Pročitaj mi članak

Vučića čeka sudbina Miloševića, a Danila? On neće moći kao Marko

0

Nakon što je izmislio hiljadu atentata na sebe, Aleksandar Vučić je nepostojeći spisak za odstrel stavio i svog sina Danila. Iako je ta medijska kampanja motivisana patološkom potrebom za privlačenjem sažaljenja javnosti, tačno je da Danilo nije bezbedan.

Живот му угрожава његов отац, који га, за потребе својих политикантских игроказа, користи откад се родио.

Данило је имао само два месеца кад је освануо у Великој Србији, билтену Српске радикалне странке. На неколико фотографија, са бебом у наручју, позирали су Александар Вучић и Војислав Шешељ. Од тада, Вучић је у свакој предизборној кампањи злоупотребљавао своју децу. Захваљујући мајци, сад покојној, Ксенији, која је ћерку послала на студије у Берлин, Милица се дистанцирала од оца. Данило није имао ту срећу.

Александар Вучић је криминализовао све чланове своје породице. За разлику од званичног тате Анђелка и брата Андреја, који су, као зрели људи, имали могућност да прихвате или одбију, Данило није имао избора. Још као малолетног, отац га је гурнуо у друштво опасних криминалаца, у загрљај Александра Видојевића, званог Аца Рошави.

Између пијанки са Данилом, Рошави је са Салетом Мутавим и Вељом Невољом предводио мафијашки клан формиран на трибини Партизановог стадиона. Сале Мутави је убијен, Беливук и Миљковић су оптужени за серију убистава и диловање дроге, а Рошавом се суди за туче у београдским ноћним клубовима. Осим жестоким момцима с београдског асфалта, Данило је био окружен и напредњачким тајкунима, који су га увукли у уносне менаџерске послове. Медији, чак и италијански, описивали су његову улогу у трговини фудбалским репрезентативцима Немањом Радоњићем и Душаном Влаховићем.

Опозиционари и независни новинари, чим би поменули Данила Вучића или објавили његове фотографије у друштву криминалаца, експресно су изложени увредама и оптужбама Александра Вучића. По обичају, у тим представама Вучић је за себе узимао главну улогу жртве.

– Нападају мог сина да би ме емоционално осакатили. Зашто је данас Данило мета, а пре тога је био Андреј? То су радили да би ме емоционално осакатили. Чак су терали двојицу криминалаца из Ваљева да се приближе Данилу, да му подводе девојке и натерају да пије и дрогира се, да га сликају и уцењују мене. Да ли сте чули да мој син или брат плачу? Цмиздрили су неки други. Ја сам најслабији Вучић, мени можете да видите сузу у оку. Данилу, Андреју, мом оцу, чак ни Вукану не можете – говорио је Александар Вучић кад су независни медији објавили да се Данило налази у друштву тзв. навијача Партизана.

На српској политичкој и медијској позорници та патолошка представа игра се већ десет година. Исти сценарио, са истом поделом улога, употребљен је и недавно, у време новогодишњих и божићних празника. Неколико опозиционих политичара оценило је да Александар Вучић није хтео и смео да иде у Бањалуку на прославу Дана Републике Српске, да се не би замерио америчким газдама, који раде о глави Милораду Додику, па је зато тамо послао сина Данила. Исти задатак, да замени оца на местима где он не сме да се појави, Данило је ишао у Црну Гору и на Косово, тобоже у хуманитарне мисије. Употребом сина у политичке сврхе, старији Вучић је покушавао да амортизује незадовољство гласача с јачим националним и патриотским нервом. Ко год се усудио да укаже на тај Вучићев трик, у напредњачким медијима је представљена као фашиста који хоће да убије Данила само да би напакостио Александру Вучићу.

Сарајевски медији објавили су документ , којим је српска амбасада обавестила Министарство иностраних послова Босне и Херцеговине о томе да ће Данило Вучић боравити у Бањалуци од 8. до 11. јануара 2023. године. У допису су наведена имена петорице чланова обезбеђења, припадника војног специјалног одреда „Кобре“.

– Објавили сте бројеве мобилних телефона и пиштоља чланова обезбеђења мог сина. Што сте то радили? Јесте ли хтели да га убијете? Наравно да ћу да се гризем и једем за моје двоје старије деце, од родитеља имају само мене. Наставите ви то да радите, а ја ћу да наставим да доказујем колики сте лажови – рекао је Вучић.

Осим на сарајевске, Вучић се наљутио и на загребачке медије, који су Данила описали као „мезимца председника Србије, кога тата види као свог престолонаследника у политици, па му сада отвара простор за политичку каријеру, што не би био први такав случај у ауторитарним режимима, ето, у Северној Кореји Ким Ил Сунга је наследио Ким Џонг Ил, а њега Ким Џонг Ун“. Процена новинара загребачког Јутарњег листа није сасвим без основа, али истина је још бруталнија.

– Александар Вучић свесно злоупотребљава своју децу, да би се заштитио од политичке критике гура децу испред себе као што је радио Адем Јашари. Само је Јашари, кад је полиција опколила њега и његову терористичку групу, окупио своју породицу у кућу, не би ли их искористио као живи штит. Само терористи се крију иза своје деце. То је радио Јашари, то ради и Вучић – рекао је Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета.

Паровић је објаснио и начин на који Вучић у политичке сврхе користи и остале чланове своје породице, како сина Данила шаље у Републику Српску и Црну Гору, брата Андреја у Русију, а званичну супругу Тамару у Украјину, код Зеленског. Где год сам не сме да иде, јер му не дозвољавају западни господари, он шаље некога од својих.

– Тако се радило у Средњем веку, кад су владари у дипломатске мисије слали чланове своје породице. Вучић то ради данас, своју децу, брата и жену излаже притиску и осуди јавности. Кад га критикујемо због тога, Вучић каже да ми хоћемо да му убијемо децу. Па и криминалци имају кодекс по коме се не угрожава нечија породица, а Вучић сам угрожава своју породицу. То раде само терористи – рекао је Паровић у изјави за Yоу Тубе канал Србин Инфо.

На велику жалост Александра Вучића, његов син Данило нема значајнију употребну вредност. Услед неразвијених когнитивних капацитета и генетски предодређене склоности ка агресивности, Данило на јавној сцени и у подземљу може да се истакне само презименом. Такав, оцу је направио више штете, него што је користио у прикупљању политичких поена. И сам Александар Вучић је то признао.

Тек што је Вучић добио први премијерски мандат, у лето 2014. године, независни медији, међу којима и Магазин Таблоид, обавестили су јавност о инциденту на сплаву „Ривер“. Данило Вучић је напао Владимира Стојковића, бившег голмана Црвене звезде, а тада Партизана. Вербалне провокације брзо су прерасле у тучу у којој су учествовали и припадници Кобри, који су чували престолонаследника Данила, али и полицајац у цивилу, који је по задатку обезбеђивао Стојковића.

– Два дана пре тог догађаја опоменуо сам сина да води рачуна о томе како се понаша, јер ћу морати да дам оставку уколико буде умешан у нешто недолично. Рекао сам му да неће бити Марко Милошевић, као што ни ја нисам Слободан Милошевић – пожалио се Вучић на конференцији за медије.

Преслаб да контролише изливе подсвести, Александар Вучић је указао на паралелу себе и свог сина с Милошевићем и његовим Марком. Фасцинантна је сличност и у перцепцији, коју су јавно износили та два диктатора. Милошевић и Вучић су своје синове описивали истим флоскулама о поносу, поштеном раду, скромности и притисцима које трпе.

– Све што је радио, Марко је урадио сопственим рукама. Од 16. године се запослио у Пожаревцу, јер није могао да издржи да буде овде. Као син председника Републике трпео је медијске притиске, па је отишао тамо, у наш родни град и запослио се. Знате шта да ради? Да носи гајбе с празним и пуним флашама за једну кафану, за пет хиљада динара месечно. Јер је такав човек, јер је увек желео да буде самосталан. Ја се својим сином Марком поносим – причао је Милошевић.

Вучић је то врло детаљно парафразирао.

– Данило ради у продавници. Не стиди се, поноси се својим послом, дичи се својим послом. И ја сам поносан на свог сина који ради поштен посао. Има плату од 550 евра – рекао је Вучић.

Бајковита патетика, употребљена као репроматеријал у производњи политикантских илузија, најављује сличан судбински пут Марка Милошевића и Данила Вучића. За Данила би било добро кад би се то остварило.

Марко Милошевић је, одмах после петооктобарских промена, побегао из Србије у Русије. Мама Мира му се придружила две године касније, а обоје су 2007. године добили руско држављанство. Док је Слободан Милошевић умирао у шевенингенској ћелији, Марко је развијао угоститељски бизнис. Данас се у његовом власништву налази неколико ресторана, дискотека и ноћних клубова, међу којима су и култна места на којима се окупља московски џет-сет „Гаража“ и „Сиксти“. Многи српски политичари и тајкуни редовни су гости луксузног ресторана „Сиксти“, који се налази на 62. спрату Куле Федерације. Ивица Дачић воли да препричава анегдоте из тог ресторана, одакле је, како каже, гледао облаке под ногама.

Рачуни Слободана Милошевића никада нису пронађени, није било ни ваљане истраге која би утврдила колико новца је узео од грађана Србије и однео у Русију. Зна се само да Марко Милошевић оволико богатство није стекао штедећи од плате коју је зарађивао носећи гајбе.

Кад дође до следеће промене власти у Србији, Александра Вучића чека Милошевићева судбина доживотног робијаша. Ако нова власт не буде заинтересована да пронађе његове рачуне и сефове, и не врати згрнути новац држави и грађанима, дете Данило имаће довољно да купи Маркове ресторане и још пола Москве. Ипак, не треба очекивати такав расплет. Без обзира на све сличности, постоји значајна разлика између Милошевића и Вучића.

Слободан Милошевић је знао да Маркове везе с криминалцима, силеџијско понашање, бахатост и остале особине, које се данас приписују и Данилу. Ипак, Милошевић је пристао да се жртвује како би спасао своју породицу. О томе је 2002. године говорио и Вучић.

– Милошевић није морао да расписује председничке изборе 2000. године. Намерно је инсистирао на промени Устава СР Југославије, како би се председник бирао на непосредним изборима. Само тако је могао да падне с власти. Сигуран сам да су му Американци запретили убиством чланова породице. Дошао му је неки Џон Смит и рекао: „Ваш син Марко воли брзу вожњу, слупао је већ 20 аутомобила, а то је опасно, никад не знате кад може да страда. Марија је окружена криминалцима, већ је убијен један њен љубавник, а и она је изложена опасности. Мислите на њих, помозите им да преживе, а то ће им бити много лакше ако ви не будете на власти…“ Милошевић је схватио претњу, па је пројектовао свој пад – рекао је Вучић у интервјуу за лист Национал.

Не дешава се често, али у тој Вучићевој анализи има много истине. Но, управо то прави разлику између њега и Милошевића. Кад би неки Џон Смит исту претњу поновио Вучићу, он би му скресао: „Фуцк yоу, ни по коју цену не дам власт“. Уосталом, Вучић је то, посредно, признао пре неколико дана, кад је рекао да „више воли Србију од своје деце“. Пошто он, услед менталних поремећаја, поистовећује себе и Србију, јасно је да би без по муке прежалио Данила и нашао утеху у продужетку боравка на трону.

Вучић сваку критику на рачун његове диктатуре, криминалних и корупционашких делатности, кршења Устава и закона, све проглашава нападом на Србију и, наравно, на његову породицу. Александар Вучић је прогонио жандаре, који су, у самоодбрани, претукли његовог брата Андреја, наредио је хапшење и притварање жене која је на Твитеру псовала „кљакаву Милицу“, а исту тортуру су прошли многи корисници друштвених мрежа, који су, у очајању или бесу, псовали Данила. На удару су се нашли сви који нису довољно туговали кад су Ангелина, Анђелко, Андреј и Данило били инфицирани корона вирусом.

Режимски политичари и медији су детаљно извештавали о здравственом стању чланова царке породице и, истовремено, позивали на линч свакога ко не саосећа с њима или, чак, помиње клетве. Баш зато чуди чињеница да је Александар Вучић забранио својим медијима да објаве информацију о томе како је његов званични тата Анђелко недавно, пред Нову годину, сломио руку.