Pročitaj mi članakPredsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je gradilište EXPO i naveo da se "radi i u 10 sati uveče". "Evo nas u 10 sati uveče na gradilištu. Hoću ljudima da kažem da sam video neverovatan napredak i svakoga dana ovi ljudi izuzetno rade, svi šipovi su pobijeni, sa stadionom kasnimo mesec i po ili dva, ali nadoknadićemo to“, naveo je Vučić na Instagramu. Tako je sumorna svakodnevica ogolila novoradikalsku navodnu pažnju za školstvo u Srbiji. Džabe školski policajac, bilo je to očigledno jeftino rešenje da se namiri narod, a ne zapravo poruka da treba razmisliti kako da promovišemo i negujemo pristojno društvo, u svim sferama života. Naše škole su odavno samo kulise, mučni privid da živimo u civilizovanoj zajednici. Expo i litijum su idealni stavovi za čvrstu koaliciju zataškavanja.
Увидом у новинске натписе, од случаја „Рибникар“ до сада, нотирано је близу 50 случајева различитог насиља у школама широм Србије. Школа је дефинитивно од времена владавине овог режима постала несигурно место, а насиље њен стални станар.
Основна школа „НХ Синиша Николајевић“ на Црвеном крсту саопштила је у уторак да је због гласина да ученик осмог разреда донети пиштољ у школу обавештена полиција, те да ће она због тога бити цео дан у школи, у обе смене. Застрашујући случај насиља, у ком починилац има свега осам година и даље потреса Панчево. Ученица другог разреда једне основне школе на подао и врло агресиван начин сексуално је злостављала другу девојчицу, која је чак две године старија од ње. Све се одиграло у тоалету школе.
Наставника у Средњој техничкој школи у Бачкој Паланци напао је шеснаестогодишњак, бивши ученик те школе за време наставе, наневши му тешке телесне повреде. У Београду је у Трећој београдској гимназији наставник тешко повређен док је покушавао да раздвоји ученике који су се потукли. Дављење, каменовање у 21. веку, нови спискови за ликвидацију наставника и школских другова. Оно што власт наводно не примећује, јесте да је насиље било ту, оно се само, за разлику од школе, прилагодило времену новорадикалског понашања.
Александар Вучић се обратио јавности после трагедије у „Рибникару“ и предложио 10 мера за спречавање сличних трагедија. То није проблем, већ оно што је председник Србије рекао пре и после тога. Без имало пијетета и поштовања према жртвама на које је сам позивао, Вучић је изнео информације које једноставно није смео. Открио је и да К. К. има сестру, колико има година и коју школу похађа, упоредо позивајући на њену безбедност. Вучић је казао и на којој клиници се налази К. К, говорио је о његовим резултатима у школи и на послетку прочитао извештај лекара о повреди дечака, на часу глуме 2021. године, што је строго поверљив документ. Затим је говорио о дијалогу с Приштином, иако се на овој конференцији није смело говорити ни о једној другој теми, осим о страшној трагедији која нас је све задесила. За крај је оставио напад на медије који му нису по вољи.
Систем вредности је подигнут на обавезну лествицу патриотизма, а химна Светом Сави се сматра врхунцем образовања и васпитања. Школа је била и остала – декларативно бесплатна институција за васпитање и образовање, практично: идеолошки државни апарат, простор моћи у којој се валоризује знање само оценама уместо емпатије, солидарности и социјалне пажње. Шта је са изменама Кривичног законика по питању одредби које се тичу запослених у просвети, а који се наводно усаглашава са Европском комисијом?
Овдашња власт генерације подиже на епском наративу ратова, херојских битака, војних операција, све у склопу редовног образовног плана и програма. Не тако давно ученицу седмог разреда основне школе „Цар Константин“ у Нишу претукле су три девојчице са маскама и фантомкама и удариле је каменом у главу јер је добила петицу из немачког. Наслови у новинама су већ довољни да се озбиљно запитамо шта се то дешава у српским школама. Међутим, када се појаве подаци истраживања, поред тога што проблем постане евидентан, то прође без веће помпе. Евентуално се појави понеки коментар на друштвеним мрежама и то буде то. Све до следећег наслова у новинама.
Евидентно је да су сви ти насилници углавном рођени пре десет и више година, у време када је СНС већ преузео све полуге власти у Србији, и одрастају не знајући за други систем вредности од оног који нам напредњаци на челу са Александром Вучићем намећу. Насиље у Србији се промовише кроз медије, па и од највиших званичника у држави, али одговорност лежи на грађанима јер су они ти који, осим тога ко ће их политички представљати, бирају у каквом друштву желе да живе.
И, да. Зашто се Србија не сналази ни после „Рибникара“?
