Саучесници Александра Вучића у заједничком злочиначком подухвату против Србије постали су конвертибилни милионери и милијардери, али оставили су бројне трагове, доказе и сведоке. Коруптивни механизам, који је Вучићев картел уградио у цео државни систем, од Владе Србије, свих министарстава, градских и општинских управа, до болница, школа, судова и затвора, описан је и у извештајима Државне ревизорске институције. Ревизија консолидованог финансијског извештаја, који је поднело Министарство финансија, открива да је нестало скоро пола милијарде евра. Напредњачки кадрови у МУП-у, Окружном суду у Новом Саду и Окружном затвору у Београду краду на исте или сличне начине. Због тога, све их чекају исте или сличне казне.
Распада се криминални и коруптивни систем владавине Александра Вучића. Кроз пукотине у тој пирамиди зла извиру докази пљачке јавних ресурса и приватне имовине. Све јасније се виде последице заједничког злочиначког подухвата, којим су Вучић и његови ортаци из картела око Српске напредне странке, нанели огромну и, можда, ненадокнадиву штету држави и народу.
Трагови многих злочина Вучићевог картела описани су на страницама Магазина Таблоид, али и у званичним извештајима државних органа. Откривени су детаљи намештених тендера и непосредних погодби, на којима се заснива основна Вучићева привредна делатност – корупција. Конкретни примери налазе се и у анализама Државне ревизорске институције.
У извештају ДРИ (Државна ревизорска институција) за 2023. годину наводи се да су 97 одсто неправилности у спровођењу јавних набавки, укупне вредности преко 1,07 милијарди евра, извршене у само три јавна предузећа: Електропривреди Србије, Путевима Србије и Инфраструктурама железница Србије. Корупција је доказана конкретним примерима, поднете су кривичне и прекршајне пријаве, али изостала је реакција тужилаштава и судова. Тако су обављене припреме за масовно убиство на новосадској Железничкој станици.
Међутим, Више јавно тужилаштво у Новом Саду усмерило је истрагу тог злочина према ауторима и извођачима пројекта. Мултидисциплинарни вештаци проверавају архитектонска решења и квалитет уграђеног материјала, али не и токове новца. Нема сумње да је неопходно утврдити одговорност свих учесника у пројекту реконструкције станичне зграде, али не сме да изостане разоткривање и кажњавање кратора коруптивног система, који је довео до убиства петнаесторо људи. Истрага мора да утврди ко је наредио да се цена реконструкције Железничке станице, која је првобитно процењена на 3,4 милиона евра, подигне на 16 милиона евра. Ко је наредио да укупна цена тог пројекта, укључујући реновирање четири и изградњу једног новог перона, скочи са 11 на чак 65 милиона евра? Та питања нису тешка, сви знају да таква пљачка буџетског новца не би могла да буде извршена без наређења или одобрења Александра Вучића. То је потврдила и Јелена Танасковић, бивша директорка Инфраструктура железнице.
– Министар Горан Весић ми је рекао да је једини услов да будем директорка Инфраструктуре железнице да прихватим да он апсолутно управља и води све пројекте, јер је он наводно договорио са председником Вучићем да се сви пројекти искључиво тако воде. У септембру 2023. године имала сам састанак са председником Вучићем и министром Весићем, а присуствовали су и директори јавних предузећа која спадају у надлежност Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Министар Весић је тада рекао да су он и његово Министарство једини одговорни за пројекте, јер једино на тај начин могу бити извршени. Исто ово министар је рекао председнику Републике и док смо се возили возом од Новог Сада до Суботице – рекла је Танасковић на саслушању код тужиоца 22. новембра 2024, у оквиру истраге убиства на новосадској Железничкој станици.
Танасковић је тада рекла да је од Весића тражила да јој, ако заиста има такав договор са Вучићем, напише званично обавештење. Анита Димоски, помоћница министра грађевинарства, дала јој је писану „инструкцију“, коју је потписао Весић, а у којој се наводи да је формирана Радна група за координацију и рализацију свих инфраструктурних пројеката.
– У тој инструкцији се посебан акценат ставља на комуникацију са зајмодавцима, донаторима, пројектантима, надзорним органима, извођачима и надлежним институцијама. У закључку инструкције стоји да се она посебно односи на све одлуке, сагласности и мишљења током припреме пројектно-техничке и планске документације, припреме тендерске документације, избора извођача радова и надзора, нарочито у фази реализације и испуњења циљева за завршетак пројекта – рекла је Танасковић пред тужиоцем.
Весићева „инструкција“, коју бивша директорка помиње, не налази се међу документима, чије објављивање је наредио Вучић, покушавајући да превари студенте, који су инсистирали да јавност добије на увид све спорне уговоре, решења, дозволе и остали садржај пројекта реконструкције станичне зграде у Новом Саду. Вучић се узалуд трудио да сакрије ту документацију, коју поседује и редакција Магазина Таблоид.
„Одређују се одговорна лица – ментори и чланови тимова у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за праћење свих активности на пројектима„, наводи се у „Одлуци“, коју је 12. децембра 2022. потписао ресорни министар Горан Весић. „Одговорна лица“ су дужна да врше контролу исправности и законитости документације, контролу плаћања финансијско-материјалних обавеза и да потписују сва акта: авансне рачуне, привремене и окончане ситуације, извештаје, интерне налоге за плаћање и друго. Весић је своју помоћницу Аниту Димоски овластио да руководи у 11, а да буде члан у још осам Радних група, које су задужене за контролу железничким инфраструктурним пројектима. Уз њу, улоге ментора и чланова Радних група добили су државни секретар Драган Стевановић Боске, бивши конобар из Сурдулице, затим Михајло Мишић, Емеше Лалић Урбан, Горан Поповић, Ђорђе Милић и њима слични.
Са деценијским искуством у политичким и пословним манипулацијама, Весић се надао да ће на овај начин пребацити одговорност на сараднике. Ипак, ако буде правде, и он ће, као и сви остали у том ланцу корупције, морати да одговарају за масовно убиство у Новом Саду. Кад се суоче са вишегодишњим затворским казнама, сви ће пропевати. Спасавајући себе, оптуживаће своје надређене, као што се види из исказа Јелене Танасковић.
Миш за мачку, мачка за пса, пас за унуку, унука за баку, бака за деду, а деда за репу. У дечјој бајци, тако је из земље извучена репа. У актуелној српској хорор-бајци, тако ће криминализовани паразити из Министарства грађевинарства, потежући једни друге, на видело извући аутора крвавог коруптивног система, Александра Вучића.
Као што постоје сведоци, постоје и конкретни докази пљачкашких комбинација, којима су припадници напредњачког картела очерупали буџет. У извештајима Државне ревизорске институције наводе се примери коруптивних акција, које су спровеле Влада Републике Србије, бројне локалне самоуправе, основни и виши судови у неколико градова, па чак и управе затворских установа. Другим речима, доказано је да су министри, председници општина, судије и управници затвора, болница и школа, као и директори јавних предузећа намештали тендере, фалсификовали финансијске извештаје и ненаменски трошили новац грађана.
Државна ревизорска институција је 29. новембра 2024. објавила анализу консолидованог финансијског извештаја Владе Републике Србије за 2023. годину. У уводној напомени се истиче да није уређен начин и поступак сачињавања консолидованих финансијских извештаја, није уређен облик и садржај образаца на којима се он припрема и презентује, нису укључене све информације неопходне за одлучивање и утвршивање разлике између текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине. Такође, није прописана економска класификација у оквиру које ће се евидентирати приходи од партиципације. За тзв. Консолидовани извештај Републике Србије, према Закону о буџетском систему, одговоран је министар финансија. Министар је обавезан да, како се наводи у Закону, „осмисли, успостави и одржава интерне контроле, које су релевантне за припрему и презентовање финансијских извешта који не садрже материјално значајне погрешне исказе“. Очигледно, Синиша Мали није знао да на законит и професионалан начин припреми Консолидовани извештај.
Министар Мали је у свом извештају приказао приходе и расходе неупоредиво већима од реалних. Приходе је увећао за 1.6 милијарди динара, а расходе за више од четири милијарди динара. На тај начин, фалсификовањем података, направио је простор у коме је нестало 48 милиона евра. У истом извештају Министарства финансија, као што су лажно увећани приходи, лажно су умањени расходи, и то за више од 45 милијарди динара, односно 385 милиона евра. Уз то, на погрешној економској класификацији у Консолидованом извештају истакнути су расходи од 139,5 милиона динара. Ни финансијски стручњаци из Владе Србије, ни њихове колеге из ДРИ-а нису утврдили где је нестао толики новац из буџета, ко га је приграбио.
Иста врста конфузије налази се у делу извештаја о финансијским резултатима Републике Србије у 2023. години. Приходи и примања су исказани мање за 1,3 милијарду динара. На погрешним класификацијама исказани су приходи у износу од око осам милијарди динара. Издаци за нефинансијску имовину су умањени за чак 41 милијарду динара, односно 350 милиона евра.
Иста врста „грешака“ уочена је у финансијским извештајима републичког и буџета локалних самоуправа. Само у класификацији, која се односи на обавезно социјално осигурања, нетачно су приказани подаци, којима су увећани приходи за 4,6 милијарди динара, а за исто толико су увећани расходи. Примања од продаје финансијске имовине умањени су за 565 милиона динара, а расходи су лажно приказани мањима за 475 милиона динара, који су потрошени за набавку тзв. домаће финансијске имовине.
У консолидованим извештајима завршних рачуна буџета локалних власти истакнути су лажно увећани приходи од 4,5 милијарде динара, а за исту количину новца увећани су и расходи. На неодговарајућим класификацијама наведени су износи од 6,4 милијарди динара.
Државна ревизорска институција је открила ту превару, забележила ју је у свом извештају и написала захтев Влади Србије да отклони неправилности. С обзиром на устаљену праксу, све ће се завршити на томе. Као и у хиљадама сличних или истих случајева, који су наведени у претходним извештајима ДРИ-а, изостаће реакције надлежних тужилаштава, неће бити истраге, оптужница и судских поступака. Све ће прекрити снегови, рузмарин и шаш.
Кад је у питању Синиша Мали, све је под сумњом – од плагираног доктората до сексуалног опредељења – али не и вештина у финансијским малверзацијама. Треба подсетити да је Мали успео да једну своју офшор компанију, регистровану на Британским Девичанским острвима прода другој својој компанији, регистрованој у Швајцарској, и да притом заради 532 милиона евра. Наука не може да објасни како је то могуће, а тужилаштво није заинтересовано да истражи тај случај. Ипак, баш због доказане вештине, тешко је претпоставити да је министар Мали случајно, услед несналажења и неспособности направио овакав галиматијас у Консолидованом финансијском извештају за 2023. годину. Напротив, много је реалнија претпоставка да је намерно побркао класификације и лажно приказивао и приходе и расходе, како би потпуно обесмислио тај документ, који презентује резултате рада Владе Републике Србије.
На хаосу, фалсификатима и преварама заснива се целокупан систем власти напредњачког картела. На исти начин, на који је Горан Весић управљао Министарством грађевинарства, Синиша Мали управља Министарством финансија. Пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду смрвио је Весићев коруптивни механизам. Позната су имена 15 жртава тог злочина, док су сви грађани Србије жртве пљачкашког система којим руководи Весићев морални двојник Мали. А, обојица су радили под командом Александра Вучића, шефа картела око СНС-а.
Вучић се лажима, преварама и пљачкама бави као научно-истраживачким радом. Потпуно је посвећен свим начинима черупања буџета. Са истом енергијом и страшћу креира криминалне и коруптивне акције чији плен вреди и по десетак милијарди евра, као и оне на којима може да згрне само по неколико милиона динара. Вучић не допушта да ниједна мрвица падне с његовог стола. Услед укрштања тираније, патологије и клептоманије, отима сваки динар из џепа грађана и трпа га у свој и џепове својих ортака из картела.
Камере су забележиле тренутак кад Вучићу, приликом посете једној православној цркви, неки сарадник даје неколико згужваних новчаница. Вучић их узима, пребацује из леве руке у десни џеп. Пред иконом се прекрстио и завукао руку у леви џеп, па се изненадио што тамо нема ништа. Лежерно је одмахнуо и наставио својим путем. Е, на исти начин, најпримитивнијим штосевима, Вучић спроводи ту стратегију „лева рука – десни џеп“ на државном нивоу.
Као што су камере снимиле како он присваја туђих неколико стотина динара, тако је Државна ревизорска институција открила тендерске преваре, које су ове године извршили Вучићеви кадрови из појединих градских и општинских управа, судова, болница, школа, вртића, па и затвора. Судећи по броју незаконитих радњи и количини присвојеног новца, напредњачки преваранти из државних институција су скромнији.
Државна ревизорска институција је, 6. децембра 2024, објавила извештај о ревизији пословања Основног суда у Новом Саду за 2022. и 2023. годину. У извештају ДРИ-а се наводи да тај Основни суд „није у потпуности спровео припремне радње за попис имовине и обавеза“ и да извештај тог суда „није сачињен у складу са важећим прописима„. О каквом нивоу пропуста се ради најбоље илуструје чињеница да је Основни суд „заборавио“ да у попису имовине наведе и зграду у коме се налази. Република Србија је власник те зграде, на адреси Сутјеска 3, коју користи више органа судске власти и јавних тужилаштава, али Основни суд је био у обавези да је евидентира у помоћним књигама.Такође, тај суд је прекршио рачуноводствене прописе тиме што није евидентирао техничку опрему, чија набавка је финансирана из фондова Европске уније.
Основни суд је добио од Министарства правде 280 компјутера и исто толико монитора, а њихову вредност је обрачунао само по количини, односно по цени од једног динара. Из непознатог разлога, Министарство правде није доставило Основном суду потребну документацију о вредности дониране рачунарске и друге опреме, а никога у суду није занимао тај пропуст. Осим тога, новосадски Основни суд није пописао имовину и обавезе у износу од 546,92 милиона динара, нити је извршио усклађивање стања имовине и обавеза у књиговодственој евиденцији са стварним стањем, које је утврдила ревизија ДРИ-а. У извештају, ревизори наводе да суд није све поступке јавних набавки спровео у складу са Законом.
Још више неправилности забележено је у извештају ДРи-а о пословању Министарства унутрашњих послова. На име датих аванса за набавку материјала и обављања одређених услуга, МУП је исплатио спорних 127,9 милиона динара. Нису правилно евидентирани издаци у износу од 99,8 милиона динара, намењених изградњи полицијских објеката. Спорни су и расходи од око два мииона динара за набавку камера и дигиталних видео рекордера, купљених од фирме ССТВ мастер центар. Од фирме Дуал Пуллерy WП, за 2,4 милиона динара, купљена је опрема за теретану, а за 538.000 динара од фирме Акватерм су набављени стубови и мреже за одбојку, шведске лестве за зид и шведске клупе за гимнастику. На честитке за децу запослених у МУП-у потрешено је 90 милиона динара, односно 770.000 евра. За правоснажне и извршне пресуде, МУП је платио само 6,1 милион динара. Државна ревизорска институција утврдила је и друге неправилности, али добро пазећи да се бави само анализом текућих расхода, не залазећи у оно најбитније, у јавне набавке, где се врте највеће паре.
И извештаји о ревизији пословања неколико затворских установа у Србији показују бројне неправилности, нарочито у јавним набавкама. Ревизија пословања Окружног затвора у Београду открила је незаконите набавке добара и услуга у износу од најмање 13,58 милиона динара, као и још 7,33 милиона динара у набавкама на које се не примењује закон. У неколико тендера није обезбеђена конкуренција, док је у појединим случајевима увећана цена купљене робе без правног основа, као што је случај при куповини јаја и месних прерађевина. Такође, одговорна лица у Окружном затвору дозволила су исплату више од 10 милиона динара пре окончања уговореног посла.
Утврђено је да затворска управа није спровела поступак јавне набавке силосног брашна у износу од милион динара. Окружни затвор у Београду је платио услуге сервиса и одржавања котлова, а да се и не зна која фирма је то радила, пошто нема писаног уговора. Опет без уговора и тендера, купљени су витамини и воће за затворску кантину, у вредности од 3,13 милиона динара. Без уговора, затвор је исплатио 2,71 милион динара не зна се коме. Без расписаног тендера, за 1,2 милиона динара купљене су јетрене и пилеће паштете, а за 2,51 милион динара канцеларијски материјал. Тендер није спроведен ни приликом набавке робе за кантину у вредности од 5,05 милиона динара. „Затвор је неправилно ванбилансно евидентирао обавезе према добављачима за робу кантине, због чега је исказао мање обавезе у износу од 18,72 милиона динара и преузео је обавезе изнад одобрених апропријација у износу од 15,65 милиона динара“, наводи се у извештају Државне ревизорске институције.
Управа Окружног затвора у Београду краде на ситно, на јајима и паштетама, али ни тај плен није за занемаривање. Према овим подацима, годишње се ненаменски потроши више од 300.000 евра. Од количине новца, важнија је чињеница да се у незаконите акције упуштају функционери који су плаћени да чувају грађане, који су осуђени на затворске казне, често и због много мањих финансијских преступа.
По истом принципу, по коме ради београдски Окружни затвор, послују и управе других установа тог типа у Србији.
Да мисли на своју и будућност својих ортака из картела, Вучић је доказао инвестирањем у изградњу нових и реновирање старих затвора. Док је био на функцији премијера, иницирао је изградњу затвора у Панчеву. Централна европска банка је подржала тај пројекат са 18 милиона евра, а из буџета Србије је издвојено пет милиона евра за опрему. Затвор у Панчеву је почео са радом у октобру 2018. године.
Ревизија пословања панчевачког Окружног затвора утврдила је неправилности у неколико процеса јавних набавки, чија укупна вредност износи 15,89 милиона динара. За неке тендере је одредио краћи рок од минималног прописаног рока за подношење понуда, а у некима није одредио резервне критеријуме на основу којих ће доделити уговор. Затворска управа је без важећег оквирног споразума и закључених уговора вршила набавку намирница за исхрану затвореника у износу већем од 13 милиона динара. Извршење одређених уговора о јавној набавци није контролисано, па су због тога расходи порасли више од 2,85 милиона динара. Због недоследне примене рачуноводствених правила, преузете обавезе по основу расхода за запослене, евидентирани су мањи издаци за запослене и добављаче, укупно за око 12,5 милиона динара. Уз то, потрошено је 6,54 милиона динара изнад одобрених апропријација.
Сличне неправилности наводе се у извештајима о ревизијама ДРИ-а, које су спроведене у окружним затворима у Суботици и Лесковцу, као и у Казнено-поправним домовима у Београду, Крагујевцу и Ћуприји.
Вучићева ендемска похлепа заразила је све државне институције. Криминал и корупција постали су основна делатност Владе Републике Србије, свих министарстава, па и локалних самоуправа. То показују извештајиДржавне ревизорске институције, који су објављени током новембра и децембра ове године. Но, и без тих извештаја, грађани су свесни обима пљачке коју спроводи напредњачки картел. Тако је у свим градовима и општинама Србије. Исти начин черупања локалних буџета примењује се у Ковачици, Житорађи, Зрењанину и Београду.
Какво је стање у Београду довољно је видети предлог буџета за 2025. годину. Планирани приходи су 13 милијарди динара мањи него 2024. У беспарици, власт Александра Шапића је била приморана да среже трошкове на капиталним пројектима, које је до јуче представљала као најважније. Драстично су смањена улагања у проширење Булевара патријарха Павла, за регионални водовод Макиш-Младеновац и изградњу станичне зграде у Блоку 42. У градском буџету нема новца ни за комуналну милицију, па њени припадници на задатке иду аутобусима и трамвајима. Без могућности додатног задуживања, градска управа је принуђена да се бави релативно јефтиним, али зато потпуно бесмисленим пројектима, као што су кружни токови, које Шапић гради на свакој раскрсници.
Вучићев картел је, очигледно, толико пљачкао јавне ресурсе и туђу приватну имовину да више нема шта да узме. Сви Вучићеви саучесници у заједничком злочиначком подухвату против Србије успели су да згрну огромну имовину, да постану конвертабилни милионери и милијардери. Међутим, истовремено су оставили бројне трагове, доказе и сведоке злочина, па, после њиховог пада с власти, неће бити тешко да их се приведе правди.