Прочитај ми чланакАлбетрт Ајнштајн је рекао: „ Да је морал темељ свих људских вредности.“ Његово оружје је истина. За Сократа је: „Истина а (не морална врлина) била веће добро, а пре свега свака особа треба да трага за истином као животним водичем“. Живот захтева и моралне судове. Вредности су приграбили људи лажи, прилагодили их свом злу и користољубљу. Народ је лако одустао и од судова истине, и од борбе за њих. На све је пристајао, темељи су пољуљани. Заборавност иде под руку са незахвалношћу. Преци нас се стиде, иако им је љубав безусловна – не завређујемо поштовање. Време лажи је удружило изгреднике, а умртвило оштрину речи и дела већине мислећих и праведних. До сада.
Проблем зла за психијатра Скота Пека је врло комплексна тема. Он зло „ Дефинише као
употребу моћи да би се уништио духовни развој других, а у циљу одбране и очувања интегритета
наше оболеле личности… Ми не искоришћавамо јаке, већ слабе људе… а да би то радили зли
људи морају да имају моћ, и доминацију над својим жртвама.“ Ако се препознајемо, ми смо ту
моћ нашем злу постепено давали дуги низ година. Код нас су лажи удруживале зло, које је губило
сваку одговорност, а појачавало самокритику ако се није одговорило задатку . Како објаснити
масовност подршке директору фабрике“Милан Благојевић Наменска“ у Лучанима, и испред суда
у Ивањици где је тражена одговорност за смрт младог радника, и најбеспризорније вређање
псовкама породице страдалог. Коме су били дужни да се испишу из људскости, и како их је зло
политике на то натерало, иако су знали да је за владавине овог директора погинуо 21 радник.
Нема оправдања без обзира на С. Пеково објашње „ да зло паралише и одузима и моћ
расуђивања“. У нашем иоле здравом патријархалном уређењу то није доминантно. Били су свесни
и научени користољубљу. Сада ако дођемо до питања морала, видимо да га свака групација може
дефинисати по сопственим потребама и осећањем угодности , па је“ морално“ све у складу са
њима. Ако знамо истину – која се не заборавља, лакше ћемо изаћи на крај са злом. Људи који лажу
немају могућност понављања верзије „своје истине“, што видимо у лажима нашег Врховника, где
чак прва и десета реченица су у контрадикцији, да не говоримо о изреченом од пре недељу
дана.
Даље С. Пек каже :“Пребацивање кривице на другога се обавља кроз механизам који се у
психијатрији зове пројекцијијом. Како зли људи сматрају да су у суштини без мана, они
неизбежно и у свакој конфликтној ситуацији са спољашњим светом долазе до закључка да је
кривица до света. Пошто морају да поричу своју рђавост, они ту рђавост морају да виде у другима.
Сопствено зло пројектују на свет око себе… а неподношење сопственог осећаја грешности ове
људе претвара у непоправљиве вреће греха, а постају и невероватно похлепни људи.“ Ако се
узме, да порицање своје рђавости кошта, њихова сфера утицаја да заштите своје лажи, да
остану месије, са улогом Самарићанина, је тешка. Своди се на манипулације, комбинације, и
чак цртање мете на челу неистомишљеницима који их раскринкавају. Бојим се да нас овакви људи
који се клањају Врховнику не доведу у стање како је Достојевски рекао“ Нема злочина, нема ни
греха, има само глади.“ Неадекватно ми поређење, „ јер велики писац је свог Ракољникова из
дела „Злочин и казна“, из лика убице из племенитих циљева, претворио у револуционара, по
анализи С.Страхимира Крањчевића у својој песми“ Визија“. Раскољников убија старицу и њену
сестру због лихварења, и спасава људе од ње у искоришћавању туђе несреће. Убиство ће
помоћи целом друштву.“ Ипак поштен човек се ломио измађу греха ,“ а признавши злочин патио
у затвору што се морао понизити и покорити пред -бесмисленошћу“. Смисао је, живот без
угњетавања. Достојевски га проводи кроз све муке, савести, хришћанства, одлука,одговорности.
Данашњим властодршци, уништитељи народа и државе, не би ни трен потрошили на кајање и
преиспитивање. Шта бисмо дали да смо својевремено продуктивно мрзели „Навећег сина народа
и народности Тита“ и онемогућили му уз помоћ зла у делу српског народа( партизана) да почини
невиђене злочине –синоним за све друго – страдала чета ђака која га је спасавала, са много
бораца бранећи га у Десанту на Дрвар, док се крио у пећини.
За Мудрог Андрића, биограф Михаел Мартинез, немачки новинар и писац у књизи „У ПОЖАРУ
СВЕТОВА“ је рекао: “Истини за вољу, он је описао мржњу у бројним њеним варијацијама, а
притом је, упркос свом хируршки прецизном погледу, увек показивао емпатију према жртвама.
Али он мржњу није видео као искључиво и неизбежно негативну појаву него јој приписује
продуктивну снагу у историји. Цитат Андрића је: “Само мржња и гнев могу да збришу границе
трулих царевина, помере темеље трошних установа и брзо и сигурно оборе кривду која прети да
зацари и овековечи. Јер мржња даје снагу, а гнев изазива покрет. После се мржња угаси, гнев
клоне, а плодови снаге и покрета остају. Стога се дешава да савременици, у таквим тренуцима
виде само мржњу и гнев, као апокалиптичне звери, а потомство напротив само плодове снаге и
покрета.“ Слично је размишњао и Меша Селимовић у приповетци „Да ли да умре стари
мандарин“. Епилог је „Нека Бог помогне човечанству“! Хришћанство познаје жртву.
Данас када су и лаковерни схватили величину лажи и зла проистеклог из ње више нису довољна
саопштења шта је велики вођа рекао, урадио, уништио. Има још мало и оних који нису читали
Самујела Бекета, али чекају и даље свог Годоа иако не знају да ли ће доћи и када.Чекање гута
године, снагу таквог друштва препуштеног судбини. Потребно је чишћење“корова и паразита,
метлом или бедемом“.Оградимо се, очистимо од зла, да нас не зазидају.
Спас је у отрежњењу и кораку. Нећемо лажи и оправдања лошег ђака који сваким даном
објашњава шта је све радио, рекао, учио, био марљив, шта није успео јер тамо неки његови
испитивачи, чак и браћа и пријатељи то нису разумели.Спавао на бриселским даскама, понављао
више пута то поносан на жртву, давао све што су тражили, осим личне згрнуте имовине – не иде,
постајао жустар, све у лице сасипао менторима (неко лепо рече“ пред огледалом у лице“) –не иде.
Мораће да одустане, Србија јасно треба да му каже. Србија омладине која им части да брани
своју браћу и савезнике, своју привремено отету територију КиМ, и сви грађни који су се до
сада потрудили да раскринкају ту маскараду лажне успешности уз помоћ поштених и
бескомпромисних новинара, маскараду лажи Врховника и камариле, која нам безочно и своје
зло приписује.
Да нам се то колективно не деси професор Ломпар је ономад добро објаснио од општег до
посебног.Када је тако прецизно објаснио стање у друштву очекујемо велику одговорност у
решавању проблема. Чињеница је рече уважени професор да немамо јаку уједињену националну
опозицију. Поред толико национално вреднх појединаца, зашто немамо? Потписника Апела заодбрану КиМ има само преко двеста у првом одговору , а седам хиљада, док су ти подаци
објаљивани. Где су ти људи? Да ли су сви калкулисали са неким ирационалним могућностима и
чекали свог Годоа као депримирани народ, а имали су моћ и знање да стану испред њега?
Приметио је професор да смо сувише на западу и том утицају. Било је тако у једном
непромишљеном периоду. За врло кратко време напредак у схватању те погубности је да већина
грађана не жели у ту лицемерну творевину лажних вредности. ЕУ видевши да Србија неће у њен
челични загрљај губи значајно тло под ногама, које је намерила да гази , копа и експлоатише.
Сада се заузима да нас путем секте што пре приграби, услов само да признамо лажну државу
КиМ. Осокољени Немци педњаче, Горбачов их је ујединио,и омогућио да се вампире сваких пола
века. Наш народ се изјаснио, сада му треба помоћ. Најмања жртва је одрећи се конформизма и
конзумеризма. Ако смо живели у виртуелном свету како је професор добро приметио, где није
важно шта си урадио, већ шта си рекао, било је тога, али и данас. Зато не желимо округле столове
истомишљеника, већ наступ пред народом , да чује и види заштиту удружених родољуба, да се
не понавља процена немамо за кога да гласамо. Да кажемо шта умемо и можемо за спас државе
и народа да урадимо. Хајде да језгровито и свуда обзнањујемо народу величину зла и лажи да се
све не би заташкало. У нашој обједињеној активности да не би у Србији једини одрживи раст био
рекла бих инвазивно формирање странака и покрета од делимично бивших поцепаних, или
нових, крај се не назире. Народ је препознао користољубивост и обмањивање гласача, крађу на
изборима, блокаду медија… Ми морамо помирити сујете и нарцизам. Видимо да је хришћанство
на великом искушењу. Велики Његош се у“ Лучи Микрокозми“ пита: “Зашто је тако мало
остварено идеала у западном свету хришћанства?“ Ми данас видимо и осећамо најјасније њихов
пад и агресивни утицај на нашу цркву.Како је могуће да се владике уплашише вируса и дозволише
да нам патријарха бир политика? Часне позивмо да стану уз народ и светиње. У САНУ, илузорно је
тражити меморандум на данашње стање нације и државе као 1985. до 1986. „са предлогом у
закључку, да ако Југославија пропадне Србија мора да гледа свој национални интерес.“ Данас су
поједини академици дали себи за право да се не баве политиком која води државу и народ, већ
само замрлом науком и уметношћу, где такође не видимо успеха. Успешни су нам у уметности
јефтини перформанси запада, док се све распада, не постоји ни скепса, ни расправа на
новонасталу западну „науку“ која је неопходна, почев од здравства па надаље у многим
областима. Политика је живот који лоши политичари уништавају, да кад корпус замре замене га
неки нови досељеници па неће бити ни државе ни православља. За своју Француску је то добро
објаснио у футуристичком роману“ Покоравање“ Мишел Уелбек предвиђајући Француску
ислама, освојену само преко просвете, кад културно на изборима Арапи заузму тај ресоер.
Треба да нам је јасно да је код нас напредак у дијагнози власти и у делу обманутог, посрнулог
друштва у раљама лажи и зла политичара видљив, и нема шта да се дода. У њихову одбрану стају
још мало тапшача, криминалаца, власници лажних диплома на одговорним ресорним местима,
који нигде више са таквим знањем и звањем не би могли да се ухлебе, и они уцењени.
Закони су како каже професор деклеративни. Зашто не прозовемо Правни факултет и Уставни
суд да Вучићу предочи овлашћења и ограничи га у противуставном деловању. За то су потребни
стручњаци којих само у Апелу за одбрану КиМ има напретек.“Свима је јасна порука професоса
Радомира Лукића да су у свом раду дужни да се боре целога живота против државе.“ За
професора Ломпара је недопустива препрека његових како каже 60 година да се активније укључи
у помоћи држави и народу, да не постанемо најгора генерација која је недостојно на све
пристајала. Војвода Мишић је са 59 година ратовао и ослобађао Србију.По сопственим речима
подсећам професора, важно је шта си учинио а не шта си рекао. Не смемо дозволити да нас јако
лоши, непослушни, лицемерни ђаци победе, они који враћају прочитану књигу библиотеци после
двадесет година, не плативши пенале за задржавање исте, и не задуживши нову, а сада ратују
лажима флоскулама и поскочицама, претњама. Данас нас као“ кишни човек бомбардују“ само
цифрама своје“ велике“ успешности. Андрић нас је опоменуо: „ Да често будемо и прођемо, а да
не знамо шта смо све могли бити и учинити.“ Све је на нама професоре, чекамо Вас и све остале,
Србија има блиставе појединце, да како каже Андрић парафразирм :“ Ако те нешто мучи, немој
стати, иди до краја, претерати значи ослободити се.
