Прочитај ми чланакСаботаже на гасоводима „Северни ток 1 и 2“ означиле су почетак светског енергстког рата у коме ће бити нападани сви кључни енергстки коридори у свету. Читава слика личиће на раније ратове у којима су се пресецали главни трговачки путеви и вршиле блокаде морских лука како би се противник изнуривао и тако приморао на капитулацију. Коначни исход овог рата одлучиће не толико снага већ у највећој мери издржљивост и спосбност народа и држава да се прилагоде и из својих домаћих ресурса, природних и људских извуку макисмум. Нажалост, Србија овај глобални сукоб дочекује на коленима на које је бачена деловањем мафијашког режима Александра Вучића, неспремна да се избори са безбедносним изазовима и у опасности да нестане са историјске сцене, закључује колумниста др инг. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета
Као неко ко се већ две деценије, што кроз школовање што кроз практичан рад, бави темом енергетике, покушаћу да због читалаца на једном месту на један, надам се разумљив, начин дам преглед актуелне глобалне ситуације као и позицију Србије у свему томе. Мој основни мотив да се обратим на овакав начин је из разлога што је готово немогуће до грађана допрети због шуме дезиформација и пропагандног рата који се води, а који управо и служи да сви буду слуђени и да се у таквој ситуацији вуку погрешни потези.
У Србији слуђеност има и додатну димензију имајући у виду да је на челу свих институција један човек који је узурпирао све и сада диктира лекарима како да лече, инжењерима како да пројектују, сељацима како да сеју. Тужно, али још увек добар део оних који себе називају стручњацима ћуте задовољни ситним привилигеијама које им је узурпатор нажих живота дао. Но, таквима је намењен посебан круг пакла јер бити неутралан у овако крупном времену највећи је смртни грех.
Кренимо од сектора нафте. Од почетка рата у Украјини десио се нагли скок цена сирове нафте и тај тренд је био на снази све до краја августа месеца када се тржиште стабилисало да би у септембру цена сирове нафте пала на вредност од пре рата. Сви покушаји Сејдињених Америчких Дражава да Русију избаце са глобалног тржишта су пропали пре свега због тога што државе чланице ОПЕКА (главни произвођачи нафте у свету) нису хтеле да повећају своју дневну производњу, чак су на недавно одржаном састанку донеле одлуку да производњу додатно смање пошто имају логичан интерес да мање троше своје резерве и да при томе зарађују исто или чак више.
Одговор САД би се делом могао очитавати кроз покушај револуције у Ирану који је очигледна мера притиска не само на ову државу, већ и на све земље тог региона богатог нафтом. Са друге стране, Русија је успоставила веома блиске везе са готово свим доминатним произвођачима нафте у свету (ту поред арапских земаља треба навести и Венецеуелу) и делује да ће успети да се супротаве свим покушајима политичког запада да диктирају трендове у овој области. Наравно, не треба занемарити могућност различитих саботажа на системима за производњу и пренос нафте у разним крајевима света.
Оно што је такође уочљиво је да су се у малом броју држава у свету цене нафтиних деривата у малопродаји вратиле на ниво из јануара, тако да се слободно може рећи да је тренутно на делу озбиљно ратно профитерство које је диктирано од стране водећих нафтних компанија.
У том смислу, Србија спада у шампионе јер је у јануару цена евродизела била 173 динара да би средином августа то било 207, средином септембра 2017, а данас 2013 динара. Дакле, тридесет динара по литри плаћамо више него у јануару док је истовремено цена сирове нафте на светком тржишту на истом нивоу и креће се око 84 долара по барелу.
Кључни разлог за ово је тај што је Вучићевм режиму очајнички потребан новац који се добија од безобарзно високих акциза и ПДВ-а, а што је већа цена то се више наплати државних намета. Такође, високе цене нафтиних деривата доприносе вештачком пумпању БДП-а што је Вучићу са једне стране потребно због демагогије и лажних прича о привредном расту, а са друге стране треба му због могућности додатног задуживања у свету пошто кредитори гледају БДП као један од параметара при одлучивању о томе да ли и колики кредит да дају.
Такође, Србија има велики проблем што допремање сирове нафте тренутно иде само преко нафтовода изграђеног у бившој СФРЈ, а који почиње од хрватске луке Омиш, што нас чини рањивим. Но, имајући у виду да државе ОПЕК-а сарађују са Русјом јасно је да ће се наћи добра супституција и да неће бити проблема са снабдевањем овим енергентом иако ће наравно Вучић све време драмити.
Што се тиче сектора земног гаса ту је ситуација доста комплекснија у односу на нафту имајући у виду да се овај енергент нашао у самом епицендру геополитичког обрачуна између САД и Русије. Практично већ пуних двадесет година трају покушаји да се спречи дубље енергетско повезивање Европске Уније са Руском Федерацијом.
У том погледу ЕУ је била принуђена да не прихвати фер понуду Владимира Путина из 2008. године о томе да се формира енергетска унија у оквиру које би се удружили руски ресурси са европским капиталом и технологијама. Ово би наравно била увертира у касније дубље повезивање и стварање озбиљне политичке осовине Париз – Берлин – Москва, што би на крају довело до реализације идеје Шарла Де Гола о Европи од Лисабона до Владивостока.
Пошто није хтела (тј. смела ЕУ) у реализацију пројекта енергетског повезивања кренула је Немачка кроз реализацију пројеката „Северни ток 1 и 2“. Герхард Шредер је своју политичку каријеру жртвовао и подредио је реализацији првог гасовода, а Ангела Меркел другог што само по себи говори колико су они значајни за Немце. Отуда не треба да чуди што се десила саботажа чиме су руско – немачке енергетске везе практично потпуно прекинуте јер је још пролетос заустављен транспорт преко гасовода „ЈАМАЛ“ који гас из Русије води преко Белорусије и Пољске до Немачке.
Тако да су тренутно у оперативној употреби једино гасоводи преко Украјине који се налазе у ратом захваћеном подручју и „Балкаснки ток“ који гасом снабдева Бугарску, Србију и Мађарску уз неке вишков којима би могли да се подмире Хрватска и Босна и Херцеговина. Читава ова ситуација допринела је драстичном порасту цене земног гаса, а чему највише може да се радује Америка имајући у виду да само кроз велики пораст цене и физичке немогућности допремања руског гаса њихова технологија течног гаса постаје конкурентна. Краткорочно ово одговара и Русији јер се кроз цене компензују смањене количине које се тренутно допремају.
Оно што се може очекивати је да ће сада фокус притиска бити пребачен на гасне везе Русије и Турске, а „Балкански ток“ је један од кракова те везе. Отуда се у Србији већ припрема терен за кампању криминализације читавог гасног аранжмана између Србије и Русије. Главни ток напада ићиће у правцу доказивања да је Гаспром оштетио државу Србију за огромну количину новца приликом изградње гасовода кроз надуване вредности цене опреме и радова. Стим у вези већ се спремају и заштићени сведоци који ће сведочењем против руског партнера платити сопствену слободу.
Наравно, не треба искључити ни могућност саботажа налик на оне који су били на „Северном току“. Зато су Вучић и екипа добили налог да ужурбано крећу са реализацијом алтернативних рута за снабдевање тако да се сада гради интерконекција са Бугарском преко које би у Србију требао да долази гас из Азербејџана и гасног терминала у Грчкој.
Међутим, ти капацитети су мали како у погледу онога што може да се допреми до самог улаза у нашу земљу, тако и у погледу могућности да се тај гас транспортује са југа земље ка северу где је доминатна потрошња. Сходно томе, уместо да се фокус баца на алтернативе које то нису треба тражити нове договоре са Гаспромом у погледу даљег развоја енергетских пројеката јер сем ако не буде нуклеарног рата у свим другим опцијама ова компанија ће остати у Европи и неће бити под санкцијама.
Такође, никада не треба сметнути са ума да како је урађена саботажа на руским гасним инсталацијам, тако исто може да буде извршена и на америчким или било чијим другим па сходно томе нема сигурности за било кога, те је и то још један аргумент због чега се боље држати већ постигнутих договора и стратешких партнерстава.
Сектор електричне енергије је тренутно ван зоне физичких саботажа и највероватније ће и бити изузет од тога имајући у виду да је макар на европском нивоу електроенергетска мрежа упетљана и постоји реалана опасност да би се цела и урушила уколико би дошло до неког озбиљнијег поремећаја. Међутим, цене на тржишту електричне енргије су експлодирале и може се очекивати да ће свој пик имати на зиму. Оваква ситуација је у први план избацила два велика енергстка лобија један је онај који промовише обновљиве изворе енергије, а други је нуклеарни лоби.
Промотери обновљивих извора енергије у високој цени електричне енергије виде шансу за значајнији уплив њихових технологија у производни микс већине европских држава. Ово није нерационално и у великој мери има смисла искористити домаће ресурсе и потенцијале имајући у виду да су ОИЕ махом локалног карактера (ветар, сунце, биомаса и сл.) и сходно томе њихово коришћење смањује потребу за увозом, а уједно повећава енергетску сигурност и безбедност. Са друге стране, нуклеарни лоби је успео да прогура да се овај вид производње електричне енергије сматра „зеленим“ иако је већина покрета за заштиту животне средине настала управо на противљењу нуклеаркама.
Такође, донесени су и прописи по којима се куповина нуклеарног горива не сматра увозом енергије. Све ово даје озбиљну (вештачку) конкурентност нуклеарним електранама, а ако се томе дода то да су за већину европских земаља практично забрањене руске и кинеске технологије више је него јасно да ће у наредном периоду америчке и западне мултинационалне компаније имати велики уплив у сектор европске нуклеарне енергетике чиме ће се Европа још више политички везати у евроатлантске интеграције без могућности алтернативе.
У читавом систему штрчи Мађарска која је одлучила да упркос притисцима настави са реализацијом пројекта нуклеарне електране Пакш коју гради са руском Росатомом, а за шта је добила бројне бенефите и може се очекивати да ће добити и још неке погодности због лојалности. Што се тиче Србије, деловањем Вучићеве струјарске мафије наш електроенергетски систем је опљачкан и потпуно девастиран. Ова екипа разбојника је у последњих десетак година исисала више стотина милиона евра и довела електропривреду у ситуацију да уместо озбиљног извозника постане увозник.
До пролећа 2023. штета због увоза скупе електричне енергије износиће више од милијарду евра, а уопште није немогуће да уколико буде хладна зима ова цифра буде близу две милијарде. Са друге стране, да смо извозили струју за шта смо имали капацитет и што смо радили све до 2020. године на овим ценама смо могли да зарадимо безмало милијарду евра што би било довољно да у потпуности обновимо наш електроенергетски систем. Но, очито Вучић и његова струјарска мафија нису имали тај задатак већ управо супротно, њима је и наложено и дозвољено да краду како би се сломила кичма модерне српске државности што је наш електроенергстки систем представљао.
Иначе, та струјарска мафија је убедљиво најорганизованија и најјача криминална група у земљи јер је повезана са разним много моћним лобијима у свету. И практично док год полиција не буде ставила лисице на руке тој екипи готово да не постоји никаква нада да ће Србија моћи да се подигне и врати на онај ниво енергетског суверенитета који смо имали у сектору електроенергетике током осамдесетих, деведесетих и двехиљадитих година.
На крају, поставља се питање шта радити у овако сложеном времену? Прво, потребно је ојачавати већ постојећа партнерства без обзира шта ратна пропаганда прича. Пример Мађарске и Росатома то показује тако да нема разлога сумњати у сврсисходност дотаних договора Србије и Гаспрома. Друго, неопходно је кренути у коришћење свих доступних домаћих извора енергије.
Најлакше и најбрже се могу правити пројекти базирани на обновљивим изворима енергије као и на енергетском искоришћењу отпада. Треће, неопходно је започети реализацију мера повећања енергетске ефикасности како би се на тај начин мање расипала енергија.
Овакве активности уједно доприносе и повећању запослености јер је грађевинска оператива неопходна за енергстку санацију зграда које су главни расипници енергије у Србији.
И коначно, нулта тачка у решавању свих српских проблема јесте рушење корумпираног мафијашког режима Александра Вучића, јер без тога се ништа нормално у овој земљи не може урадити.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 17, 2022
