фриго – Предузеће за инжењеринг, производњу, промет и услуге, из Београда. Радоје Цветић, власник Мастер Фриго, не мора да брине за ПК Златибор, који се налази у његовом пословном систему. Иако је прошле године забележио губитак од 173 милиона динара, ПК Златибор је актуелном власнику донео астрономску зараду кроз конверзију земљишта. Магазин Таблоид ће у неком од следећих бројева објавити све детаље о уништавању тог пољопривредног комбината после приватизационог поступка.

Криминалним и корупционашким пројектима, какав је „Београд на води“, нарочито у грађевинарству, Вучић је створио касту милијардера и мултимилионера. Уз старе и истакнуте сараднике Звонка Веселиновића и Милана Радоичића, стасали су и новији примерци у Вучићевом тајкунском окружењу. Наравно, сви су рангирани у складу с тренутним употребним вредностима. Неки, попут Стојана Вујка и Ивана Бошњака, званичних власника компаније Миленијум Тим, на својим имањима, нарочито у винарији „Шапат“, угошћавају Вучића и његове другаре патријарха Порфирија, Милета Додика и сличне. Има и оних као што су Драгољуб Збиљић, власник Енерготехнике Јужна Бачка, и Дејан Слијепчевић, газда ГАТ-а, који гравитирају према центру свог света, оном у Вучићевом винском подруму у Јајинцима. Испод њих се налазе типови попут Батрића Радуновића, власника Предузећа за путеве Пожаревац, и незваничног газде Србијааутопута, највећем предузећу за одржавање путева у Србији. Иако воли да се хвали како је „пун као брод“, у шта треба веровати, газда Баћко Радуновић мора да учествује у страначким акцијама, да носи напредњачке транспаренте заједно са Александром Видојевићем, званим Аца Рошави, који је доскора био најближи сарадник Вељка Беливука, а сада је најбољи другар престолонаследника Данила Вучића.

У Вучићевој касти новобогаташа има и оних који су високо узлетели, а сада ниско падају. Такав је Мирослав Ковачевић, грађевински инвеститор познат по надимку Миша Ћускија. Пре десетак година, Ковачевић је почео да напредује у бизнису, али није схватио да хода по трулим даскама, ослоњен на Небојшу Стефановића. Док је Стефановић био у врху власти, као председник Народне скупштине, па министар полиције или одбране, Ковачевић није имао проблема око добијања грађевинских и осталих дозвола. Напротив, уз помоћ пријатеља Стефановића постављен је у Надзорни одбор Јавног комуналног предузећа Зеленило Београд. Та функција му је била значајна, јер је Зеленило издавало дозволу за сечу дрва на грађевинским парцелама. Дакле, Миша Ћускија је сам себи давао дозволе без којих не би могао да диже зграде по Београду. Међутим, Вучић му није опростио сарадњу са Стефановићем, па је на њега пустио министра за високу уградњу Горана Весића.

– Извесни Мирослав Ковачевић, инвеститор кога сви зову Миша Ћускија, саградио је ексклузивни стамбени комплекс Парк „Шумице“, поред самог парка. На крову тих зграда налазе се четири базена. Све би то било у реду, пошто је господин Ћускија добио регуларну грађевинску дозволу, али на том месту су пре његовог комплекса били зеленило и шума. Господин Ковачевић је посекао 461 стабло. Ту, у близини, налази се Осма београдска гимназија и Музичка школа „Петар Коњовић“. Сада тамо нема простора ни за тротоар, а не за дрво. Зашто га Ћута није питао: Куме, шта то радиш? Куме, шта се ово дешава, што посече толика дрва? Нема ништа од тога – рекао је Весић на последњој седници Народне скупштине.

Весић је искористио пример Ковачевића како би компромитовао његовог кума Александра Јовановића Ћуту, народног посланика и предводника покрета Еколошки устанак: „Да ли сте могли да чујете да се неко бунио због сече 461 стабла? Наравно да не. Значи, оно што може кум, не могу други. То су двоструки аршини.“ Весић је успут криминализовао и Јовановићеву колегиницу, такође народног посланика Данијелу Несторовић, за коју је рекао да разним комитентима, грађевинским инвеститорима, за одређену финансијску надокнаду „помаже“ да ураде студију процене утицаја на животну средину.

Ћута Јовановић је, показало се, био лака мета. Сам је на свом Фејсбук налогу објавио фотографије са састанка Еколошког устанка, на којој се види и његов кум Миша Ковачевић. Јовановић је у Скупштини рекао да воли свог кума, да се с њим дружи од другог разреда основне школе и да га не занимању његови бизниси.

Као што је могло да се очекује, Ћута није схватио да Весић заправо напада инвеститора који је остао из миљеа компромитованог Небојше Стефановића. На сличан начин већ су из политичких и пословних комбинација елиминисани многи други Стефановићеви ортаци, од Александра Папића до Станка Радића, једног од првих неимара на пројекту „Београд на води“.

Уместо политичких и медијских препуцавања између завађених кланова унутар напредњачког картела, после њиховог пада с власти мораће да се спроведе серија истражних и судских поступака, који ће утврдити колику штету су Србији нанели Вучићеви грађевински пројекти. За Србију, али и за Вучића и његове саучеснике у злочинима, било би добро да тај процес што пре почне, да за државу буде што мања штета, а њима нешто блажа казна. Ако се то не деси, Вучић ће „Београд на води“ раширити од Борче до Железника.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Ada Ciganlija, Aleksandar Vučić, Beograd na vodi, Makiš