Pročitaj mi članak

Vučić sprema haos: Sprovešće najcrnje globalističke agende da bi ostao na vlasti

0

U dubokoj kolaboraciji sa globalnim mafijom, stavljajući Srbiju „u zalog" zbog goruće potrebe da opstane na vlasti, Aleksandar Vučić se stavio u službu opasnih globalističkih projekata zbog kojih će ova država ostati bez vlasništva nad ključnim vitalnim resursima kojima nekim čudom još uvek raspolaže. Koje je sve prljave poslove odlazeći diktator spreman da obavi, u nadi da će ostati barem pola godine duže na vlasti i šta se Srbiji sprema bude li ovaj tiranin ostao još malo „odrešenih ruku", spreman na sve zbog vlasti?

„Полећемо! 20. јануара, тачно у 18 часова, Србија иде у будућност“, написао је полудели Александар Вучић почетком године на Инстаграму, а на Економском форуму у Давосу, „појаснио“ о чему се ради па је саопштио: „Идемо да гурамо земљу напред. Зато смо морали да направимо овај план. Видећете, то није само оно што сте могли да видите у буџету. А ту је већ импресивно много тога покривено за ову годину. Видећете шта ће бити у буџету за 2025. и за 2026, какви су све пројекти. Не само за путеве, пруге, домове здравља и друго, видећете неке велике ствари. Видећете шта ћемо да радимо у дигитализацији и ономе што је овде главна тема вештачке интелигенције…“

Где је он гурнуо земљу и шта јој је радио, а шта ће тек да јој ради ако потраје још неки месеца на власти, тешко је здравом разуму да схвати.

Иза његове хистеричне приче о убрзаној модернизацији Србије, инфраструктури, индустријализацији, пољопривреди и животној средини, интегралном развоју, светској изложби ЕXПО 2027. и слично, налази се заправо пројекат потпуне предаје преосталог државног суверенитета Србије и свих њених ресурса у руке економско-обавештајне коалиције англо америчке колонијалне силе.

Такође, његове везе са Русијом, упркос свим интересима те велесиле, више нису важне и немају никаквог утицаја на балканску политику Москве. Наиме, Руска федерација спроводи своју политику у овом региону посредством других механизама, других људи и њихових капацитета. Вучићев режим служи руским службама само за јавну представу, да се стави до знања присутност на Балкану, али не и за озбиљне послове које ова велесила има. И то је Вучић схватио, па је послао Милорада Додика чак у Татарстан (Казањ), 21. фебруара ове 2024. године, како би тражио подршку за своју „прекодринску“ политику. И Путин је Додика љубазно дочекао, дао му је и орден Александра Невског, „утешио“ га речима да Русија разуме положај Срба у БиХ, и похвалио то што безусловно подржавају Русију.

Међутим, Путин нема намеру да ратује на Балкану, осим можда у околностима глобалног рата, али, то би већ била и глобална гробница човечанства.

Тако се Додикова „дипломатија“ за рачун Александра Вучића свела на протоколарну љубазност.

Заправо, превише колаборације са западним агентурама, након 2018. године и посете шефа МИ6 Београду, Филипа Хамонда, било је довољно да Руска федерација направи лагани заокрет у својој политици према Вучићевој диктатури. Наиме, Вучић је РФ бити потребан таман толико колико још буде требао Западу, а то значи да им више не треба. Да му дане и у Москви одбројавају. И Запад и Русија спремају нову стратегију за Балкан, Вучић је потрошен.

Да би било јасније зашто је све овако, треба се вратити на чињеницу да су састанци у специјалном „ратном“ бункеру испод зграде Министарства одбране у центру Лондона, где се окупљају најважнији британски министри, официри обавештајне службе и дипломате да би расправљали о кризним подручјима где је уплетена и Британија, све чешћи, заправо, редовнији него иначе.

Тај бункер из Другог светског рата је обновљен 1979. по наређењу Маргарет Тачер и представља херметички затворену мрежу ходника испред којих су дупла челична врата и две електронске пријавнице. То је британски центар за руковођење кризама. Из тог бункера су 1999. Тони Блер и његов портпарол Алистер Кембел имали сталну везу са британским генералштабом у Нортвуду, командом краљевског ваздухопловства у Викаму, командом копнене војске у Вилтону и кризним центром НАТО у Монсу, и планирали копнени напад на Србију и ондашњу СРЈ.

Данас, 2024. године, разматра се „могући“ рат на Балкану ако га наводно Русија покрене преко „српског фактора“. Али, однос Путинове владе према Вучићевом режиму у Србији, не указује да би до тога дшло. Напротив, процена озбиљних руских војних аналитичара последњих пар година говори да је, уствари, Вучићев режим опасност по Србију, јер је уплетен у све прљаве послове западних компанија и све деструктивне економске послове западних служби на Балкану.

Који су то послови, и у чему се Србија данас налази, па коначно и шта ће овај режим од тих разарајућих послова оставити Србији „у наслеђе“?

Подсећања ради, пензионисани генерал НАТО пакта Весли Кларк, командант напада на Србију и Црну Гору (СРЈ), наредио је током агресије из 1999. године да се у Куксу у Албанији формира војна база НАТО која би била логистичко седиште у случају ангажовања копнених снага против СРЈ. Сматрао је да би се као први ешалон ангажовала такозвана Ослободилачкавојска Косова (ОВК), док би се трупе Алијансе постепено укључивале.

Тај план данас постоји као „резервни план“ у случају сваког могућег сукоба са Србијом.

База НАТО на Криволаку (С.Македонија) и база Бондстил (Урошевац, Косово и Метохија), служе потпуно истој сврси.

Вучићев режим је према упутствима шефа МИ6, Филипа Хамонда, из 2018., подстакао развој војне индустрије у Србији, и извозио оружје и опрему на кризна подручја где су Британија и САД имале своје ратне интересе. Све до тада, Вучић се увелико удварао руској војној сили, куповао руско оружје и делегирао своје кловнове, попут Александра Вулина, да пропагирају наводну Вучићеву проруску политику.

На крају је остао сам и презрен, и од Запада и од Истока, а последња његова нада да ће „пливати даље“ били су већ поменути најпрљавији послови Запада, који се могу обавити само у државама и режимима без институција и без закона.

Један од тих великих прљавих послова била је криминализација и компромитација српског становништа у општинама на северу Косова и Метохије, што је Вучић савршено обавио, након још неистражене ликвидације Оливера Ивановића (који је, иначе, одлично говорио и албански и енглески језик и био одличан преговарач, који је политиком коју је водио представљао опасност за Вучићев режим и за великоалбанску политику).

Након свега, кад Србије на Косову више нема, Вучић је отворио простор за оно што је договарао са шефом МИ6, 2018. године, стварању „пацификоване зоне“ у српским општинама на северу Косова и Метохије, тачније, данас, 2024. године, може да почне планирана изградња војно базе НАТО на јужном делу Копаоника, који административно припада самопроглашеном Косову. Отворио је на тај начин и могућност ширења те базе на територију Србије (без Косова) о чему постоје планови НАТО.

Међутим, неки нови прљави послови које ће Вучићева Србија узети да реализује, због очајничке потребе да опстане још мало на власти, тичу се ужаса мигрантске кризе у западној Европи, која је практично већ на ивици масовних грађанских сукоба и рата са афроазијским исламистима, али се то на све начине цензурише у готово свим медијима на Западу.

Вучић је што јавно што тајно прихватио да на територији Србије направи исто што је и његов „партнер“ Еди Рама, премијер Албаније урадио: прихватио план о изградњи притворних центара у које ће се слати мигранати које је покупила обална стража или морнарица медитеранских држава, пре свега Италије. За логор у Албанији, предвиђени капацитети центара су око 3.000 људи дневно са капацитетом обраде 36.000 „апликација“ (захтев за азил) годишње.

Читав овај план за Албанију, постоји и за Србију и осмислила га је италијанска влада са Ђорђом Мелони на челу. Још није донета коначна одлука у ком делу Србије тај центар (логор) за хиљаде миграната треба да буде, али је италијанска штампа помињала југ Србије, према граници са Косовом.

Мелони је на власт у Италији дошла прошле године захваљујући обећањима да ће зауставити прилив миграната и под великим је притиском да изнађе решење за кризу. Примера ради, у Италију је само током 2023. ушло нових 145.000 миграната, дупло више него годину дана раније.

Мелони и Еди Рама потписали су споразум о миграцијама у Риму, 6. новембра 2023., а ове, 2024. године, на Економском форуму у Давосу, Рама је поменуо Вучићу то питање, и „како напредује реализација“. Вучић очекује и новац и политичку подршку од италијанске, грчке и шпанске владе за овај „пројекат“, тргује својим статусом, заправо, опстанком на власти. То му, међутим, више нико не може обезбедити.

Британски Гардиан писао је да се ради о „некој врсти италијанског Гвантанама у Албанији“, а да ће прави Гвантанамо бити саграђен негде у Србији, само уколико му то буду финансирали из ЕУ и обезбедили још мало власти, не треба сумњати.

Извори овог магазина кажу да је Вучићева Србија знатно раније виђена као идеална за „поспремање“ миграната јер је „ван ЕУ без могућности праћења статуса људи који су затворени у тим центрима“.

Други велики криминални посао који Вучић треба да спроведе у Србији (и који је увелико већ почео да спроводи), како би опстао још мало на власти, тиче се укључивања у монструозни посао успостављање контроле над снабдевањем храном, такозваним „зеленом револуцијом“ у коју је са врха веформалне светске владе убачено на стотине милијарди долара и евра.

Да би и то било јасније, треба само подсетити да данашњи свет живи под терором брисања свега што је досадашње људско искуство створило и одлуке о људским судбинама препуштају се онима које нико никада није бирао и који немају никакву одговорност. Они које народ бира на изборима су постали огољени лобисти својих финансијера, а власт и моћ су препуштени малој групи милијардера.

Ти милијардери у тајности кују своје застрашујуће мрачне планове и, захваљујући свом новцу и корупцији власти и међународних организација, почињу да их остварују.

Досадашњи ратови против непослушних изгледа ипак нису успели, па су се милијардери, пре свега амерички самопроглашени господари света определили за нове облике ратовања изнад свега биолошким ратовима преко фармацеутских компанија и Светске здравствене организације и контролом хране и пољопривредне производње. У томе им помажу и Уједињене нације преко којих се намеће мит о климатским променама и спашавању планете.

Те мрачне планове предводе амерички милијардери Џеф Безос, Марк Закерберг, Џорџ Сорош и они окупљени у Светском економском форуму у Давосу, а лидер свих њих је Бил Гејтс. Они су постали нова класа са амбицијама да глобално контролишу људске животе.

То све покушавају да раде далеко од очију јавности, али се ипак то не може сакрити. Тако у тек објављеној књизи „Олигарси контроле“ (Цонтролигарцхс) познати амерички новинар Шимус Брунер открива како милијардери предвођени Гејтсом планирају да преузму контролу над храном и пољопривредном производњом. Бил Гејтс је, наиме, недавно кренуо у велику куповину обрадивог земљишта у Америци, што ће му наравно донети много више новца од спашавања планете у име чега то ради.

Гејтс је недавно купио скоро 110.000 хектара пољопривредног земљишта у 19 америчких држава и истовремено инвестирао у производњу вештачких ђубрива и вештачког меса на биљној основи.

Вучићева тиранија спремна је на све зарад опстанка, па је он лично понудио један исти такав пројекат, који би био изведен преко арапских компанија које су купиле огромне површине обрадиве земље у Србији.

Како је могуће да је Гејтс постао највећи власник пољопривредног земљишта у Америци, тако је било могуће да преко посредничких компанија постане исто то и у Србији. Преговори са њим у вези тога су већ раније вођени, преко Александра Сороша, сина Ђерђа Сороша, након његових пар сусрета са Вучићем. Све што се буде радило биће под изговором борбе против климатских промена а у ствари Гејтсов пројекат ће довести до великих глобалних поскупљења. Процена је да ће то бити угрожавање а не спашавање и отворени рат против пољопривредника, који је у Европи већ почео, Србију то тек чека, буде ли се продужила агонија под Вучићевим режимом.

Трећи велики првљави посао који је Вучић спреман да обави не би ли опстао на власти макар до краја лета 2024. године, тиче се компјутерског софтвера и на крају биотехнологије. Компаније које су спремна да преузму већ поменуто преузимање контроле над системом исхране креће преко контролисања научног рада, интелектуалне својине у производњи хране и то кроз заштићене брендове, права на преузимање и патенте. То се у Србији за Вучичевих 11 година већ догодило. Оно што се није догодило то је законитост и истрага тих послова.

У реалности, поред власништва над земљиштем, основно је контролисати институте, интелектуалну својину и робне марке и патенте и кроз њих производњу хране.

У једном од писама „о намерама“ које је режим Александра Вучића својевремено упутио Кристини Лагард, председници Европске централне банке, тицало се и инвестиција у производњу хране „по рецепту Била Гејтса“, па чак и плаћањем криптовалутама. Иронија је што је син Кристине Лагард уложио огроман новац у крипто валуте и све изгубио падом њихове вредности и то у покушају да уложи у неке „заштићене брендове“.

Вучићеве „пословође“ покушале су да се укључи у инвестиције у компаније које се баве вештачком, неприродном храном, као што је „Беyонд Меат анд Импоссибле Фоодс“, за коју је рачунао да ће му донети велики профит, кад стави пољопривредно земљишта у Србији под контролу те компаније и изазове вештачку несташицу домаће хране, а понуди ону која је наводно „еколошка“.

Последњих месеци, панично тражи везе са светским економским убицама, иза којих стоје најјаче западне службе, не би ли понудио оно што још може да се понуди у Србији, и тако продужи себи мандат, у нади да ће у међувремену „већ нешто да се деси“, нова светска ратна криза или слично томе, кроз нове поделе света.

Вучићев режим је увелико укључен и у једну изнуђену иницијативу Уједињених нација познату као „Агенда 2030“, да се наводно „елиминише екстремно сиромаштво, смањи неједнакост и заштити планета“, а чији је циљ да се практично забрани традиционални и свима доступан узгој житарица и хране.

Међутим, „Агенда 2030“ је злочиначки пројекат из кога стоји неколико најбогатијих људи света, и тај пројекат предвиђа да сиромашне државе чланице требају да продавају не само земљиште него и водене токове, воду на којој лежи то земљиште.

Другим речима, пројекат жели и контролу воде и наводњавања, што значи и контролу живота у државама које и режимима који су дотакли, дно, попут Србије.

Британска Натвест (НатWест) банка, која је у већинском државном власништву, прегледа рачуне својих клијената да види шта купују и како се хране и онда им говори, како открива лист „Дејли телеграф“, да престану да једу месо и да возе електричне аутомобиле. А прегледом рачуна утврђују и колико троше угљен-диоксида. Тако банка сугерише својим клијентима да крпе своју одећу уместо да иду да купе нову као и да престану да пију природно кравље млеко него да пређу на вештачко од биљака. Такође препоручује да деле аутомобиле када путују, сами поправљају кућне апарате и перу веш у хладној води. Како би наводно спасили планету препоручује се да купују већ кориштену гардеробу и да не користе грејање у кућама. И да постану вегетаријанци. И неке друге британске и европске банке раде то исто.

Ма колико били мрачни и неприродни ти планови постају реалност. И онда се користећи политички утицај америчке владе и преко Међународног монетарног фонда, Светске банке и у великој мери приватизованих агенција Уједињених нација условљавају и друге пре свега сиромашне земље да купују то ђубриво, семена житарица и вештачку храну и следе планове милијардера.

Како то ради режим Александра Вучића у Србији?

Вучићева наводна премијерка Ана Брнабић , најавила је још у јануару 2022. године да ће се кроз Пројекат „ЕУ за Зелену агенду у Србији“ побољшати квалитет живота грађана у нашој земљи и то унапређењем квалитета ваздуха, воде и земљишта.

На данашњи дан, у зиму 2024. године, Србија је и званично једна од три најзагађеније државе у Европи.

Али, ово је било понуђено 2022. године од Европске уније и Брнабић је изразила захвалност Европској унији, Шведској и УНДП-у на партнерству и финансијској подршци са иницијалних осам милиона евра за спровођење пројекта. Где је отишло тих „пишљивих“ осам милиона нико не зна осим Вучића лично.

Врло лукаво, Брнабић је тада казала да ће пројекат, „који ће трајати до краја 2024. године“, бити усмерен на унапређење животне средине и зелену транзицију, и да ће други партнери приступити финансирању овог пројекта како би се он проширио.

Ти „други партнери“ су практично делегирани од стране глобалне машинерије и фондације „Бил и Мелинда Гејтс“, са циљем куповине једне петине пољорпивредног земљишта у Србији.

И то је тај „истакнути“ приоритет Владе Србије, кроз наводну владавина права где треба да прође та Зелена агенда, односно заштита и унапређење заштите животне средине, при чему је ЕУ кључни и основни партнер, а заправо само посредник.

Кад Вучић и Брнабић говоре о заштити животне средине, заштити квалитета ваздуха, решавање чврстог отпада и заштита водотокова, односно изградња канализационих мрежа и постројења за пречишћавање отпадних вода, онда они говоре о потпуној предаји тих питања у руке „оних који знају“, у овом случају британских и европских банака, чији је обавештајни посао да поробе добар део континента, па и Србију, потпуним преузимањем ових питања и куповином (јефтином) земљипта, водотокова и градских водоводних мрежа.

„Много смо урадили у тим областима и на унапређењу правног оквира“ хвалила се Брнабић, а Вучић је у својим говорима спомињао како је усвојен Закон о климатским променама, као и закони о изменама закона о заштити природе и закона о енергетици. Који, уствари. Преведено на српски језик, јесу закони којима се отвара посао неколицини мултимилијардера, а на штету скоро седам милиона грађана Србије. Међутим, шта је та бројка у поређењу са милијардама људи који данас иду као овце на испашу тамо где их шаље ова глобална мафија?

Ипак, Србија је стара европска држава, значајна по положају и по улози у геостратешким играма, па посао који овде раде економске убице има и другу димензију.

Србија је усвојила и Закон о обновљивим изворима енергије, Програм заштите ваздуха од 2022. до 2030. године, и сличне законе који у Србији постоје у корист глобалне мафије а не на корист грађана. На темељу тога треба разматрати Вучићев досадашњи опстанак на позицији диктатора, тиранина који ради шта му се хоће.

Колико су воде и земљишта у Србији, некоме споља веома важни, говори и изјава сталне представнице Програма УН за развој (УНДП) у Србији Франсин Пикап која је на опште изненађење неупућених да је овај пројекат „круна активности УНДП-а које се већ деценијама спроводе у Србији са циљем подршке климатским питањима“.

Госпођа Пикап отворено је саопштила да је ова организација од 2010. године радила на томе да се промени законодавство у Србији и да се ефекти те подршке виде, између осталог, у већој производњи обновљиве енергије и више улагања у зелену транзицију.

Према њеним речима, кроз глобални, али и национални план, УНДП помаже Зелену агенду у Србији, која је кључна за стабилизацију животне средине и спречавање раста просечне температуре. А, Србија у све горем стању. Како говоре све процене, Србија је данас потпуно „постиндустријска“ депонија најгорег технолошког смећа а њени највећи градови су тровачнице у којима људи умиру од непознатих болести, од галопирајућих карцинома и много других још непознатих синдрома.

Амбасадорка Шведске у Србији Аника Бен Давид хвалила се у свакој прилици да њена држава дугорочно посвећена пружању подршке Србији на путу ка ЕУ и да представља водећег донатора у области животне средине.

И као круна свега, шеф Канцеларије Европске инвестиционе банке за Западни Балкан Алесандро Брагонзи такође се хвалио да је та финансијска институција поносна на то што ће Србија да крене напред са Зеленом агендом и одрживим развојем. А, ради исто оно што ради британска Натвест (НатWест) банка, и њој сродне европске банке: врши суперконтролу грађана, шта једу и шта пију, те како да им подвале најгоре смеће кроз „Зелену агенду“ и како да задуже Србију новим кредитима за тај самоубулачки посао.

Да ничега другог није, српски диктатор Александар Вучић би морао да седне на оптуженичку клупу и због колаборације са глобалном мафијом, стављањем Србије „у залог“ због његовог опстанка на власти и отимачине њених виталних ресурса.