Председник Србије Александар Вучић изјављује непрестано да никада неће побећи из Србије, јер се за њу борио и подигао земљу. На крају, кад Аца Србин славодобитно заврши неку своју конференцију за штампу са таквим тврдњама и достојанствено се удаљи, његови дворјани скупе се пред Светосавским храмом да наричу над "породичним вредностима“ свог творца, одбијајући да се определе између два зла, па макар једно било мање од другог, ипак је зло. И нико до сада не рече, ево, и ми идемо са тобом у борбу и не спремамо бежанију.

Овде је реч о свакодневном животу и политичком опстанку, најчешће опстанку, што ствар чини јако озбиљном. Лако је чаушима да попују и о моралу и етици, о доследности и принципима, кад седе у топлом и безбедни. Нека се догоди правда, кажу они и мисле да остају чисте савести, праведници пред Богом, народ се не спомиње. А са режимом СНС- а никакве нагодбе или компромиса не сме да буде и тачка. Око тога су се сложили и моралисти и реалисти; сви осим опортуниста и каријериста, укратко, оних који чине прве „ровове“ партијске одбране. Они се у памет узети неће, а и не могу, јер памети нема.

– Док сам жив, живећу у Србији. Ја немам рачуне у иностранству. Ја немам некретнине у иностранству. Немам ништа, нигде, ван Србије. Србија је мој живот. За Србију сам се борио и представљао је на најбољи начин и подигао је до тих граница да они неће моћи ни да окрече линије на путевима белом бојом и жутом бојом од свега онога што им је Вучић урадио, уколико икада неко од њих дође на неку власт, у шта чисто сумњам – рекао је Вучић.

Ако већ ствари тако стоје, а стоје, и председник Србије зна да ће они покушати да бирају између њега и неке нове главне квочке међу свим овим њиховим данашњим пилићима. Да бирају између потомака из истог кокошињца или новог накота? Тај избор се чини бесмисленим и бескорисним, штавише сувишним. Реч је, да се одмах разумемо, о брукању себе. А Александар Вучић је врло свестан да има све мање гласова. Он се довија како да одржи високи рејтинг да би парадржавном картелу који му је пред авлијом показао да је још увек јак. Зато је постао горд. Између осталог. Допада му се естрадни начин живота и улога супер хероја у којег су уперени сви рефлектори и сва пажња јавности.

Међутим, Српска напредна странка је направљена као криминално-коруптивна хоботница која се једино бави одржањем Александра Вучића и њих самих на власти. То су људи који су осетили својевремено да је дошао њихов тренутак да остваре своје амбиције које нормалним путем никада не би могли. Српска напредна странка им је отворила неслућене могућности. На сваку критику Вучића јавиће се на десетине његових чауша, који ће отвореним писмима бранити Александра Вучића од непостојећих атентата или подржати његову крсташку борбу за Србију. И то је то. Имовину, борбу за српство, лична одрицања, нико не спомиње. Ни Брнабић, ни Вулин, ни Вучевић…

Него, кад неко стално прича о томе како му зли људи раде о глави, па му онда певка читав хор зунзара, то не слути на добро. Није, наиме, паметно поигравати се са мувама јер он увек слете на ону ствар. Другови су испали превртљиви издајници. Ето, дао им је све, а ни писма ни разгледнице; недоступан телефон. На крају, Вучић остаје сам, одлажући ипак суочење опажањем.

Извор: direktno

Ознаке: Aна Брнабић, Александар Вучић, Милош Вучевић, СНС