Један транспарент ових дана „шета“ Србијом док траје општа побуна радника, пољопривредника, запослених у државној управи, студената, просветних радника, лекара и другог медицинског особља. На њему јасно пише: „Боље Вучића спречити него Вучића лечити“. У току је акција спречавања даљег дивљања ове болесне особе. За лечење је касно, а за установу затвореног типа, крајње време.

Након скоро тринаест година диктаторске, криминалне и велеиздајничке владавине Србијом, од свих „резултата“ последњег тиранина у Европи, Александра Вучића, један једини је остварен у пуном капацитету, а то је и званично признање самопроглашеног Косова као државе. Албански сепаратисти дугују му за то вечну захвалност, јер да није било њега, његових лажи, подвала, претњи, насиља и терора који је спроводио над српском заједницом на Косову, те псеудо-државе не би ни било.

Најбољи доказ да је то тако, налази се у улици Владимира Поповића, 40А, на Новом Београду, где се већ дуже времена налази дипломатско конзуларно представништво Републике Косово у Србији (линк: РRepresentative Office of Kosovo in Belgrade, Serbia https://embassies.info/RepresentativeOfficeofKosovoinBelgradeSerbia).

Човек који је 19. Априла 2013. године потписао Бриселски споразум, а 19. марта 2023. године, дакле деценију касније, Охридски споразум (у 11 тачака) којима фактички признаје Косово као државу (а, коју Устав Србије и даље „не познаје“), И даље упорно малтретира 6,5 милиона грађана ове земље, оптужујући тајанственог непријатеља „који хоће да угрози Србију“.

Срећна је околност што се Србија пробудила и што јој више ниједна његова лаж не може проћи. А, што се њега тиче, праве невоље га тек чекају…

Главна тужитељка Европског јавног тужилаштва Лаура Ковеши, покренула је 18. марта 2025. године званичну истрагу у Србији о могућој злоупотреби ЕУ фондова. На које околности, који судови ће бити надлежни за евентуалне оптужнице и како види антикорупцијске протесте у Србији, Ковеши је почетком априла ове године испричала дописнику једне европске новинске агенције где је јасно рекла: „…У питању је истрага злоупотреба у вези са зајмовима Европске инвестиционе банке додељеним за реконструкцију пруге и железничке станице у Новом Саду. Европско тужилаштво (ЕППО) бавиће се проневерама фондова„.

Истрага је ушла у други месец и резултати се очекују ускоро. У вези са тим, Ковеши је у Србији добила пријаву „приватне стране“, јер на тај начин Европско јавно тужилаштво може да води истраге и подиже оптужнице против држављана Србије за проневеру ЕУ фондова. У том случају надлежни су судови у Белгији или Луксембургу као седиште оштећених институција.

Разлог је једноставан: Србија је једина земља кандидат за чланство у Европској унији која нема потписан Споразум о сарадњи са ЕППО, мада је Ковеши дала нацрт за тај Споразум које је послат на надлежну адресу још пре три године, одакле ни до данас није добила одговора. „Из перспективе тужиоца, само професионалним и ефикасним радом стиче се поверење грађана, а корупција заиста може да убије“ рекла је Ковеши овом приликом, помињући вишемесечне масовне антикорупцијске протесте у Србији, и додала да те протесте види „као знак позитивног менталитета и жеље за бољим друштвом и државом“.

А, колико је стварно дрзак мафијашки и насилнички режим Александра Вучића, видело се истог дана кад је на сајту БИА објављен и извештај руског ФСБ који је у Србију дошао на позив Александра Вучића како би истражили шта се стварно десило, те да држава Србија (режим АВ) наводно није користила звучни топ против својих грађана на најмасовнијем протесту грађана у историји ова земље, против диктатора, 15. марта 2025. Тако је овај самодржац који стоји на челу своје разбојниче фаланге, као више пута доказани злотвор, постао једини председник државе у историји Србије који је звао стране обавештајне службе да врше истрагу на територији своје земље.

Да буде јасније, диктатор је тужилаштву дао рок од 48 сати да спроведе истрагу о „звучном топу“, а агентима руске ФСБ дао нешто више, 7-8 дана.

Двадесетак дана касније, агенти ФСБ дали су извештај у коме нема конкретних доказа ни за шта (реч је о низу претпоставки шта се стварно десило), а „извештај“ који је постао доступан јавности на сајту БИА нема потпис, печат, није на меморандуму, нема наслов нити било какав заведени број.

Укратко, нема ништа што би један формални документ требао да има, али је јавност одмах затим открила сасвим видљиве индиције да је чак и тај извештај прошао одређену „обраду“ у БИА, што је диктатору омогућило да поново лаже, прети, дивља и урла на тајанствених непријатеља, да упире прстом у народ и тврди како ће се „до краја свог живота борити да се сазна истина“. Нешто слично је тврдио и Слободан Милошевић кад му је у кабинет дошла родбина побијених у возу Београд-Бар, станица Штрпцу, да му затражи истрагу. „Преврнућемо сваки камен“ рекао је тадашњи диктатор, Вучићев некадашњи „претпостављени“.

Подсећање на један историјски догађај, говори да је Краљевина Србија одбила истрагу Аустроугарске на својој територији поводом Сарајевског атентата 1914. године и због тога ушла у рат са тадашњом светском велесилом, прихвативши све последице које су наступиле. Да је овај и овакав злотвор стајао на челу тадашње државе, увео би у Србију не само истражне органе Аустоугарске, већ би се потрудио да лично осуди и прогони све који имају (и оне који немају) било какве везе са тим догађајем.

Окупаторски и отворено непријатељски карактер његове диктатуре, Александар Вучић је показао и пре а посебно на дан 15. марта 2025. године, кад је незванично објавио рат Србији, и то треба схватити на прави начин, онако како је масовни устанак студената у овој земљи показао: „Нема стајања, ако станемо, нема наде!“

Србија у пролеће 2025. године бије своју одсудну битку, паника је у „фабрици лакираних истина“, у „фабрици лажи“, Радио телевизији Србије. Програм се емитује из студија „сестринске“ телевизије Пинк, бројни радници овог пропагандног гиганта који кошта најмање 150 милиона евра годишње не служи никоме осим злочиначкој власти.

У Скупштини која одавно нема везе за парламентарном традицијом, влада неописиви хаос. Бирају се нови министри „од зле мајке и горега оца“, плаћени „тапшачи“ пред зградом ове осрамоћене институцију коју је опоганио Александар Вучић својим присуством, држе транспарент на коме пише да је он „Отац нације„.

Транспарент који „придржава“ регистровани педофил, извесни Дејан Вук Станковић, нови министар просвете и медија, човек за кога је Славица Радовановић (33 године радила у полицији и пензионисана је у чину пуковника), отворено рекла да је привођен у Полицијску управу Београд јер је ухваћен „на делу“ са малолетном особом (а бројна друга сведочанства у вези са том његовом склоношћу тек ће се чути).

Како је Србија дотакла дно дугачка је прича, али последице су свакодневно видљиве: Италијанска полиција пријавила је државним органима Србије да је Сања Шкодрић директорка РФЗО у Трсту пријавила крађу џипа Волво и новца у износу од 40.000 евра, а како је из земље изнела четири пута већу суму од дозвољене „нека објасни код куће“…Ситан је то новац за оне десетине милиона које су баш у Трст изнели Горан Весић, Александар Шапић и више стотина Службиних „пословођа“ који у овом граду масовно купују некретнине и не питају за цену.

Градоначелник Трста Роберто ди Пјаца затечен овим стањем, формирао је посебну службу која прати Вучићеве „бизнисмене“, а свој посао раде и италијанске пореске службе и полиција који спремају огроман досије о овим новим „мигрантима“ из Србије, чија се имовина процењује на најмање пар милијарди долара.

Службе покрајине Ређо ди Ђулија, имају од прошле 2024. године пуне руке посла јер их је задесио „егзодус“ нове српске финансијске мафије, настале унутар разбојничког режима Александра Вучића.

Коначно, режим одлазећег злотвора показује да није тако моћан како се представља. Види се то и на случају Зоран Ђајића, дипломираног инжењера геологије, човека који је први посведочио шта је претходило трагедији на новосадској железничкој станици, те како је лично пре трагедије подносио доказе шта може да се деси. Наиме, Ђајић је половином априла 2025. притворен по наређењу ВЈТ због једне објаве на друштвеној мрежи X (бивши Твитер). Јавни тужилац ВЈТ је затражио притвор, а Виши суд у Београду донео је одлуку да га одмах, без одлагања пусти на слободу.

Мизерно, најмизерније лице Вучићевог карактера, свакако је лице његовог ситног плаћеника, извесног Милоша Павловића, студента „који хоће да учи“, а који је доведен као случај „примерног владања“ у Пионирски парк 15. марта 2025., где га је упознала целокупна српска јавност.

Као студент друге године Медицинског факултета у Београду, без држављанства Србије и практично без адекватних знања, као захвалност свога „Вође“ за улогу коју је лоше одиграо, добио је експресно одличан посао „консултанта“ на кардиологији у Клиничком центру Србије, где, према изјавама сведока, „шета“ и наводно „дели савете пацијентима“, за плату од 250.000 динара плус друге привилегије које му је обезбедила Српска напредна странка чији је члан.

Долази време кад досадашњи протести неће више бити довољни. Ни диктатор није све рекао, прети и даље. Зна се ко ће ту бити на губитку. Њему и његовој хорди крај је већ „одсвиран“. Његов покушај да „одсвира крај“ завршиће на суду, а он на робији.

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, Милош Павловић Ћаци, СНС картел