Pročitaj mi članakDovoljno je baciti pogled na neku biografiju Dragana Šutanovca (1968) i odmah uočiti reč - bivši (u jednom njegovom životopisu pominje se čak 28 puta).
Бивши посланик, бивши министар, бивши потпредседник партије, бивши првак Демократске странке, бивши специјални саветник, бивши шеф изборне кампање ДС-а. Једино је и садашњи фан НАТО агресора на Србију, који су разорили нашу земљу, спровели над њеним народом геноцид са одложеним дејством (масовна употреба убојних средстава са осиромашеним уранијумом услед чега Србе и Српкиње коси канцер), окупирали Косово и Метохију, те ту створили своју марионетску државу. Додуше, да се не лажемо, постепено су захваљујући таквима као што су Шутановац и Вучић у њу претворили и остатак Србије.
Пре него што су прешли на њу, једнако зло су учинили нашем народу западно од Дрине. Републику Српску су такође напали као и Србију – са намером наношења тешких телесних повреда али не и убиства – те су допринели отмици трећине њене територије и етником чишћењу Срба са западних простора РС. Зато су Републику Српску Крајину заједно са Хрватима плански усмртили, трасирајући терен за масовне погроме и прогоне тамошњег српског становништва (не заборавимо хрватска геноцидна акција „Олуја“, коју су Американци припремили и подстакли, започела је 4. августа 1995. ударима америчког ваздухопловства по положајима Војске РСК код Удбина и Книна).
Све то Шутановцу није сметало да оде на обуку код агресора, што би било исто као да су млади српски политичари пристали да иду, да кажемо, у јуну 1941, у Трећи Рајх – после априлског разарања Београда и комадања наше земље – на припреме за безбедносно и свако друго управљање државом у духу „нацистичких вредности“ (то нису урадили ни Љотићевци).
У Србију се вратио пошто је у САД завршио разне колаборационистике курсеве. И где је најбоље могао да послужи Пентагону? Наравно на челу српског одбрамбеног система, како би што пре постао антисрпски или ако то није могуће, макар био осакаћен. Као министар одбране од 2007. до 2012. године, колико је могао, свом народу је одмогао.
Наша војска је тада троструко па и више умањена, остала је без већине тенкова, топова, оклопних возила, а многе национално настројене старешине (ако су до тада и претекле) из ње су отеране. Спровео је реформску операцију Војске Србије тако што умало није умрла (преживала је у инвалидским колицима), те је за то од сличних њему НАТО спонзорисаних тзв. НВО делатника добио „велико признање“.
Скоро да је постао носилац Звезде Џејмија Шеја првог реда. Да се подсетимо, поменути је био огавни и осорни гласноговорник НАТО зликоваца током агресије на Србију. То је онај за кога је убиство српске деце „колатерална штета“. Отишао је у пензију али је србофоб остао до наших дана, нашта нас мало – мало па неком изјавом подсети. Што се Гага Шукија тиче, он је професионални натофил до дана данашњег. Уз то је доследно и манипулатор најгоре врсте. Ништа лепше о томе не говорио од његове изјаве из 2011. године: „Када квазипатриоте нападају НАТО, заборављају да нападају једну Грчку, Румунију, Бугарску, Норвешку, као и да се тиме чини штета на билатералном плану односа Србије са тим земљама“. Значи додворавање НАТО државама од којих је 75 посто признало лажну косовску државу, важније је од истине!
Наравно, имао је он и много горе изјаве, али остао сам у домену манипулације. Она је злоупотреба чињеница у циљу завођења јавности у складу са жељама манипулатора. Од ње постоје и површински гледано много горе ствари (али баш зато што је боље упакована, манипулација је опаснија). Зашто је баш она у вези са НАТО реформатором наше војске битна? Стога што на тим темељима служи Вучићу! Пошто је постао и бивши опозиционар, упиње се да у медијској сфери брани посебно осетљиве потезе постмодерног диктатора Србије, познатог као Алек без Косова. Тако је доказивао да он никако није био укључен у Бањски дебакл (при томе њиховим НАТО менторима наравно није проблем српски пораз већ било какав покушај да се угрози оно што сматрају „територијалним интегритетом“ Косова).
Сада перфидно брани Вучићеву политику неодговорног увлачења Србије у литијум експеримент, не толико да би задовољили европске потребе за тим металом (јер ЕУ има педесетоструко веће резерве литијума него што их ми имамо), већ како би Немци видели да ли ћемо да почнемо масовно да обољевамо и умиремо, те да онда када на нама извежбају технологију његове експлоатације, ако се постигне продор у позитивном правцу, почну и сами да га добијају. Ако се покаже да је неизбежно да иза процеса који до тога води остане спржена земља пуна нових гробова, онда ништа, наћи ће неку нову несрећну земљу која има литијум и аутократу спремног да народ гура у несрећу.
Све то НАТО Шукију није од значаја. Битно је да нађе начин да манипулативно делује против оних који критикују злодела његовог новог газде. Улог је велики. Пошто је Марко Ђурић због заслуга у додворавању америчкој администрацији аванзовао у министра спољних послова (како би стари посао наставио у новом формату), остало је упражњено место нашег амбасадора у САД. Општепознато је да га Шутанановац одавно жели како би био ближе евроатлантској ватри, те онда огрејан, дошао у позицију да поново постане министар, рецимо, просвете, па да Српској деци утуви у главе да су лтијум и уранијум најважнији елементи за претварање онога што је остало од земаљске у небеску (лии можда подземну) Србију.
томе да се крчка такво – мислим за сада оно прво – вашингтонско решење, пре нешто више од шест месеци анализирали су опозициони медији. На то им је Драгон фон Шук поручио: „Да ли се ја нудим, не нудим се никоме“. Таман посла. Само бљује ватру и моли за Вучићеву милост, а онда он нека већ види, када и коју награду да му додели. Можда и не постане беглербегов капућехаја при америчкој Високој порти, али нешто, пре или касније, скоро сигурно хоће. Уосталом, што би он био гори од Јелене Милић или Татјане Мацуре? Нема смисла полно или на било који други начин дискриминисати делатнике анти-Србије, када већ немамо Закон о велеиздаји. Како ч да га имамо када би онда низ властодржаца зарадио букагије?
А то што је за Вучића он био „жути лопов“, онај који „топи“ српске тенкове или узурпира „највреднију врачарску земљу“, нема везе. Уосталом и како би и имало после СНС отмице најбоље савске земље (не заборавимо његови пријатељи или партнери, шта год да су, добили су ту џабе 500 хектара вредних 2,5 милијарди евра а до сада су у буџет уплатили мање од 7 милина ЕУР тј. 350 пута мање) и крађе Косова у циљу давања истог Куртију (да би тако Алек задовољио своје и уједно геополитике родитеље сина Драгана)? Коначно, шта је све рекао Вучић о, на пример, Јелени Триван или Миленко Јованов о њему, па су сада део истог политичког картела. Тамо где нема части и срама, све то је нормално, па и да Шутановац глади Вучићеву бисту а он му полако али сигурно пакује неки поклон. То је жуто-напредна Србија.
Неко би рекао да је у прошлости Александар Вучић настојао да буде озбиљан екстремиста и радикални шовиниста налик Војиславу Шешељу, а данас је његово друго лице НАТО јуришник и вашингтонска подгузна мува Драган Шутановац. Ко тако мисли озбиљно греши. Сви они су били и остали део исте екипе. Шешељ брани Вучића за једну, а Шутановац за другу публику. Додуше, она од лажног војводе је у Србији (и даље хипнотисани старорадикали) док је циљна група бившег министра ван Србије (ЦИА, НАТО, БНД и томе слично). Оно што им је заједничко, то је благонаклон однос Алека. Он воли све који му служе и имају нешто да понуде (ни њему не значе ништа јадни полтрони који мисле да је довољно да види да га величају а немају шта да му дају).
Што се морала и убеђења тиче, да се не заваравамо, њих никада није ни било. По томе где су Вучић, Шешељ и Шутановац стигли, очито је да су од идеолошких варања и кренули. И раније су били део преварантске екипе. Вучићу је до Српства стало 1991. као и ове 2024. године, када намерава да интензивира његово тотално жртвовање за срећу и берићетност Литијумског Рајха. Зато је сасвим на месту да он, Гага јахач на макети тенка Абрамс и војвода од зарђале фрањевачке кашике, играју НАТО коло. Свој се своме радује, само је крајње време да то схвате и преостали преварени патриотски настројени грађани који још нису напустили Ацу Рафала.
